Робови греха и слуге врлине

Све своје биће, тело и душу и све њене силе, као и дарове од Бога нам дате, можемо усмерити или ка греху или ка врлини. Можемо или робовати страстима усмеривши све своје силе ка њиховом задовољењу, али и ка творењу добра; ка поштовању и вршењу заповести Божијих усмеравајући своје силе ка Богу и ближњем.

13.01.2019. Аутор:: Пријатељ Божији 0

”Зар не знате да ако се некоме покорите и будете му послушни слуга, постајете његови робови, било то грех, који води у смрт, или врлина која води ка праведности? Али, хвала Богу да сте ви који сте некада били робови греха постали искрено послушни Божјим заповестима и тако се ослободили греха, а постали слуге праведности. Говорим људским језиком због ваше природне ограничености. Као што сте некада били робови нечистоће и безакоња које је водило у још веће безакоње, тако сте сада слуге праведнести која води освећењу.”

Јер када сте били робови греха, нисте ни размишљали о праведности. Али какве сте плодове имали од греха, оно чега се сада стидите. Јер крај тим стварима је смрт. Али сада када сте се ослободили греха и постали слуге Божје, плодови које добијате воде освећењу, а крај томе је живот вечни. “Јер је плата за грех смрт, а бесплатни дар од Бога је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.” (Рим. 6, 16-23)

Покушаћу, колико могу, да вам објасним речи великог Апостола. Суштина ствари лежи у његовом погледу о робовању греху и служењу праведности. Проучимо ове речи пажљиво. ”Као што сте раније своје цело биће предали страстима и делима супротним вољи Божјој и на тај начин живели кршећи Божје заповести, тако сада треба цело своје биће да предате вољи Божјој да би сте му били ближи.”

Ум који нас управља и који нас одваја од глупих звери може постати роб греха, ако га не користимо да схватимо вољу Божју и Његов закон и ако га користимо за дела безакоња и мржње према ближњима. Ако ум користимо ради хедонистичких задовољстава и злобе према ближњима онда ум постаје орган греха. Ако наш слух уперимо на оговарања, осуђивања и празнословље онда и наш слух постаје орган греха.

А шта можемо рећи о нашим рукама? Колико пута њима крадемо или чак и убијамо друге. А наше ноге? Голишаве ноге проузрокују телесну похоту. А за онај орган који се може најчешће користити у грешне сврхе је срамота и говорити.

Ми чак и нашу косу, нокте, и зубе чинимо органима греха. Жене користите разне украсе да би привукле мушкарце. Када се људи свађају и туку сви ти органи се могу искористити у грешне сврхе. Тако да сви органи нашег тела могу бити органи греха и ако их користимо у грешне сврхе ми уништавамо своју душу.

Ипак, могуће је своје органе тела користити у добре сврхе. Обратимо пажњу на творење воље Божје и заповести Христових. Проучавајмо Свете Оце, велике јерархе и научимо од њих пут праведности. Нека наше очи буду увек усмерене према пречасном крсту Христовом, а срца наша према лепотама створеног света и браћи и сестрама који се труде на путу љубави и милости.

Ако користимо своје руке да делимо милостињу, зар оне неће постати природни органи праведности? Наше руке и ноге такође: “Како су прелепе ноге оних који проповедају добру вест” (Рим. 10, 15).

Сва наша дела, било то добра или лоша, остављају дубок траг у нашој души. А када се понављају дуго, мењају наше духовно и телесно стање. Они људи који чине грехе и који су дали своје органе да служе греху постају робови греха, јер се не одупиру греху већ га задовољавају. На овај начин уништавају своју вољу и постају робови греха. Робови немају своју вољу већ њихових властодржаца.

Са друге стране, блажени су они који користе своје органе да чине дела праведности, доброте и чистоте. Они добијају помоћ и благодат Божју и полако али сигурно постају слуге праведности, слуге Божје.

Ове моћне речи је Свети Павле упутио Коринћанима у Риму, који су веровали Богу и променили њихов начин живота, оставивши пређашњи начин живота, који је био грешан. Пре него што су спознали Христа, “били су пуни неправде, зла, оговарања, мржње, убиства, мржње према Богу, малодушни, безосећајни, горди…“

Ове речи Светог Павла се односе на све људе свих времена који не размишљају о истини и доброти, а не само на становнике тадашњег Рима. Али ако се окрену Богу и дају своје органе на службу праведности, онда ће плод ове промене бити освећење, а крај живот вечни, којег ће нас свемилостиви Христос удостојити ако се покајемо. Амин.

Свети Лука Кримски
Извор: manastir-lepavina.org 



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.