Замислите како би било када би отишли код доктора, а тамо затекли адвоката кога треба да питате о свом здравственом проблему. На пример, имате проблем са дисањем, кашљете и некада искашљавате крв. Онда одете код доктора, а тамо је адвокат и уместо да вас послуша стетоскопом и пошаље на снимање плућа, он вам поставља нека детаљна питања. На пример, да ли пушите, да ли сте били изложени азбесту, да ли сте се бринули о свом здрављу и слично.
Ви ћете сигурно одговорити не, а такође да сте се бринули о свом здрављу и да сте били физички активни. Онда би он на основу ваших одговора закључио и рекао да не види никакав проблем. Али ви би рекли да не можете да дишете и да искашљавате крв. Адвокат би вам онда одговорио да не треба да бринете превише јер очигледно није ваша кривица што имате здравствене проблеме.
Грех није правни проблем јер Бог није адвокат. Такође ни свештеник није адвокат. Грех је више као здравствени проблем. Свети Атанасије даје своје светоотачко мишљење на ову тему.
Људи су окренули леђа Богу и почели да чине зло па су пали под закон смрти. Уместо да остану онакви какве их је Бог створио они су кренули на пут пропасти, па је смрт завладала људима. Због греха људи који раније нису постојали су такорећи кренули на пут да више не постоје. Присуство и љубав Бога Реч је дозвала људе у постојање, а када су људи напустили Бога онда су напустили прави живот јер је Бог једини стварно жив. Док су грех, зло и смрт супротност доброти. По природи човек је смртан, али је такође створен по лику Онога који вечно живи и зато човек сједињен са Богом може вечно да живи, а без Бога човек вечно пропада. Тако да је послушност Божијим заповестима сигуран пут у Вечни Живот.
Кроз овај текст помињу се речи као закон, грех, и заповест. Свети Атанасије, као и остали Свети Оци изједначава постојање са добротом, а Бога јединог стварно постојећег. Пошто смо створени по Његовом Лику ми смо усмерени ка вечном животу. А када смо грехом прекинули сједињеност са Богом почели смо да пропадамо. Због тога је грех узрок смрти.
Процес пропадања и смрти није казна већ последица греха. Бог није рекао да ће нас убити ако га не послушамо, односно ако Адам и Ева једу плод са забрањеног дрвета, већ је рекао да ћемо сигурно умрети.
Пошто воља човекова може да буде усмерена ка добру или ка злу, Бог је заштитио Благодат једном забраном. Да су чували Благодат и били послушни Богу остали би вечно у Рају без туге, муке или бриге. Али пошто су прекршили заповест Божију пали су под природни закон смрти и уместо своје лепоте и лепоте Раја почели да пропадају. О овоме пише у Светом Писму да ће умрети када окусе од дрвета познања добра и зла.
Не само то него да ће сигурно умрети и остати у стању пропадљивости.
Оно што треба подвући је дубљи смисао који Свети Атанасије истиче. То јест када се закон користи у правном смислу онда сваки преступ би требао да буде кажњен. Онда би смрт била казна, а не последица греха.
Али ако вас уместо адвоката прегледа доктор и пошаље на сва снимања онда би доктор закључио да имате рак. Ви би сте онда рекли да нисте пушили и да сте бринули о свом здрављу, а доктор би вам одговорио да сте правно у праву и да на основу тога нема разлога да имате рак. Али би вам такође рекао да је чињеница да имате рак и да треба да се лечите иначе ћете умрети.
Ипак, пошто смо ми створени по лику Божијем и пошто смо сједињени са Њим ми имамо живот вечни, али не по закону нити по награди, већ због Богочовека који је узео на себе нашу смртну природу и васкрсао уништивши смрт. Тако ће и сви људи сједињени са Њим уништити смрт и васкрснути.
О. Стефан Фриман
Извор: manastir-lepavina.org