У Црној Гори није ријешен проблем СПЦ

У овом тренутку у Црној Гори није зашћена имовина и свештенство СПЦ, нити се поштује њен канонски статус. Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором у Србији Славка Драшковић изјавила је да очекује период добрих односа са Црном Гором и да вјерује у добру сарадњу у рјешавању питања положаја српског народа у Црној Гори.

12.12.2013. Аутор:: Пријатељ Божији 0

У Црној Гори није ријешен проблем СПЦ У овом тренутку у Црној Гори није зашћена имовина и свештенство СПЦ, нити се поштује њен канонски статус. Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором у Србији Славка Драшковић изјавила је да очекује период добрих односа са Црном Гором и да вјерује у добру сарадњу у рјешавању питања положаја српског народа у Црној Гори.
Драшковић је нагласила да су још уставно недефинисан правни положај Срба у Црној Гори, већински српски језик и ћирилично писмо, али и да је несразмјерна заступљеност Срба у државним органима.
„Проблеми су и непостојање културно-просвјетне аутономије, неостварено право на двојно држављанство, недефинисано право на национална обиљежја и симболе. Није ријешен ни проблем Српске православне цркве СПЦ, заштита имовине, свештенства, поштовање канонског статуса“, рекла је Драшковић Тањугу.
Она је навела да није дефинисан статус српског народа у Црној Гори, пошто Устав не говори о српском народу као конститутивном народу иако он, по посљедњем попису, чини 28,73 одсто становништва.
„Срби нијесу ни национална мањина, јер статус националне мањине има народ који броји до 15 одсто становништва. Закон не дефенише какав статус има група која броји више од 15 одсто становништва“, нагласила је Драшковић.
Према њеним ријечима, српска заједница сматра да Срби у Црној Гори не могу да буду национална мањима и да треба да добију статус конститутивног народа.
Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором је подсјетила да се у Црној Гори 43 одсто становника изјаснило да говоре српски језик, а да 37 одсто говори црногорски, али да српски језик није службени већ је у категорији као албански, којим говори 5,27 одсто становника или хрватски којим говори 0,43 одсто.
Као велики проблем, Драшковић је апострофирала и то што је 2004. године српски језик укинут у школама и умјесто њега уведен матерњи језик, који је 2011. године преименован у црногорски језик.
„Имамо низ питања на којима очекујемо добру сарадњу да почну да се рјешавају“, закључила је Драшковић.
 



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.