Аутор: Антоније Недељковић

"Чују се Владичице моја, твоје молитве и чују мољења твоја, твога сина су ухватили, као убицу воде, ко крадљивцу суде, ево га у оковима..."

Пресвета чим то чу, изгуби свест, паде, крчагом воде је поливају и са три бокала мириснога уља. Кад јој се поврати разум и када дође к свести, Тражи да њу нож посече, пламен да је спали.

Сунце помрачи се, Небо затамни се, Горе оплакују, А стене тугују.

Пресвета Дева (то) гледа, за љубљеног сина моли.. Реци ми нешто дете...

Шта да ти кажем, Шта да ти приповедам...

"По великој суботи, иза поноћи, Кад се огласе петли и зачују звона, А храмовима засјају златне свеће, Син човечији Васкрснуће."