Први кардинал из Латинске Америке који је изабран за поглавара Римокатоличке цркве, Хорхе Марио Бергоља, зваће се једноставно Фрањо без додатка „први” све док неки његов насленик у будућности не узме исто име.
Папска имена су, иначе, нераскидиво повезана наслеђем људи који су управљали Римокатоличком црквом. Изабрани поглавари бирају папска имена углавном према својим узорима из историје. Одлука новога папе да постане први по имену Фрањо веома је значајна за Римокатоличку цркву. Он је, наиме, изабрао име по Фрањи Асишком, оснивачу монашког реда у 13. веку и симболу аскетизма.
Фрањо, који је уједно и први папа из реда језуита, јесте 266. поглавар 1,2 милијарде верника. Изабран је у среду увече, другог дана конклаве, и био је надбискуп Буенос Аиреса. У Латинској Америци, иначе, живи највише католика – 560.000 милиона у око 780 бискупија.
Према наводима његових биографа, кардинал из Буенос Аиреса је скроман човек, познат као кардинал сиромашних. Живео је у скромној згради, бринуо о сиромашнима и болеснима, на посао путовао искључиво градским превозом, а летео само економском класом.
Биографија папе Фрање
Хорхе Марио Бергољо је рођен 17. децембра 1936. године у Буенос Аиресу. Отац му је био италијански имигрант, па нови папа има и аргентинско и италијанско држављанство. Дипломирао је хемијску технологију, но после се одлучио за свештенички позив и ступио у богословију. У Дружбу Исусову је ступио 1958. године. Хуманистичке студије је завршио у Чилеу, а 1963. по повратку у Буенос Аиреса завршио је филозофију на Филозофском факултету у Сан Мигуелу. Од 1967. до 1970. студирао је на Теолошком факултету. За свештеника је рукопложен 1969. године. Био је и професор на Теолошком факултету. За провинцијала Аргентине изабран је 1973. и ту је службу обављао шест година. Између 1980. и 1986. био је ректор колегија и Филозофскога и теолошког факултета. У марту 1986. пошао је у Немачку како би онде довршио рад на својој докторској дисертацији.
Папа Јован Павле ИИ поставио га је 20. маја 1992. за помоћног бискупа Буенос Аиреса. За надбискупа коадјутора Буенос Аиреса именован је 3. јуна 1997, а 28. фебруара 1998, након смрти тамошњег кардинала, наследио га је у надбискупској служби.
Говори шпански, италијански, а служи се и немачким језиком. Написао је књиге “Медитатионес пара религиосос” (Разматрања за монахе) 1982, “Рефлеxионес собре ла вида апостолица” (Размишљања о апостолском животу) 1986. и “Рефлеxионес де есперанза” (Размишљања о нади) 1992. године.
Папа Јован Павле ИИ прозвео га је у кардинала 2001. Био је члан Комисије за Латинску Америку, Већа за породицу, Конгрегације за богослужење и вршење светих тајни, као и Конгрегације за монашке установе.
Извор: СПЦ