Заједница и делатна љубав
08.07.2019.

Заједница и делатна љубав

Шта је, у пуном смислу речи, парохијска или духовна заједница, како се делатно пројављује љубав према ближњем, шта Црква значи у животу једног младог човека и како његови вршњаци (углавном) реагују на то што он живи литургијски, у ово време "мобилних генерација"? Са друге стране, зашто је важно разговарати са својим свештеником, како прићи једној заједници, како да приђу они који дуго нису били у вери, а како не скренути у претерану ревност? На ова и друга питања одговарају протојереј-ставрофор Драган Предић, парох Покровске цркве на Звездари у Београду и млади Александар Пејовић, парохијанин ове цркве.


Не смемо се стидети Господа
01.07.2019.

Не смемо се стидети Господа

Ако издам свог Господа може да ме превари било ко, а лоши људи су изашли из нас самих и нису дошли са неке друге стране. Зато не бисмо смели издати Господа нити га се постидети. Ово би, између оталог, могла бити суштинска порука коју је послао свештеник Андреј Ткачов, један од највећих мисионара православног хришћанства данас.


Вода жива
24.06.2019.

Вода жива

Испуњена су Старозаветна пророштва - Господ нам је оставио себе и непрестано нам се даје. Наше је само да начинимо корак ка Њему, као што жедан човек хита бунару свеже воде живе. Та благодат живе воде непрестано се обнавља у Цркви, а то је Литургија. На ову истину подсећа нас свештеник Игор Карановић, старешина храма Преображења Господњег у Дебељачи, надомак Панчева у Епархији банатској.


Мисија Цркве и мисионарење
10.06.2019.

Мисија Цркве и мисионарење

Господ наш Исус Христос је непревазиђени мисионар и наш узор у мисионарењу. И ми данас, попут Христових ученика онда, морамо да послушамо заповест Господњу и проповедамо Реч Божију. Питамо, како свако од нас може да мисионари? Одговор ће нам дати сама љубав под условом да смо је усвојили. У ову кратку реченицу може стати суштина онога што нам је у емисији поручио протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма св. Александра Невског на Дорћолу.


Имајмо очи за Христа!
03.06.2019.

Имајмо очи за Христа!

Не видимо своју нељудскост, јер немамо љубави. Духовно блато је невидљиво, често је прекривено дивним локвањима и лако је пропасти... Љубав развејава сваку копрену са очију, али, са друге стране, не смемо бити горди и самозадовољни, али ни размажени, неблагодарни и неваспитани према Господу, јер нам Он даје управо оно што је за наше спасење најбоље. Ово су само неки акценти које је назначио свештеник Лазар Војводић, духовник у параклису св. архиђакона Стефана у КБЦ "Бежанијска Коса" и вероучитељ у Угоститељској школи у Београду.


Раслабљеност
27.05.2019.

Раслабљеност

Живимо у времену опште и велике усамљености, отуда све мање имамо човека. Наша природна слабост још више је појачана жељом за угодношћу. Заливањем и неговањем страсти и потпуним одсуством жеље за аскезом и уздржањем, сигурно одлазимо на странпутицу. „Треба да се смиримо пред чињеницом да смо слаби, јер нас то отвара за другога, отвара за љубав“, каже свештеник Вук Матијашевић из храма св. Претече и Крститеља Јована на Централном гробљу у Београду приликом свог гостовања у емисији.


Свети Сава – неизмерна вера у Христа
19.05.2019.

Свети Сава – неизмерна вера у Христа

Значај дела Светога Саве, наш данашњи однос, не само према том бесценом наслеђу, већ и према лику овог великог сина нашег рода, чије немерљиво дело неки перфидно покушавају да унизе и сведу на ниво традиционалне прославе и фолкора, тема је овог издања емисије ''Реч пастира''. Поента и порука ове емисије може стати у следеће: "Не можемо бити као Свети Сава, али треба увек да следимо његов пример'', јер је светитељ, уствари, "само спроводио Божије идеје". Гост емисије је свештеник Драган Радовановић, парох храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда.


Голгота раковичке парохије
13.05.2019.

