Свети мученик Зинон и Зина

Свети Зинон беше официр римски у граду Филаделфији Арабијској. А Зина му беше слуга. Када у време цара Максимијана наста гоњење хришћана, усуди се свети Зинон те изађе пред војводу Максима, исповеди своју веру у једнога живога Бога, и посаветова Максима, да се и он мане мртвих идола и да прими једину истиниту веру. Наљути се војвода, па баци Зинона у тамницу. А када верни Зина посети свога господара у тамници, то и он би ухваћен и ухапшен. Затим обојица беху мучени за Христа и најзад бачени у огањ, у који насуше незнабошци уља. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Георгија у месту званом Кипарисион.

05.07.2021. Аутор:: 0

Свети мученик Зинон и Зина Свети Зинон беше родом из Филаделфије Арабијске, која се у старини звала Емана. Зина беше његов слуга и сагореваше од жеље да пострада за веру Христову. При игемону Максимијану, који управљаше облашћу у време цара Максимијана, свети Зинон раздаде све своје имање сиромасима, а робове пусти на слободу. Чувши како игемон указује велику част идолима, он дође к њему заједно са својим слугом Зином, пошто је то сам Зина желео, јер није хтео да остави свога господара. Свети Зинон изађе пред игемона, и када виде да се овај стварно много стара око поштовања лажних богова и усрдно служи идолима, изобличи га. Игемон одмах нареди да светога бију каишима од воловске коже. За време тог мучења Зинон, пруживши руку, удари лактом у зид идолскога храма и разруши храм. Зато га најпре обесише и немилосрдно му тело стругаше, а ране му сирћетом и сољу заливаху, па му потом са четири клина заковаше ноге у кладу.На место где мучаху светога Зинона дође слуга његов Зина и мољаше свога господара да га не одбацује и не оставља. Дознавши за то, игемон нареди да и Зини забију ноге у кладу. А када оба света мученика бише изведени пред игемона на саслушање, и они одбише да се одрекну Христа, игемон их предаде на жестоко мучење. При томе светом Зинону усијаним гвозденим прућем пекоше прса и онај део где се налази срце. После тога свете обесише на дрво, за ноге им везаше тешко камење и огњем им жегоше мишице. Затим их бацише у огањ, у који незнабошци насуше уља, али свети мученици на чудесан начин остадоше неповређени, па чак и огњем неопаљени. Зато им, напослетку, мачем одсекоше главе, 304. године. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Ђорђа у месту званом Кипарисион, у Цариграду.