Св. Мардарије, Еп. Америчко-Канадски; Свети мученици Парамон и Филумен

Свети мученик Парамон и других 370

12.12.2022. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Свети Мардарије Љешанско-либертвилски

Свети Мардарије се родио 2. новембра 1889. године у селу Корнет у Љешанској нахији. Крштен је у сеоској црквици посвећеној Светом Ђорђу, а крштено име му је било Иван Ускоковић. Свети Мардарије преминуо је 12. децембра 1935. године у 46. години земаљског живота. Сахрањен је у својој задужбини у Либертвилу.

Ватрена православна вјера, величанствена црквена богослужења и побожни живот руског народа, како се показало касније, оставиће најдубљег трага у Мардаријевој души. Мукотрпан мисионарски рад који је започео још у православној Русији, Свети Мардарије наставио је у још удаљенијој Америци. Свети синод Руске Православне Цркве је зарад потребе аутентичног мисионарског рада међу Србима у Сјеверној Америци, 3. јула 1917. године одлучио да пошаље у Америку већ посвједоченог слугу Божијег српскога рода, младог синђела Мардарија Ускоковића. Свети архијерејски синод Русије је донио одлуку да у оквирима Руске црквене мисије у Америци и Канади, синђел Мардарије руководи Српском мисијом, да свој живот у Христу настави у Америци. У Филаделфији ће 1917. бити произведен у чин архимандрита.

Први епископа дминистратор Српске православне цркве у Америци и Канади био је Свети владика Николај Охридски и Жички који је и предложио јеромонаха Мардарија Ускоковића за првог епископа Америчко-канадске епархије. Колико је Свети владика Николај био у праву освједочиће страдални, крстоносни живот овог у првом реду боготражитеља, а потом и свештенослужитеља, родољуба, свесловенског и америчког просвјетитеља, врсног бесједника и писца.

Почетком 1923. године архимандрит Мардарије поново одлази у Америку како би наставио мукотрпан рад на организацији Српске православне епархије у Америци и Канади, који је промислом Божијим већ раније започео на далеком америчком континенту. Дубоко свјестан неопходности постојања једног, и то духовног центра, 1923. године он је одредио да привремено сједиште новоосноване Српске православне америчкоканадске епархије буде у Чикагу. Исте године, почетком августа купио је око 10 хектара земље у Либертивилу. Тражио је такво имање које би одговарало потребама манастира–сиротишта. Четрдесет миља сјеверно од Чикага је пронашао предивно имање са вијугавом реком Дис Плејн које га је највише подсјећало на окружење у којима се налазе манастирисиротишта у отаџбини и Русији. Имање је платио 15 хиљада долара. Колико је владика Мардарије цијелога себе узидао као живо камење у темеље Америчкоканадске епархије којој је поставио центар у манастиру Св. Саве у Либертивилу, данас најубједљивије свједоче управо овај, у Америци најзначајнији духовни центар православног српског народа, и свега америчкофг православља као и очигледна жртва коју је требало поднијети за његову градњу. Све околности су биле против саме помисли да је тако нешто могуће. Градњом манастира Св. Мардарије је руководио у готово немогућим условима: у временима тешке економске кризе праћене неслогом и другим искушењима унутар српске дијаспоре у Америци. изрека: „Цркву гради, умире од глади” се односи управо на светитељев подвиг градње манастира Светог Саве у Либертвилу.

Кондак Светом Севастијану Џексонском, глас 8:
Рођен у Сан Франциску,
Апостоле и Просветитељу Америке:
Први рођени у Америци који је постао свештеник,
огњени проповедниче Речи Христове међ’
народима Америке,
пропутовао си целу земљу проповедајући Истину и љубав,
утврђујући мноштво душа у Православној вери,
И подижући многе цркве у славу Божију,
сиромашан телом а богат Духом
Моли се сада Господу Којем си служио свим срцем,
Севастијане Џексонски и Свеамерички Апостоле,
Да нам дарује твоју последњу изговорену жељу:
Небеско Царство коме нема краја.

