Једини пут
К чему јурите, синови човечји? Кад би знали, к чему ходите, знали би и пут. Безбројне су мете ваше, зато су вам и путеви безбројни. Сударите се и проклињете један другог, зато што вам се путеви сударају… Они што траже живот и истину, имају једну мету и један пут…
Мученици велике љубави
Ви што познасте љубав јачу од смрти, што проповедасте да је љубав тајанственија од тела и вечнија од звезда на небу, што имате већу част од ангела јер ангели посташе ангелима без муке и мучеништва, вама се молимо и поклонимо, молите се Богу за нас.
Ко си ти?
Ја сам Истина. Дошао сам од истине, доносим вам дар од Истине, и враћам се Истини. Кад би у вама било истине, ви би ме познали, и не би питали: ко си ти?
Луди разговори
Луде разговоре воде људи чим се удаље од Твога присуства, Мудрости моја. Безверници говоре о делима, а безделници говоре о вери. И свак поништава оно што нема, а оно што има телали по пазару.
Молитвени вапај - оца Предрага Поповића
Ову молитву написао је отац Предраг Поповић, по повратку из манастира Копорин, где је читао молитву једном тешко болесном дечаку. Ганула га је туга тог детета и његових родитеља и осмислио је "молитвени вапај" не би ли научио људе како се треба молити, а и да се молитва чује у дому народа Божијег. Молите се и ви заједно са њим и Господ ће сигурно одговорити на молитве наше. Амин!
Помози ми да почнем испочетка
Подигни ме на гору високу, и учини ме поново бистрим извором. Теби се заветујем: тећи ћу кроз суви камен, и нећу се више замутити. Ти ћеш огледати лице Твоје у мени и познаћеш га. Ангели Твоји спуштаће се у мене, и неће осетити спуштање.
Ко се боји Судије?
Ко први осети присуство Сина Девојачког у свету? Нечисти духови први Га осетише, и страхом се испунише… Заиста, највећи кривци највећма се боје судије, и кад судија наиђе, они га први познаду. Праведник не познаје судију, јер не мисли о њему, нити га ишчекује. Грех га не тера, да стриже ушима и погледа, с које ће се стране судија појавити.
Подигоше неверници рат
Објавили сте рат не Богу но себи, и Бог са сажаљењем гледа на ваше самоубиство. Уколико ви дуже ратујете против Њега, у толико се Он све незадржаније извлачи из вас. Извлачи Господ своју снагу из вас, своју красоту, своје здравље, своју мудрост и своје блаженство. То је начин ратовања Господа Вишњега са својим противницима.
Ликуј, душо моја
Узрасте младенац твој, и опаса се снагом, јачом од земље… Ево га где слободно креће сада у посету мрачном породу твоме. У очима му сија вечност; и на лицу му се чита вечност; и у рукама му борави вечност. Јачи од света, ево, излази у борбу са светом, – са свима сеновитим световима твојим, душо заробљена.
Благослови непријатеље моје, Господе.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ko унесе грех у свет…
Ko унесе грех у свет, Господе, те се сав свет уболести, и постаде храна смрти? Ум је капија, кроз коју грех уђе. Кроз ум кану кап отрова у срце и у душу. Одвојен од девичанства и светлости, не тројичан него јединичан, ум се одваја од свете Триаде, и стоји као четврти, – непостојећи. И мисли оно што је земаљско, а не оно што је божанско.
Господе, успавај ме на срцу Твоме
...Минуло је детињство моје, храњено страхом и незнањем, и ишчезла је нада моја у небо и земљу. Сада само у Тебе гледам и Твог се погледа држим, колевко моја и васкрсење моје.
Мирис тела је у души човековој
Није тело давало мирис души вашој но душа телу? Како је тешко грешној души, кад остане сама са својим пуним мирисом, неразређеним по телу и нескривеним телом! Заиста, точак не иде сам у блато, ако га возар не наведе. Не увиђате ли сада, да је се точак упрљао вољом возара? Точак је примио своју плату, и возар ће примити своју.
Посрнуће многи у свету
Посрнуће многи у свету и пашће због Сина Твога, Господе… Кнезови народни удружиће се с хајдуцима против Христа Пресветога, свештеници с лажним сведоцима, и мудраци с безумнима.
Одјеци у празним зидовима
Сазидали смо Богу храм, говоре нестали, и платили свој дуг. Од сада смо само дужници себи самима. Дали смо Богу Божје, сад ћемо да дајемо себи своје. Али ако храмови ваши буду за вазда виши од душа ваших, aко ширина храмова ваших буде за вазда шира од ускости душа ваших, шта ће бити од храмова ваших? Постаће мртви споменици мртвих душа. А ви ћете, јадници, лутати као сенке оних, који су градили знајући шта и зашто граде; и играћете по свету нестални као јасикова сенка...
Богоносци
Богоносци, ви сте со земљи и светлост свету. Ако и ви обљутавите и потамните, свет ће бити љуштура живота, свлак што змија остави у трњу. Ви држите небесни огањ у пепелу. Ако се и ви угасите, свет ће бити гомила пепела за вратима живота.
Где је цар, тамо је и царство
Цар без царства није цар, нити је удово царство царство. Унутра у вама је царство небесно, рече Царски Син, и радост обасја све оне путнике по гробљима, који разумеше ову небесну поруку.
Они што просвећују
Они што просвећују, не просвећују него заслепљују, – шта ћеш чинити с њима, Господе? Они одвраћају децу Твоју од Тебе, и бране јој, да приђу к Твојој Мудрости, јер говоре: Господ је једна стара реч ваших мртвих ђедова. То је стара амајлија, коју ђедови ваши носише собом и помреше. Ми ћемо вас научити, како се рије земља, и гоји тело, и кује злато, што јаче сија од мртвог Господа. Шта ћеш чинити са саблазнитељима деце Твоје, Господе?
У подне
У подне деца се скупљају на језеро, да се купају у сунцу и води. Господе, како се диви сва природа невиности! Мучни и намучени аргати у присуству грешника – језеро и сунце преображавају се у присуство деце. Како величанствен храм Господњи постаје језеро, када су деца на њему, и како узбуђен првосвештеник сунце, кад се зраци његови укрсте за зрацима душе детиње.
У зору...
Кроз пусте улице хитам, Славо моја, и улазим у храм, да певам и величам славу Твоју. И сам стојим у храму, препуном Тебе и ангела Твојих. И молим Ти се са сузама: Пробуди к Себи све успаване душе, Господе, Небодржни, све успаване душе браће моје и народа мога! Отежале су и омлитавиле душе грешника, и спустиле се до близу Ада. Вечито будна Љубави, пробуди их пре него што их смрт гурне један још корак дубље у сан, у вечити сан – у сан страшни, крај кога Ти не бдиш.