Свети Мардарије Љешанско-либертвилски

Свети Мардарије се родио 2. новембра 1889. године у селу Корнет у Љешанској нахији. Крштен је у сеоској црквици посвећеној Светом Ђорђу, а крштено име му је било Иван Ускоковић. Свети Мардарије преминуо је 12. децембра 1935. године у 46. години земаљског живота. Сахрањен је у својој задужбини у Либертвилу.

12.12.2019. Аутор:: 0

Свети Мардарије Љешанско-либертвилски Свети Мардарије се родио 2. новембра 1889. године у селу Корнет у Љешанској нахији. Крштен је у сеоској црквици посвећеној Светом Ђорђу, а крштено име му је било Иван Ускоковић. Свети Мардарије преминуо је 12. децембра 1935. године у 46. години земаљског живота. Сахрањен је у својој задужбини у Либертвилу.

Ватрена православна вјера, величанствена црквена богослужења и побожни живот руског народа, како се показало касније, оставиће најдубљег трага у Мардаријевој души. Мукотрпан мисионарски рад који је започео још у православној Русији, Свети Мардарије наставио је у још удаљенијој Америци. Свети синод Руске Православне Цркве је зарад потребе аутентичног мисионарског рада међу Србима у Сјеверној Америци, 3. јула 1917. године одлучио да пошаље у Америку већ посвједоченог слугу Божијег српскога рода, младог синђела Мардарија Ускоковића. Свети архијерејски синод Русије је донио одлуку да у оквирима Руске црквене мисије у Америци и Канади, синђел Мардарије руководи Српском мисијом, да свој живот у Христу настави у Америци. У Филаделфији ће 1917. бити произведен у чин архимандрита.
Први епископадминистратор Српске православне цркве у Америци и Канади био је Свети владика Николај Охридски и Жички који је и предложио јеромонаха Мардарија Ускоковића за првог епископа Америчкоканадске епархије. Колико је Свети владика Николај био у праву освједочиће страдални, крстоносни живот овог у првом реду боготражитеља, а потом и свештенослужитеља, родољуба, свесловенског и америчког просвјетитеља, врсног бесједника и писца.

Почетком 1923. године архимандрит Мардарије поново одлази у Америку како би наставио мукотрпан рад на организацији Српске православне епархије у Америци и Канади, који је промислом Божијим већ раније започео на далеком америчком континенту. Дубоко свјестан неопходности постојања једног, и то духовног центра, 1923. године он је одредио да привремено сједиште новоосноване Српске православне америчкоканадске епархије буде у Чикагу. Исте године, почетком августа купио је око 10 хектара земље у Либертивилу. Тражио је такво имање које би одговарало потребама манастира–сиротишта. Четрдесет миља сјеверно од Чикага је пронашао предивно имање са вијугавом реком Дис Плејн које га је највише подсјећало на окружење у којима се налазе манастирисиротишта у отаџбини и Русији. Имање је платио 15 хиљада долара. Колико је владика Мардарије цијелога себе узидао као живо камење у темеље Америчкоканадске епархије којој је поставио центар у манастиру Св. Саве у Либертивилу, данас најубједљивије свједоче управо овај, у Америци најзначајнији духовни центар православног српског народа, и свега америчкофг православља као и очигледна жртва коју је требало поднијети за његову градњу. Све околности су биле против саме помисли да је тако нешто могуће. Градњом манастира Св. Мардарије је руководио у готово немогућим условима: у временима тешке економске кризе праћене неслогом и другим искушењима унутар српске дијаспоре у Америци. изрека: „Цркву гради, умире од глади” се односи управо на светитељев подвиг градње манастира Светог Саве у Либертвилу.


Кондак Светом Севастијану Џексонском, глас 8:
Рођен у Сан Франциску,
Апостоле и Просветитељу Америке:
Први рођени у Америци који је постао свештеник,
огњени проповедниче Речи Христове међ’
народима Америке,
пропутовао си целу земљу проповедајући Истину и љубав,
утврђујући мноштво душа у Православној вери,
И подижући многе цркве у славу Божију,
сиромашан телом а богат Духом
Моли се сада Господу Којем си служио свим срцем,
Севастијане Џексонски и Свеамерички Апостоле,
Да нам дарује твоју последњу изговорену жељу:
Небеско Царство коме нема краја.