Име бесомучника

Еванђелист Лука описује једно од безбројних чуда које је учинио, и која ће чинити до краја векова Господ наш Исус Христос. Можеш да избројиш звезде небеске, али не можеш да избројиш чуда нашег Господа. Које је то чудо?

15.12.2015. Аутор:: Пријатељ Божији 0

У једном селу које се звало Гадара, на крају Јудејске државе, на граници, живео је један човек, дружељубив, вредан и миран. Никога није дирао. Али изненада се скроз променио. Његово лице је попримило дивљи израз, из његових очију су излазиле варнице, његова уста су пуштала пену. Цепао је своју одећу и појављивао се наг, као од мајке рођен, без да се срами. Трчао је по пољима. Често су га хватали његови рођаци и везивали са ланцима, а он је ломио ланце као да су конци,  имао је такву снагу. Нико се није усуђивао да  прође испред њега. А ноћу није ишао да спава у кућу већ је ишао по гробовима и тамо спавао, са сувим костима. Грозан призор.

Шта је био, луд?! Добро би било да је био луд. Постоји нешто још горе од лудости, а то је бесомучност (опседнутост демоном). Ако неко не верује нека иде у Кефалонију  да види да постоје бесомучни људи. Тај човек из Гадаре је био бесомучан. У њега је ушао демон,  зато је био страх и  трепет за све остале становнике Гадаре.

Али сада видимо тога бесомучника да дрхти као лист на ветру. Зашто? Пред њим се појавио Свемогући, Господ Исус Христос. Демони су предосетили да је дошао час њиховог кажњавања и молили су га да их не казни.

Христос је питао бесомучника: Које је твоје име, како се зовеш? А он је одговорио: «легион» (Лука. 8,30). Шта значи «легион»? То је римска реч и значи војска, легија. Не одред или јединица или вод, него цео корпус. Оно што је данас корпус војске,  онда је била римска легија, једна војна снага која је бројала око 6.000  војника. Другим речима, мноштво демона је ушло у тога човека из Гадаре и непрестано су га мучили.

Име његово, драги моји, име «легион», и данас одговара/пристаје у многим случајевима. Пристаје великим али и малим, мушкарцима - женама, старима и младима, начитаним и неначитаним људима…

― Шта је то што нам сада говориш, рећи ћете ми? Ми имамо хришћанска имена - Димитрије, Констандин, Михаил, Василије, Никола… имена која смо добили приликом нашег крштења.

Али, која корист од имена? Само је име остало, љуска је остала, а плода нема. Добили смо та имена, да бисмо живели хришћански. Ко  се зове Димитрије нека живи као што је живео свети Димитрије, ко се зове Георгије нека живи као што је живео свети Георгије, ко се зове Никола нека живи као што је живео свети Никола, сви уопштено треба да живимо као и наши светитељи. Да ли живимо тако? Не, живимо потпуно другачије. Не живимо како жели Христос, не извршавамо његове заповести.  Живимо једним другим животом. Последично и нама пристаје реч «легион». И ми смо искушавани од многих демона.

Од којих демона? Безброј их је. Један од нас има демона мржње: мрзи, бесни и црвени када види свога противника, ни добар дан си не говоре. Други опет има демона зависти: завиди, жути, губи своју боју ако види добро код другог, ако се удала његова кћерка или је његов син дипломирао или његови послови напредују добро или му се окотила нека животиња или су му воћке добро родиле; завидник жали због његовог напредка, а радује се његовом злу. Трећи има демона срджбе,срди се, бесни од ничега, прави од  стакла- ексере. Четврти има демона среброљубља, воли новце, тридесет сребреника Јудиних. Пети има демона сластољубља, обожава своје тело и његове страсти. Шести има демона лажног заклињања, пружа своју руку на суду и даје лажно сведочење. Седми има демона хуле. «Слава твоме дуготрпљењу, Господе» (В. Пет. јутрење ) што нас подносиш. Када би сваки пут када неко оспује божанско био један земљотрес, ништа не би остало усправно.

Демони су дошли и међу супружнике и видиш да се разводи жена од мужа и муж од жене. Демони су ушли и у децу и не слушају никога. Демони у омладини, која као човек из ове приче не остају кући него проводе ноћи у разним центрима, где толико демона ради. Демони су свуда. Демони у школама, где учитељи уче децу да је човек постао од мајмуна и да не постоји Бог. Демони на пијаци, где влада догма « граби да једеш и укради да имаш».  Демони на судовима где без страха Божијег стављају руку на Еванђеље и дају заклетву… Друштво бесомучника. Био је у праву Достојевски који је написао дело «Демони». Демони узбуркавају живот и чине га несрећним. Које је твоје име, друштво; «легион». Име куће; «легион». Име школе; «легион». Име војске; «легион». А наше срце; «легион» и оно јер не станује више у њему Христос.

Живимо у сатанско време. Сатанократија. Нажалост данас, у великој већини, не влада Христос већ владају сатана и демони. Људи су их назвали «светодршци» (Ефес. 6,12). Предали су њима са својом вољом, своја срца, породице, куће, министарства, владе, скупштине, организације…. А ђаво не зна да чини добро. Зато влада противречност и раздор.

Влада велико неверје. И  ми који кажемо да верујемо, не верујемо. И ми смо поводљиви. Било је некада време када наши преци нису имали школе, факултете, академије, нису имали новац и богатство, нису имали скупе куће и аутомобиле. Али друштво је било освећено. Није се чула псовка. Сто година је пролазило у Македонији, а да се нико не разведе. Развод је био непознаница. А сада? Које је твоје име Грчка; «легион»! Онда су имали сиромашне колибе, али у тим колибама су живели свети људи, анђели. А сада у великим кућама са свим комфором, живе демони.

Шта нам је чинити, браћо моја, да ли све треба тако да остане? Не постоји више наде?! Да није дошао у свет Христос, стање би било безнадно. Али дошао је Христос и победио је ђавола.

Један дан у митрополији тражила ме једна жена. Сва је дрхтала од страха.

― Нисам спавала две ноћи, рече ми.
― Зашто? Шта ти се догодило?
― Јуче ујутру када сам се пробудила пронашла сам у моме дворишту враджбине, неке кости, длаке, рогове. Да ли ће то нашкодити мојој кући?
― Верујеш ли у Христа, питам је.
― Верујем, каже ми.
― Е, онда ко је снажнији, Христос или сатана?
― Христос.
― Ако је Христос много јачи, он побеђује демоне. Немој се бојати.

Христос је победитељ демона. И не само да их је исти победио, већ је дао и снагу сваком верном Хришћанину да побеђује демоне, колико и да су јаки. Који је доказ да Исус Христос побеђује? Доказ је човек из данашњег еванђеља. Сатана је од човека створио дивљег вука, а поред Христа је од вука постао јагње.

О, Христе, колико је велика твоја сила! Где је Христос, тамо је слобода, где недостаје Христос, тамо је ропство. Где је Христос тамо је правда, где Христос недостаје, тамо је неправда. Где је Христос тамо је љубав, где Христос недостаје тамо је мржња. Где је Христос тамо је рај, где нема Христа, тамо је пакао.

А свет је заиста постао пакао. Не усуђујеш се да изађеш из своје куће јер сада се појављују разни застрашивачи као тада што је бесомучник застрашивао све, тако и они данас. Постали смо Чикаго.
Шта нам је чинити, браћо моја? Да се покајемо, да се вратимо Богу и доћи ће опет да нам влада Христос, кога деца Грка нек славе и хвале у све векове векова· амин.

Беседа Митрополита Флорине Августина Кандиота 
Извор: istokpravoslavni.org



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.