Непосредно пред почетак светог Часног поста, браћо и сестре, мајка наша, Црква, ријечима светог апостола Павла, позива нас и опомиње ”да је већ час да устанемо од сна”. (Рим. 13, 11) Сав смисао поста јесте у томе да нас отријезни и отрезвени; да преиспитамо своје кораке и превреднујемо љествицу вриједности; животе своје на стазе врлина да преусмјеримо. Вели нам свети апостол Павле да одбацимо дјела таме и да се обучемо у оружје свјетлости. ”Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците - позива нас свети Апостол - у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте.” (Рим. 13, 12 - 14)
од нас треба Господу да узврати према броју таланата које је од Господа примио и по мјери својих моћи. Којима је више дато, више ће се од њих и тражити. За наше спасење, добри Отац наш Небески не тражи да ми горе премјештамо; Он очекује од нас да Му ми своју љубав не ускратимо и да се злим дјелима својим од Њега не одвргнемо. Другим ријечима, да будемо здрави и нормални, смирени и уравнотежени и да свим својим силама настојимо да вољу Његову творимо. А кад се, по слабости својој, оклизнемо и паднемо, одмах да се дижемо и на стазу Господњу повратимо.
Свето писмо нас учи да се одувијек према тијелу људском с пажњом и поштовањем опходило. Тијело кривца, на смрт осуђеног, није смјело непогребено преноћити. (5. Мојс. 21, 23) Само највећи грјешници пред Богом бивали су осуђени да им тјелеса њихова иза њих нечасна остану. (Јер. 36, 30) Данас, кад се, на једној страни, душа до изнемоглости запоставља а људском тијелу до обожења служи и робује, на другој страни, то се исто тијело, творевина Божија, на ниво ђубрета срозава.
Отуда произлази наша велика одговорност како се према тијелу своме опходимо. ”Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама. Јер сте купљени скупо”, (1. Кор. 6, 19 - 20) опомиње нас свети апостол Павле. Не смијемо гријешењем тијело своје злоупотребљавати. ”Да не царује гријех у вашем смртном тијелу, да га слушате у похотама његовим; нити дајите удове своје гријеху за оружје неправде”, (Рим. 6, 12 - 13) упозорава нас он.
Како се опходимо према тијелу своме, одговор ћемо дати Творцу нашем. Не заборавимо да ”нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки што у тијелу учини, било добро или зло”. (2. Кор. 5, 10) Амин.