Голгота раковичке парохије

У историји српског народа терор комунистичких власти по завршетку Другог светског рата, остаће забележени као једна од наших највећих националних трагедија. Потресна сведочанства о страдањима невиних људи у Раковици сакупљена су у књизи ''Голгота раковичке парохије'' аутора ђакона Александра Аздејковића који је био и саговорник у емисији ''Реч пастира''. По његовим речима, циљ ове публикације није суд над било киме, већ опомена и поука да тајне гробнице невино побијених хришћана постану места на којима треба да се помиримо.


Небеска педагогија
06.05.2019.

Небеска педагогија

Први житељ Раја био је разбојник. Убица, пљачкаш, криминалац како данас називамо људе таквога живота. И тај догађај сведочи о смислу мисије и улози Цркве у институцијама какви су затвори и робијашнице. Зашто смо тако радосни на Васкрс и одакле долази та посебна радост и светлост којом смо обасјани без обзора на сву тежину крста који кроз живот носимо? Истина, можемо да застанемо у тренутку и заропћемо, али после тога мора бити излаз – „нека буде воља Твоја, Оче“. Тада се отварају непрегледна пространства радости Господње у овом нашем веку“ – говори свештеник Глигорије Марковића, духовник у Окружном затвору у Београду, парох храма св. цара Константина и царице Јеленe на Вождовцу.


Господ не тера, Он позива
18.04.2019.

Господ не тера, Он позива

Вера у човеку рађа особине као што су истрајност и упорност и ово није празна констатација већ истина која је посведочена богатим искуством живота Цркве Христове. Било да је у питању исцељење, или смирење до којег се долази трпљењем, или ма која друга јеванђелска врлина. Све проистиче из Јеванђеља Христовог, али, наша је обавеза да се Јеванђељем живи тако што ће се својом вољом и љубављу човек одлучити за Њега. Зато и кажемо да Господ никога не тера на подвиг. Он, једноставно, на подвиг позива. Гост емисије ђакон Иван Фаранов из цркве Преноса моштију св. Николаја Мирликијског у Земуну.


Вера је живот
11.03.2019.

Вера је живот

„Ако је циљ поста васкрсавање Божијег лика у нама самима“ и ако је, по речима светих отаца, „пост освежење и отрежњење, јер грех замрачује ум“, зашто онда тако лако заборављамо на сусрет са благодаћу, а тако се лако сетимо чулних искустава и задовољстава? На ова и друга веома значајна питања духовног живота и подвига поста, кроз примере из своје свештеничке праксе, говори протојереј-ставрофор Милан Радовановић, парох у пензији, некадашњи призренски богослов и ученик Патријха Павла.


Страшни суд
06.03.2019.

Страшни суд

Само служењем ближњима можемо се приближити Господу. Наше немилосрђе, као и наше милосрђе, вратиће нам се у дан Страшнога суда. Ово не значи да ће нам се Бог осветити за немилосрдност или наградити за милосрђе, већ је Суд тренутак када ћемо до краја спознати ко смо. То сазнање биће коначно, неисправиво и вечно. Истина, не можемо очекивати да нас сви воле, али зато ми треба да се трудимо да волимо све. То је смисао хришћанског начина постојања, који се најпре огледа у милосрђу, којег нема без љубави према Богу и ближњем. Говори свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина храма Вазнесења Господњег у центру Београда.


Чврста вера у Христа
25.02.2019.

Чврста вера у Христа

Велики је проблем када ми, православни Срби, не познајемо наше православне светитеље. Последица тога је да нашу свест и савест, а и животе у некој мери, оптрећују свеци других хришћанских заједница, а са њима и туђи обичаји, као што је пример са прославом светог Валентина у нашем народу. Да ли то значи да је потребно мисионарити и у сопственом народу или је мисионарство усмерено ка другим заједицама? О томе говори свештеник Душан Михајловић, настојатељ је мисионарске парохије св. Николаја охридског и жичког СПЦ у Сантјаго де Чилеу, у Јужној Америци.


Хришћански избор
11.02.2019.

Хришћански избор

Свакодневно се сусрећемо са изборима, а где је избор, ту је и дилема. Шта је избор, како да будемо сигурни да ли смо направили добар избор и шта нам је уопште потребно за одлуку? Да ли онај који нас посматра са стране можда боље види ситуацију у којој смо? Било како било, морамо се суочити и са лошим у нашем избору, а хришћански избор подразумева и страдање, али и одговорност. Колико смо спремни да поштујемо слободу избора својих најмилијих, који се врло често не поклапа са нашим личним замислима и плановима? И, да ли у ситуацији у којој се чини да избора нема, ипак има избора? Одговоре на ова питања понудио је свештеник Лазар Војводић, духовник параклиса св. Првомученика и Архиђакона Стефана у КБЦ „Бежанијска Коса“.


