Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег!

Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима. Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу!