"И ИСПУНИШЕ СЕ СВИ ДУХА СВЕТОГА"

Дј.ап.2, 1-11
Празник Духова је рођендан свете Цркве Божије, који уједињује све богославитеље од почетка свијета до данас и све духоносце са краја на крај васељене. Тачно у педесети дан по Васкрсењу Христовом, огњена сила Духа Светога излила се на апостоле и све потоње праве хришћане, те од слабуњавих и неубјеђених, и неубједљивих, апостола створила је неустрашиве борце за истину Јеванђеља Христова.

26.06.2013. Аутор:: Пријатељ Божији 0

А ми, хришћани, благодарности за обје хране, придајемо и нашу захвалност Јединосушној Животворној и Нераздјељној Тројици, Оцу и Сину и Духу Светоме, за изливање Духа Светога на апостоле и све потоње праве хришћане.
То се десило тачно у педесети дан по Васкрсењу Христовом. Огњена сила Духа Светога, од слабуњавих и неубјеђених, и не-убједљивих, апостола створила је неустрашиве борце за истину
Јеванђеља Христова. На њиховој неустрашивости и непоколебљи-вости основана је, и постоји, Црква Христова ево већ скоро двије хиљаде година.
Црква Божија је скуп, заједница, корпорација - како би се под утицајем енглеског језика рекло - оних људи које уједињује иста вјера и из те вјере проистекла животна пракса. То је заједница оних који су постојани у науци апостолској, у светотајинском јединству и молитвама. (Д. ап. 2, 42) Црква никада није била нити може бити заједница, корпорација, ако хоћете, бизнисмена и парајлија. Трговце је Христос штапом истјерао из храма. Одбио је сву њихову умјеш-ност и сву њихову памет.
На Духове апостол Петар је неустрашиво обзнанио истину Божију и позвао народ да се спасу од овог поквареног рода.
(Д. ап. 2, 40) Позвао је, дакле, све да се искључе из онога душтва гдје се новцем размишља, новцем све вреднује, него да се придруже заједници оних који призивају име Господње. (Д. ап. 2, 21) ”Тада они који радо примише ријеч његову крстише се; и додаде се у тај дан три хиљаде душа”, (Д. ап. 2, 41) сазнајемо из Светог писма.
Од увијек је у Цркви било, и биће, оних који своју памет стављају изнад вјековне мудрости црквене. Као какав коријен горчине израсту - вели свети Павле - направе немир и њиме се заразе многи.
”Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу - вели; ми слаби, а ви јаки; ви славни а ми презрени. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас”. (1. Кор. 4, 9 и 13)
Све се то збивало, браћо и сестре, и збива се, видимо, али, не плашимо се и не колебајмо се. Црква је наџивјела све насртаје на њу; она, Богу хвала, постоји и од имена насртљиваца разних ни трага нема. ”Сваког чуда за три дана.” Наџивјеће јоште како Црква насртаје данашње и оно што је животом и муком својом доказивала, доказиваће увијек и вавијеки, да је камена и непоколебљива и да је ни врата пакла неће надвладати. (Мт. 16, 18) Амин.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.