Бог или „богови“
04.02.2019.

Бог или „богови“

Откуд нам сколоност да се приклањамо трендовима паганштине који се на разне начине пројављују данас, а да се одричемо Живога Бога? Постоји ли нешто у људском бићу што га наводи на овакву инвалидну духовност? Један од узрока, када су у питању хришћани, јесте и недовољно озбиљно схватање вере и њено доживљавање као скупа формалних правила. Како, дакле, да поступамо како не бисмо постали жртве модерних паганских тенденција које нам се намећу на сваком кораку? Говори свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.


Депресивни јануар и тужни понедељак
14.01.2019.

Депресивни јануар и тужни понедељак

Када празник испунимо празнином а не смислом, када га претворимо само и једино у манифестацију и не освештамо га и не посветисмо се суштини око које се саздава његова пројава, она се та празнина преноси и осећа и на психолошком плану. Црква, међутим, у празнику препознаје, осим прилике за заједничарењем у радости, још и неку врсту смотре на личном плану. Празник постаје и прилика да се подвуче црта и изведе закључак где се налазимо у односу на суштину коју празник у себи садржи. Говори свештеник Владимир Левићанин.


Нема живота без Љубави!
01.01.2019.

Нема живота без Љубави!

Ако нема љубави, узалуд је све: и што смо поштовали закон, и зарадили, или завршили школе, постигли нешто… Међутим, како да неко препозна има ли, односно, да нема довољно љубави у себи? Илуструјући одговор кроз две приче из живота, Протојереј-ставрофор Милосав Радојевић, парох Вазнесењске цркве у центру Београдау пензији, сада духовник у манастиру Ваведења Пресвете Богородице и Специјалној болници „Свети Сава“ у Београду, је потом и говорио и о слободи – највећем и најопаснијем дару који је човек од Господа добио.


Страх од љубави
24.12.2018.

Страх од љубави

Једна од веома раширених појавa нашег доба јесте – страх од љубави. Шта је тачно у питању, које се то љубави ми, заправо, бојимо, одакле тај страх потиче и да ли можемо да заповедимо некоме да нас воли, нека су од питања која смо упутили нашем госту, протојереју Небојши Тополићу, старешини храма Рождества Пресвете Богородице у Земуну.


Свети Мардарије – светлост Америке
17.12.2018.

Свети Мардарије – светлост Америке

Дана 12. децембра, наша света Црква прославила је великог угодника Божијег, светог Мардарија љешанско-либертивилског и свеамериканског, првог епископа првоосноване Епархије америчке и канадске. Тим поводом објављујемо изводе из разговора који је 4. септембра 2015. године вођен са Његовим Преосвештенством Епископом западноамеричким г. др Максимом. Повод за разговор био је чин причислења Сабору Светих Срба, новопросијавших светитеља, Епископа Мардарија и архимандрита Севастијана.


Пост је време окретања према Богу
03.12.2018.

Пост је време окретања према Богу

Колико год се говорило о посту и колико год ова тема постала уобичајена, колико год мислили да о томе много знамо, чињеница је да се увек изнова могу чути и неке нове информације и стећи нова сазнања. Пост, рецимо и то, није обавеза већ начин да се приближимо Оцу небеском; ми не постимо индивидуално већ као заједница. О посту нам казује свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.


Нема љубави без жртве
26.11.2018.

Нема љубави без жртве

Десет заповести које је род људски добио из Руке Оца небеског, Господ наш Исус Христос сажео је у две: у љубав човека према Богу и према другом човеку. Иако, начелно, ове две заповести није тешко разумети, оне у свакодневном животу стварају много неодумица и питања. Пре свих то је питање: како их остварити. Наравно, све је много лакше објаснити кроз примере него празним теоретисањем. Управо о тим примерима говори протојереј-ставрофор Милан Радовановић, некадашњи старешина Вазнесењске цркве у центру Београда.


Три приче о љубави
19.11.2018.

