Моја проповјед, браћо и сестре, биће прилично опора, као што нам је горка и опора стварност коју проживљавамо.Ми стојимо пред Крстом Христовим; ускоро ћемо се и поклонити Крсту Његовом. Хоћу да свако од нас, немилосрдно према себи, судијски, уђе у своје срце и душу и замисли да Господ, изранављени, стане поред Крста свога и да одређује ко од нас на поклоњење да Му приступи а коме приступ к Себи да ускрати, шта мислите, колико би од нас Господу прићи смјело? Лако је Крсту Христовом приступити, некако кољена приклонити и с мислима, ко зна куд одлуталим, и срцем охлађеним, Христа распетога пољубити, па поћи на вечеру, сјести и јести у кругу родбине и пријатеља, и, успут, попријеко погледавати на оне које не волимо, па продужити живот какав смо живјели и вјеровати да је то тако и да тако ваља да буде.
Желим, браћо и сестре, да кроз свој ум, душу и срце проведете ове Христове ријечи, да над њима застанете и замислите и видите колико се оне на сваког од нас односе; имајући у виду да Господ ништа у вјетар није говорио него је сваку Своју ријеч нама намјенио: ”Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене мене, није мене достојан. И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан”. (Мт. 10, 37)
Са крстом и са Христом смо кад год уз Истину стојимо и Истину свједочимо. Бог је Истина, то добро знате. А кад вратове своје - иначе, тврдоврате - од Истине повијемо и пред лажју се склонимо, ”мудро” се извучемо, ”дипломатски” се оградимо, онда смо Господа издали; онда смо га попљували. Тако се, браћо моја, данас, и сада, Господ распиње. Је л' Ти отац забасао тамо гдје није смио, је л' се нашао тамо гдје му мјесто није, одвој се од оца, Господу приђи. Покажи и себи, и свима око себе, да Ти је Господ од оца рођеног дражи и бићеш Господа достојан.
Мигријешимо, браћо и сестре, кад зло чинимо, али ми исто тако гријешимо кад добро не творимо. ”Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, гријех му је”, (Јак. 4, 17) опомиње нас свети апостол Јаков. Зато, дужни смо да стојимо уз Истину и да је свједочимо свакад, а нарочито кад је потребно и кад нас то свједочење кошта. Тад или никад. Амин.