Темељи џамије на стратишту Срба

И поред званичног неслагања Српке православне цркве, Исламска верска заједница у Босанској Крупи поставила је камен темељац за изградњу џамије на парцели која се налази уз саму девастирану парохијску кућу. Будућа џамија биће удаљена свега неколико метара од стратишта Срба.

09.12.2013. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Темељи џамије на стратишту СрбаИ поред званичног неслагања Српке православне цркве, Исламска верска заједница у Босанској Крупи поставила је камен темељац за изградњу џамије на парцели која се налази уз саму девастирану парохијску кућу. Будућа џамија биће удаљена свега неколико метара од стратишта Срба.
У Босанској Крупи, у насељу Говедарница, која је пре ратних дејстава, од 1991. до 1995. године, већински била настањена српским православним становништвом, налазе се остаци парохијског дома у коме се до 1995. налазила и капела, као једино богослужбено место у Босанској Крупи.
– На том имању 1941. усташе су убиле око 50 Срба, а њихова тела бачена су у бунар и кречану. Испред парохијског дома, на посебном стубу, све до 1998. постојала је спомен-плоча са именима убијених Срба – каже Епископ бихаћко-петровачки Атанасије Ракита, упозоравајући да су градске власти општине Босанска Крупа дозволиле да, и поред званичног неслагања Српке православне цркве, Исламска верска заједница у Босанској Крупи постави камен темељац за изградњу џамије на парцели која се налази уз саму девастирану парохијску кућу. Будућа џамија биће удаљена свега неколико метара од стратишта Срба.
Епископ Атанасије каже да су му се градске власти Босанске Крупе обраћале неколико пута са препоруком да се он усагласи са градњом џамије на месту где су у Другом светском рату убијани Срби али се и даље врши притисак да се тамо изгради џамија. Већ је подигнут темељ. Није ми јасна таква намера јер се може остваривати свој жељени циљ и без наношења штете другоме. Јер, велика је Босанска Крупа, има још места за подизање џамије – наглашава владика Атанасије, упозоравајући на још једно: у Босанској Крупи је пре последњег рата живео велики број Срба.
Сада тамо има свега десетак српских породица, а 2003. године, било их је скоро стотину. Али, тврди епископ, перспектива живота је таква, обесмишљена, да људи нису могли да остану.
Он, међутим, верује у проналажење договора и сагласности. Његова давнашња жеља је да се наше вере и нације разелектришу од тих набоја, неслагања и тензија.
– То не иде лако, али је могуће. Имао сам више сусрета са римокатоличким свештеницима и имамима. У Сарајеву сам недавно био на пријему, као војни епископ Српске Православне Цркве при Министарству одбране Босне и Херцеговине. Ти разговори и сусрети потврђују моју наду да је могуће створити бољу заједничку будућност – напомиње Епископ бихаћко-петровачки.
Извор: политика.рс



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.