Три приче о љубави

Постоји једна реч коју и најнезазорнији више нису сигурни да изговоре без бојазни да их други неће разумети. То је реч – љубав. Шта, заправо, тражимо када тражимо љубав, на шта мислимо кад изговарамо ову реч? Шта нам је предложак за препознавање и да ли волимо само оне којима смо симпатични или који се понашају онако како ми очекујемо? Ово су само нека од питања на које је одговор потражио и предложио свештеник Небојша Тополић, старешини Богородичине цркве у Земуну.


Живот после смрти
12.11.2018.

Живот после смрти

Смрт је, према учењу наше Цркве, неприродно стање. Она јесте изненадна, али је сасвим извесна да ће доћи. Многовековно духовно искуство хришћана нас опомиње да је потребно да размишљамо о смрти како бисмо имали квалитетнији живот. Педагогија сећања на смрт има за циљ да одагна очај од помисли на њену извесност, али и да нас припреми за сусрет са Господом. О смрти и ономе што следи после тог тренута говори свештеник Вајо Јовић, парох Храма Светог Александра Невског на Дорћолу.


Заборав – одрицање од одговорности
05.11.2018.

Заборав – одрицање од одговорности

Заборав је, можемо слободно рећи, карактеристика времена у којем живимо. Заборављамо много, почев од најједноставнијих, најмаргиналнијих ствари које не утичу на квалитет наших живота, па до најкрунијих и најзначајнијих међу којима је, свакако, најзначајније спасење душе. Сав тај огроман простор свеколиких људских делатности и односа испуњен је, нажалост, заборавом. Чињеница је да заборав води у себичлук а да је себичлук смртни грех. Шта је разлог и где су корени овакве опште појаве међу људима, покушао је да расветли свештеник Душан Поповић, парох храма св. пророка Јеремије у Врбовцу код Смедерева.


Од сумње до вере
29.10.2018.

Од сумње до вере

Сумња је стање упитаности у односу на то да ли је нешто истинито и стварно или није. Она је саставни део личности сваког живог човека. У том смислу сваки је човек један мали апостол Тома за чију сумњу свети владика Николај вели да је то „благословена сумња“. И сумња у постојање Бога спада у ту врсту јер Бог дарује слободан однос са Њиме и ништа не намеће. Где је граница између безверја и јачања вере и у ком правцу одлази та сумња и колико смо отворени за Бога, само су нека од питања на које је одговор покушао да да свештеник Далибор Стојадиновић, парох Храма Светог Саве на Врачару.


Црква није назадна
22.10.2018.

Црква није назадна

Данашња деца су мање-више препуштена „васпитавању“ медија што доводи и до тога да су млади данас често национално, верски, идентитетски дезоријентисани. Нажалост, није ретко да и сами родитељи децу гурају у погрешном правцу. Како, дакле, младе привући Цркви, који су то механизми које Црква може да употреби, које све идеје и предлози постоје, како ићи у ток са временом, а како то спољни, па и политчки фактори, утичу на духовни развој и живот омладине? На ова и друга питања одговара свештеник Миајло Бацковић, парох горњогрбаљски, председник Братства православне омладине Митрополије црногорско-приморске и секретар Одбора за обнову манастира на Михољској превлаци.


Молитвени говор дрвета
15.10.2018.

Молитвени говор дрвета

У исторји уметности црквена уметност представља особени вид изражавања човека чији је извор надахнућа, али и принос – сами Господ Исус Христос. Ту естетика нема кључну улогу и није самој себи циљ, већ се она појављује као носилац и преносилац живе речи Божије и њеног одсјаја на свакодневни живот хришћанина, али и његове молитвености. Ова уметност је истовремено и сабиралиште свих трагика кроз коју Црква, као продужени Христос, пролази кроз време и простор. Повод за разговор са протојерејем-ставрофором др Војиславом Билбијом, парохом ротердамске парохије Свете Тројице СПЦ у пензији, јесте његова скулптура „Олуја“, која представља трагику егзодуса српског народа у Хрватској протераног са својих вековних огњишта.


Површност и дубина
08.10.2018.

