Слобода – то је Христос

У свету влада права помама критизерства на рачун Хришћанства и његових вредности које су, суштински гледано, заокружиле цивилизацијски идентитет човечанства дајући му етичке димензије које оно никада не би имало без Христа. Све данашње флоскуле које се односе на питања права и слобода људи само је демонска рика празнине која прети да пороби човека и претвори га у бесловесну гомилу жеља и потрошње.

12.08.2021. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Антихришћански талас ,,луцифера" и његових поданика који под плаштом неолиберализма и ,,њу ејџ'' валова војује, данас, на Христову Цркву, на универзалне и свекосмичке вредности нашега Творца, запљускујући хришћанске државе и народе њиховим отровом, прикривеним велом ,,љубави и слобода".

Многи критичари заборављају да је свеколика данашња европска цивилизација, како европска тако и прекоокеанска, настала на темељу ромејо-византијско-хришћанске цивилизације - (Византија се до пада у ропство под Турцима никада није звала Византија, него Ромеја. Назив Византија су дали немачки философи у 17.веку). Највеће слободе, флоскуле о слободама, највећи религиозни покрети, највећи културни покрети, музички покрети па и рокенрол, све је то настало на тлу где се баштине вредности хришћанства. Да ли је било шта од овога настало на тлу држава које су припаднице других религиозних групација?! Нијe!  Ова констатација, свакако, није плод жеље да се ниподаштавају и критикују туђе религијске традиције, већ да се истакне истина о простору слободе који је изродила искључиво хришћанска цивилизација.

Данас се готово читав свет  руководи хришћанским календаром, недеља је дан одмора свугде у свету(1), свугде се људи облаче по моди и свугде се свира музика која је настала на тлу хришћанских народа. Мојсијев законик (2) је данас део сваког правосудног система у свету, а године се рачунају пре и после Христа. Зато они поборници ,,слобода", које опет неко плаћа, односно њихови симпатизери, нека схвате да је највећа слобода управо тамо где је хришћанство, јер хришћанство, хришћанске вредности, је апсолутно гарант сваке слободе човека и једино је човек, као икона Божија, у хришћанству уздигнут на највећи пиједестал. Верске ратове са било које стране у историји, углавном, нису водили верници, као ни прошле ратове, него егоисти и себељупци који су користили религијске идеје за ратове, а незнање се показало као највеће зло данашњег света, јер је незналицама лако манипулисати.

-Мојсијев Закониk (2), Законик Старог Завета,  је у основи сваког правосудног система на свету. Он је преко закона Ромеје - (Византијског царства) ушао у употребу и у касније законе европских народа. Готово сви закони средњевековне Европе су писани под утицајем византијских закона, а међу њима и наша Крмчија, односно ,,Законоправило Светога Саве’’.  Недеља је, данас,  дан одмора свугде у цивилизованом свету, а време се рачуна ,,пре  и после Христа“(1).  Ако узмемо у обзир да су и прекоокaнске културе, Северне и Јужне Америке и Аустралије, претежно хришћанске, видимо да је хришћанска култура, било источног или западног типа, апсолутно доминантна култура у свету. Сва философија средњег века, целокупно њено стваралаштво, била је инспирисана Христом, хришћанском културом.  Плејаде песника, сликара, уметника и ствараоца су обогатили свет делима инспирисани Светим Писмом, односно хришћанским етосом.  Целокупан напредак у европском, односно светском образовању долази са развијањем хришћанских, европских, средњевековних култура. Да би то било јасније онима који данас ,,пљују» на хришћанске вредности величајући ткз. ,,Европске вредности», цела Европа стоји на темељу хришћанских  вредности, посебно на темељу који је изграђен у првом миленијуму заједничке црквене историје - (Неко данас жели да уништи те темеље, да поништи, а Европски народи  се, на жалост, прилично удаљују од свог наслеђа).  Појмови као што су школа (schoola), студент (studentus), доктор (doctor), магистар (magister) долазе из средњевековних црквених школа.  Готово сви велики и славни универзитети и школе у Француској, Великој Британији, Пољској, Немачкој, Италији почели су да раде као црквене школе.  Целокупно школство, како у Европи тако и Америци, је почело са радом у црквама, a славни утемљивач педагогије Јан Амос Коменски(XVI век)  је био римокатолички свештеник.  Чувени универзитети у Америци као што су Јејл (Yale University, 1701.) и Харвард (Harvard University,1636.) су такође почели са радом у протестантским црквама.

-Просвећење словенских народа почиње исто христијанизовањем  наших  народа. Словенска браћа Свети Кирило и Методије су заслужни за описмењавање јужнословенских народа, а прве школе у Србији почињу да се отварају у средњем веку од стране Светог Саве и углавном су се отварале по манастирима, као и прве амбуланте и болнице. У XVIII  и IXX веку се код нас такође отварају школе по манастирима, а тамо образовање стичу и Вук Стефановић Караџић и Петар Петровић Његош. Прва српска Гимназија је била подигнута у Сремским Карловцима у XVIII веку под покровитељством наше Цркве.

-На пољу западне европске уметности и културе је такође исти случај. Отац европских нота је бенедиктински монах Гвидо из Ареза (992.), а сви каснији европски уметници као што су Хендл, Моцарт, Бах, Брамс, Бетовен, Хајден, Чајковски, Вагнер, компонују у духу и под утицајем хришћанске културе; Јохан Себастијан Бах је говорио да је музика служба Богу.

-На пољу градитељства, како на истоку и западу, целокупна делатност је везана за хришћански етос - (ранохришћанска уметност, византијска уметност, средњевековна уметност, романика, готика; код нас, рашки стил, моравски стил). Свој огроман уметнички печат остављају универзални уметници из ренесансног периода, по многима највећи уметници свих времена: Микеланђело, Рафаел, Леонардо Да Винчи.  На пољу савремене уметности, сва музичка и уметничка достигнућа настају на просторима претежно доминантне хришћанске цивилизације, почевши од етно музике, поп, рок, госпел музике, па видимо један немерљив утицај хришћанства, хришћанске философије, на савремени свет, јер хришћанство са собом носи слободу; слободу изражавања и слободу критичког мишљења.

Зато чувајмо их непоколебиво, чувајмо наше хришћанске вредности, вредности нашег Творца, које су и универзалне, свекосмичке, вредности, а то су љубав, стваралаштво, креативност, слободе, заједништво, породица, заблагодаримо Господу и прецима што смо створени тамо где се баштине те вредности и што смо део тога, што смо део Његове Цркве, Православне, не дозволимо да нам помуте разум лажним, измишљеним, превртљивим, богоборачким вредностима. Када би нестало хришћанство, а то неће никада да се деси, нестале би слободе и настало би невиђено робовласништво и мрак, настао би пакао на земљи, нестало би човекољубља, нестала би свака креативност! Слава Господу Христу који је гарант Васкрсења и слобода свеколике творевине и човека и што нам је оставио своју Цркву и вредности за читаву вечност.

Теолог и професор Верске наставе Иван Миладиновић

 



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.