Годишњица упокојења Патријарха Српског Иринеја

Годишњица упокојења патријарха Иринеја обележава се данас, а 45. Поглавар СПЦ остаје упамћен не само по благој нарави и „јакој” речи, верности према цркви и држави, већ и по увођењу верске службе у Војску Србије, говору у УН и огромним заслугама да храм Светог Саве после скоро девет деценија буде готов.

20.11.2021. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Патријарх Иринеј устоличен је у јануару 2010. након смрти патријарха Павла, који му је био близак пријатељ. Његов животни крст био је да својом усрдном молитвом, скромношћу и смиреношћу решава најтеже изазове са којима је Црква била суочена“, додали су најближи сарадници патријарха Иринеја.

Отишао је са Косовом и Метохијом у срцу и души, а наша јужна покрајина била је управо разлог због чега је 2013. године био једини патријарх српски који је икада говорио у УН. Као први међу једнакима носио је велики терет положаја СПЦ, не само на КиМ, већ у Северној Македонији и Црној Гори.

Био је предан Србији и српском народу, борио се да заустави раскол у СПЦ, зато је више од 20 пута ишао у Америку, позивао на јединство и заједништво.

Према речима његових сарадника, као поглавар СПЦ „брод српске цркве” носио је на најбољи могући начин мудрошћу, смиреношћу и сталоженошћу и у тешким временима. Волео је малог и обичног човека, увек је налазио лепу реч за свакога, а нарочито за онога ко је био потиштен и тужан.

Патријарх Иринеј примио је монашки завет и посветио се служењу Православној Цркви у веома тешком периоду по завршетку Другог светског рата. Као професор и ректор уложио је велики напор да се обнови Призренска богословија. Као епископ нишки потпуно је био посвећен духовном учвршћивању верника, а велики успех остварио је и повећаним бројем образованих свештеника...

Животопис Патријарха српског Иринеја

Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка - и са њима сав род српски - Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха.

Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Патријарх српски Иринеј упокојио се у Господу 20. новембра 2020. године у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.