Површност и дубина

Ми свесно живимо површне животе а површност је извор многих зала. Одбијањем да се удубимо у проблем, да расуђујемо о суштини нашег живљења и онога што се у животу догађа, како са нама самима тако и у нашем окружењу, ми, заправо, дозвољавамо злу да неометано врши своју мисију. Иако већина људи и није зла по свом карактеру, због површности и такозване линије мањег отпора, ми отварамо рупе кроз које се зло провлачи и трује овај наш свет. Говори свештеник Вук Матијашевић.


Живо Јеванђеље
01.10.2018.

Живо Јеванђеље

Давно је још рекао наш блаженопочивши патријарх Павле да је један грам живота тежи од тона теорија. То можемо узети и као слоган ове емисије у којој гости нису ни свештеници ни теолози ни људи из црквене јерархије већ двоје такозваних обичних људи, брачни пар Павле и Марија, који су уистину прошли кроз страдања кроз каква ретко ко пролази. И не само да су је прошли, већ су успињући се на њу показали пример живог Јеванђеља, не губећи ни веру ни наду ни љубав у свим трагичним околностима кроз које је прошла њихова породица. Дошли су нам из православне Грузије да својим живим сведочанством укрепе све оне који ће чути њихове речи.


Кајмакчалан – крвава врата слободе
17.09.2018.

Кајмакчалан – крвава врата слободе

Ако наша славна, јуначка и мученичка историја постане и остане само церемонијално присећање на догађаје који су крвљу исписани у нашој националној историји, онда се нама будућност не окреће лицем к лицу. Ако и данас, после једног века, ми сада живећи не оживимо наше претке који су себе уткали у нашу слободу и будућност, сигурно је да нећемо имати кога који би нас оживели. Ако молитвени дух не живи у нашим срцима то ће бити показатељ да ни ми више нисмо живи. Ово је порука онога што је свештеник Јован Бабић рекао поводом стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и ослобађања српских земаља у Великом рату.


Кроз време до вечности
10.09.2018.

Кроз време до вечности

Упокојио се професор, академик Владета Јеротић, лекар, прихијатар, научник, философ и књижевник, теолог, мисионар-посленик Речи Господње, човек који је задужио српску науку и сврстао се у ред оних који из рода српског који су заузели своје место у бесмртној заједници са Христом, чији је лик проповедао и пројављивао својим животом и науковањем. Ипак, све чињенице које говоре о једном човеку, сва набрајања његових особина и достојања, бледе пред искреним и љубављу надахнутим живим сведочењем. Такво сведочење личности професора академика Владетe Јеротића принео је његов вишедеценијски сарадник и поштовалац протојереј-ставрофор, доктор Милош Весин.


Дух Свети је дух заједништва
03.09.2018.

Дух Свети је дух заједништва

Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.


Дух Свети је дух заједништва
03.09.2018.

Дух Свети је дух заједништва

Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.


Дух Свети је дух заједништва
03.09.2018.

Дух Свети је дух заједништва

Слово убија а Дух је тај који оживљава. Ова мисао се односи на убиственост знања лишеног Духа божанског, духа љубави и заједништва, и упућује нас на то да је у основи свих знања љубав која оживотворава то знање. Управо је љубав тај носач живе речи а Дух Истине и Љубави учи и наставнике да је њихова мисија да пренесу љубав деци и да од њих створе љубав. То је смисао и крунски разлог молебана који се служи пред почетак сваке нове школске године у нашим павославним храмовима. Говори свештеник Вук Матијашевић из храма Рођења Светог Јована Крститеља на централном гробљу у Београду.


Колико смо далеко од васкрсења...
27.08.2018.

Колико смо далеко од васкрсења...

Већ два миленијума у свести хришћана одзвањају речи светог апостола Павла који каже да ако Христос не устаде из мртвих узалуд вера наша, па узалуд и проповед. Питање на које свакодневно видимо одговор може гласити: колико ми данашњи хришћани заиста верујемо у васкрсење Христово? Како се лечити од сумње у Васкрсење, како стећи веру и како деци приближити појам смрти и Васкрсења? Ми се веома лако изјашњавамо као хришћани, али је чињеница да ће, колико год ми историјски били удаљени од васкрсења, оно увек бити исто и истинито. Говори свештеник Драган Радовановић, свештенослужитељ у Вазнесењској цркви у Београду.


Господ одлучује када ћемо Њему
20.08.2018.

