Мирис тела је у души човековој

Није тело давало мирис души вашој но душа телу? Како је тешко грешној души, кад остане сама са својим пуним мирисом, неразређеним по телу и нескривеним телом! Заиста, точак не иде сам у блато, ако га возар не наведе. Не увиђате ли сада, да је се точак упрљао вољом возара? Точак је примио своју плату, и возар ће примити своју.

19.10.2018. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Обзидана народним телом, столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би, одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Владици Николају. Кроз њега наша муцава душа променила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше ухо. Овим је речима авва Јустин ћелијски осликао владику Николаја и његов песничко-молитвени занос исказан у Молитвама на језеру. Ми их слушамо благодарећи труду Радија „Источник“ православне Епархије ваљевске.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.