Господе, испуни ме Својом вечном светлошћу

...Господе мој и Творче мој, васпостави човека, каквога Ти прво створи. Овакав какав је човек није дело Твоје. Овакав какав је човек је творац самога себе. Име му је болест, – од куд би била болест у рукама Твојим? Име му је страх – од куд би страх могао доћи од Неустрашивог? Име му је злоба, – од куд би злоба могла доћи од Незлобивог? Испуни ме Собом, здравље моје; испуни ме Својом вечном јутарњом светлошћу, и испариће из мене болест, страх и злоба. Као што пред сунцем мочвар испарава, и претвара се у њиву плодовиту!

01.12.2016. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Обзидана народним телом, столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би, одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Владици Николају. Кроз њега наша муцава душа променила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше ухо. Овим је речима авва Јустин ћелијски осликао владику Николаја и његов песничко-молитвени занос исказан у Молитвама на језеру. Ми их слушамо благодарећи труду Радија „Источник“ православне Епархије ваљевске.

Komentari (0)

Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.