Господ одлучује када ћемо Њему

Мученици Христови су највеће богатство Цркве Христове, самим тим и наше страдалне и мученичке српске Цркве. Они су неисцрпни извор надахнућа, кроз њихову невино проливену крв рађају се нове генерације хришћана. Ако бисмо мучеништво српског народа покушали да представимо и бројчано и просторно, наишли бисмо на неизбројиво и једино Богу познато мноштво људи страдалих само због тога што су били Срби и православне вере, на простору некадашње НДХ у периоду Другог светског рата, наравно, и у претходним деценијама и вековима. О њима сведочанство износи мати Злата (Пантелић) настојатељица манастира посвећеног Икони Пресвете Богородице Тројеручице у засеоку Дробњаци под Авалом.


Не пристајте на препреке
13.08.2018.

Не пристајте на препреке

Пробијати кровове и зидове како би се испунила заповест о љубави и помогло ближњем. На том путу много је препрека и није случајно речено да је пут саблазни и зла широк и да на њему нема препрека за разлику од узаног и трновитог пута спасења које није ништа друго до испуњавање заповести о љубави према Богу и ближњем... Дакле, главно је не одустајати док се не нађе решење за муку нашег ближњег и то би био један вид практичне примене и остварења наше љубави. Не обазирати се на препреке, бити решен и истрајан у извршавању заповести Христове. Када Господ види нашу истрајност да смо учинили све што до нас стоји, то ће бити јасан сигнал и Њему да учини са своје стране оно што је Њему као Богу могуће. А Њему ништа није немогуће! Свештеник Владимир Левићанин.


Какви узори, таква деца
30.07.2018.

Какви узори, таква деца

Насиље је постало амбијент нашег времена. Од свих видова насиља почев од породице, па до насиља у међународним односима, чини се да је најтрагичније облик насиља оно које се догађа међу вршњацима, међу децом. Шта је узрок све чешћег насилничког понашања унутар најмлађе популације, питање је на које је одговор покушао да понуди протосинђел Серафим (Петковић), игуман манастира Свете Тројице у Бијелим Водама код Љубовије.


Крст је основа живота
27.07.2018.

Крст је основа живота

Без обзира да ли се радило о хришћанину или иноверцу, верном или неверном човеку, богољубивом или богопротивном, једну суштину деле сви: живот је ношење Крста. Крст је темељ човековог живота, темељ његовог постојања у садашњем и нада у вечном животу. Ова својеврсна одисеја човековог живота на Крсту и са њим започиње првородним падом човековим, наставља светом тајном крштења свакодневним пењањем на Голгoту живота и завршава васкрсењем у живот вечни. Све етапе човековог живота између рођења и васкрсења су једно посведневно распињање, које је неизбежно. Говори протојереј-ставрофор Милан Радовановић.


Један је модел живота
23.07.2018.

Један је модел живота

Навике, казују мудри људи, пречесто постају наша природа. Поготово је лако да лоше навике овладају човеком и уткају се у његово биће, постајући делом његове природе и својства личности. Међу две најопасније спадају осуђивање ближњих, као једно од најјачих оружја које демон користи против човека, и гнев. Управо је ово тема о којој је говорио свештеник Борислав Петрић, парох храма св. пророка Илије у Миријеву, подсећајући да је у сваком од нас утиснут печат Божији и саветујући како се са тим борити и како савладати у себи ова два зла, закључујући да постоји само један модел понашања и живота, а то је – Христос.


Опраштање је процес
16.07.2018.

Опраштање је процес

Праштање је један од најтежих подвига који човек може предузети на путу ка Царству небеском. То, свакако, није једнократни чин већ дуготрајан процес, који од човека тражи врло дубоку мисаону активност и будност. Опраштање је тешко и многим људима скоро недоступан напор, јер је често скопчано са великим душевним боловима, особито када неко испољи непријатељство према нама и поведи нас. Ипак, са друге стране, опраштање је подвиг који човека сасвим извесно уводи у област радости живота, али само под условом да имамо Христа као мерило живота у свим стварима и односима. Говори свештеник Глигорије Марковић из храма Св. цара Константина и Јелене на Вождовцу.


Силина вере
09.07.2018.

