О Посту

23.09.2008. Аутор:: Пријатељ Божији 0

 
 О ПОСТУ
Прва Божја заповјест у Рају била је заповјест о посту, уздржавању од забрањеног плода. Као Творац човјека, Бог је знао колико лоше може бити робовање човјека своме стомаку, па је овом заповјешћу хтио да га као разумно и слободно биће опомене од тешког робовања својој тиелесној похоти.
Хришћански пост води поријекло од Господа Христа. Господ сам је постио 40 дана прије него што је почео да проповиједа своју науку. Као што је постио прије њега пророк Мојсије и други пророци, постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз вијекове. "Пост је све свете руководио у животу по Богу", каже свети Василије Велики.
У чему се састоји прави пост? Већина мисли да се пост састоји у уздржавању од забрањене врсте хране. Али важније је уздржавање од гријеха. Тек оба облика поста сачињавају прави пост, користан и за тело и за душу. Само тјелесни пост, без духовног, слаба је корист. Христос истиче прво пост унутрашњи, душевни па онда спољашњи, тјелесни, но не зато да би потцјенио тјелесни. И Он сам је постио тјелесно, да прво избистри извор, па онда реку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. Прво човјек мора вољом, срцем и умом да усвоји пост, и то драговољно и радосно. Тако пост треба да је радост а не жалост. Циљ постаје очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе. Постећи, хришћани се сјећају непрестано Христових страдања за њихово спасење. Душа има два крила којима лети ка небу: пост и молитву. Оне су лијек за душевне и телесне болести и од сваког демонског дејства. Сам Спаситељ је рекао: "Овај род се изгони само постом и молитвом". Њиме се душа и тело припремају да постану храм Духа Светога. Истински духовни живот је незамислив без поста.
 
Уз пост је врло значајна и молитва. Пост без молитве је дијета за мршављење. Молитва треба да је непосредна и јасна. Треба да излази из срца а не само са усана, јер је молитва разговор са Богом. Сва наша чула треба да су усредсређена на тај разговор. Онима који немају Молитвеник и не знају молитве ми бисмо препоручили да купе мали Православни молитвени, Сан мајке Божје и сваку другу православну литературу, у којој постоје молитве.
Поред ова два крила (пост и молитва), узношење ка Господу чине нам и добра дјела. Нарочито у вријеме поста, како би нам то прешло у свакодневну навику и ван поста.
Какви све постови постоје и како треба постити?
Црква је прописала једнодневне и вишедневне постове.
Једнодневни постови су: сваке сриједе и петка, осим трапавих седмица: Усјековање (11. септембар), Воздвижење Часног Крста (27. септембар), и Крстовдан пред Богојављење.
Вишедневни постови су: Велики часни пост пред Васкрс: Апостолски пост: Великогоспојински пост и Божићни пост. Како постити у Божићном посту? Прве и последње недеље се пости на води. Осталих недеља се пости: понедељак, сриједа и петак на води, уторак и четвртак на уљу, а суботом и недељом може и риба. То је по канону (правилу). Међутим, дјеци, старијим особама, болесним особама и онима који раде тешке послове, њима се пост ублажује. Пост може да ублажи само духовник, а то је надлежни свештеник. Може и духовник из манастира ко га има. Значи, треба се обратити духовнику за ублажење поста са истинским разлозима, јер пост не сме да убија тело и да буде терет, већ треба да убија страсти у тијелу.
У посту се и чешће причешћујемо, а то изискује и Свету тајну исповести. Како се исповједати? На исповести не треба ништа тајити или заобилазити, треба бити искрен и све гријехе које знамо и којих се сјетимо рећи појединачно. У свештеника можемо и морамо имати пуно поверења јер нам се он неће чудити нити смијати нити нас осуђивати већ једино помоћи да побједимо гријех. Наша исповјест остаће знана Господу преко свештеника. Треба се трудити да се исповедамо пре Литургије да бисмо могли активно да учествујемо на Литургији.
У току Литургије приступамо Светој тајни причешћа. Како? Пре причешћа те ноћи и јутра не стављати ништа у уста, ни храну, ни пиће нити цигарете. У храм се долази пристојно одевен, а жене ненашминкане, нарочито без ружа на уснама. Како прићи Светој чаши? У највећем реду без гурања и галаме, приче и томе слично. Светој чаши прво прилазе дјеца, старе особе (које не могу дуго да стоје), затим мушкарци и на крају жене. Ако има монаха и монахиња, онда они иду први. Када приђемо ближе, онда десну руку ставимо преко лијеве на грудима у облику слова "Х", не крстећи се, рећи свештенику своје име, приклонити кољена колико је потребно да уста дођу у висину Свете чаше, отворити уста, узети Свето причешће са кашичице коју нам свештеник стави у уста као што узимамо мед, а не чекати да нам свештеник сипа у уста. Не цјеливати свештенику руку нити иконе, да не би Часна крв и Тело, који су нам евентуално остали на уснама остали свештенику на руци, или икони.
Нафору узимамо тако што десни длан ставимо изнад лијевог, и сачекамо да нам свештеник удијели нафору. Узмемо нафору и у највећем реду враћамо се на своје мјесто и сачекамо молитву благодарности коју свештеник прочита.

 



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.