Силина вере

Наша вера је на испиту свакодневно, и у добру и у злу. Својим односом како према догађајима и стањима који су нам пријатни али можда и више према оним непријатним, ружним па и трагичним, ми исповедамо своју веру и однос према самоме Христу. Идеалан пример за некористољубив однос према Богу пружа нам римски капетан, незнабожац, који својом вером креће у исцељење свога слуге. Чудесна исцељења као и силина вере и љубав према ближњем – представљају, уствари, пројаву будућег, непропадљивог Царства Небеског. О томе говори свештеник Асеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда и главни и одговорни уредник Радија „Слово Љубве“.


Богу глумци не требају
02.07.2018.

Богу глумци не требају

Постоји једно стање, једно настројење, које се подмукло увлачи у човекову душу и којем су подложни сви људи, наравно, неко у већој а неко у мањој мери. То је лицемерје. Са овомм духовном девијацијом сусрећемо се свакодневно, на сваком месту и у свим ситуацијама, па и у црквеном животу. Иако са лакоћом препознајемо лицемерје у другом човеку, наш главни задатак требало би да буде да то зло препознамо у себи. Тек онда можемо кренути ка истинској, нелицемерној љубави и делатном хришћанском животу. Говори свештеник Јован Бабић, парох храма св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду.


Спојени судови
25.06.2018.

Спојени судови

Живот хришћанина никада у историји Цркве није био лак и једноставан и та тескоба у овом свету постоји и данас, можда више него икада у досадашњој историји. Томе у данашњем времену, свакако, доприносе и медији који дају једно ново светло свеукупној стварности. Колико је релативизован систем вредности, ко се данас може назвати хришћанином, како помирити стварност спољашњег света са унутрашњим животом, какве поруке шаљу медији данас, шта подразумева успешност и популарност... само су нека од питања које смо поставили свештенику Владимиру Левићанину, старешини храма св. Георгија у старој Бежанији.


Пост је божанска институција
18.06.2018.

Пост је божанска институција

Иако је много тога до сада речено о посту, иако да скоро нема више ничега новог, надахнутост саговорника увек и изнова може бити инспиративна и ову тему учинити интересантном. Оно што увек може бити од користи јесу практични савети свештеника упућени онима који су још неутврђени у вери и хришћанском животу. Тако је и у овој прилици у којој је саговорник емисије „Реч пастира“ био протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма св. Александра Невског на Дорћолу.


Вера на великом испиту
11.06.2018.

Вера на великом испиту

Смрт члана породице или блиске особе представља једно од најтрагичнихих искушења свакога човека. Значај овог догађаја саобразан је значају промишљања о њему и сазнања како се носити са њим, као и која је то „мера“ туговања и после колико времена се наставља са „нормалним“ животом. Ништа мање није зналајно ни то шта се дешава са душом умрлог након смрти, зашто су важна прва три дана по упокојењу, шта је молитва трећег, деветог и четрдесетог дана..., као и које су наше обавезе према упокојенима? О овој необично важној теми гофори свештеник Борислав Петрић из храма св. пророка Илије у насељу Миријево у Београду.


Црква је велика породица
04.06.2018.

Црква је велика породица

Празник, или оприсутњење догађаја силаска Духа Светога на апостоле, који се суштински догађа на свакој светој Литургији, а који се историјски збио у педесети дан по славном Васкрсењу Христовом, Црква назива још и рођенданом Својим. Говорити о Светој Педесетници заправо значи говорити и о начину на који ми данас у Цркви и живимо. Господ никога не тера да буде у Цркви и да се моли, али постоје и поучне приче попут оне о о. Емилијану и његовом ученику Стефану, којом се показује јачина силе Божије и делатна, молитвена љубав заједнице у Цркви. Говори свeштеник Стефан Васиљевић.


Божији људи
27.04.2018.

Божији људи

Велику пажњу црквених, али и људи из ширег друштвеног окружења, привлаче свети Божији људи, особито они које Црква означава као исцелитеље или чудотворце. Последњих година највећу пажњу верника наше Цркве привукао је Свети Нектарије Егински. Небројени примери исцељења болесних његовим заступништвом, отвара и питања односа вере и науке и где је, у том привидном расцепу, наше срце. О овоме, као и о светом Нектарију, говори протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, професор Православног Богословског факултета у Београду и духовник у храму Преображења Господњег на Видиковцу.


1 2 3 5