Свети мученици Парамон и Филумен и других 370

У Витинији Азијској неки кнез Аквилин ужасно гоњаше хришћане. Једном ухвати он 370 хришћана и поведе их собом везане на неко место, где беше храм идолског бога Посејдона. Ту их опаки кнез примораваше, да се поклоне идолу и принесу жртву. Ма да кнез прећаше смртном казном ономе, ко не послуша његову заповест, ниједан хришћанин не покори се заповести његовој. У том часу пролажаше путем покрај храма неки честан муж, по имену Парамон. Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавшн узвикну: „о колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим и немим идолима његовим!” И продужи Парамон пут свој. Тада разјарени кнез посла слуге своје, да убију Парамона. Слуге стигоше Парамона, ухватише га, па му најпре језик прободоше трном, по том га обнажише, и тако му цело тело избодоше. Парамон свети с молитвом у срцу предаде душу своју Богу. По том и оних 370 мученика, велики као синови Божји и невини као јагањци, бише мачем посечени, те пређоше у бесмртно царство Христа Господа. Пострадаше 250. год.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Преподобни Акакије Синајски

У својој славној књизи „Лествица” саопштава св. Јован Лествичник житије овога светитеља. Млади Акакије био је искушеник код некога злога старца у Синајском манастиру. Гневљиви старац посведневно је корео и грдио Акакија, а често и тукао, и на све начине мучио и злостављао. Но Акакије се није жалио него је све то подносио стрпљиво с уверењем, да је то корисно за његово спасење. Кад год га је неко питао, како живи, он је одговарао: „добро као пред Господом Богом!” После 9 година послушања и мучења умре Акакије. Старац га сахрани, па оде и пожали се другом неком светом старцу говорећи: „Акакије, ученик мој, умре”. „Не верујем, одговори свети старац, Акакије не умре.” Тада обојица одоше на гроб умрлога, и онај свети старац викну: „брате Акакије, јеси ли умро?” А послушни Акакије, и по смрти послушан, одговори: „нисам умро оче, немогуће је умрети послушноме”. Тада се онај зли старац раскаја, и затвори се у једну келију близу гроба Акакијева, где у кајању и молитви проведе остатак живота.

Свети мученик Дионисије епископ Коринтски

Знаменит пастир и учитељ. Посечен за Христа 182. год.

Свети Тиридат цар Јерменски

Савременик Диоклецијанов. Најпре грозно гонио хришћане. Но стиже га казна Божја, и он полуди и постане подобан скоту, као негда Навуходоносор. Од лудила га исцели чудесно св. Григорије (в. 30. септембар). Од тада па до смрти Тиридат проведе у покајању и благочешћу. Скончао мирно у IV веку.

Свети мученик Аполоније

Сенатор римски. Оптужен за веру у Христа он исповеди своју веру пред целим Сенатом, због чега би посечен мачем, у Риму 186. год.

Акакије, монах чудни,
Послушношћу душу спасе,
Душа му се сад весели.
А име му прославља се.
Викну старац послушника:
– Акакије, брате, где си?
Викну старац још једанпут:
– Акакије, мртав ли си?
– Нисам, оче, мртав, нисам,
Одговара монах смерно,
Нема смрти за онога
Ко послушност врши верно.—
Зачуди се старац гневни,
Зачуди се, заплака се,
Заплака се старац горко,
За зло своје покаја се.
Што се каје старац опак?
Ваистину има рашта —
Оде грешник у пустињу
Грехе своје да испашта.

РАСУЂИВАЊЕ

Казна Божја постиже грешнике одмах после греха, да би се грешници устрашили а праведници охрабрили, понекад пак много доцније, изненадно и неочекивано, да би грешници знали, да Бог ништа не заборавља. Датана и Авирона прогутала је земља одмах после греха њихова, а цар Валтазар виде руку која му исписа смртну пресуду онда када се он осећао најсрећнијим, на пиру, међу пријатељима и обожаваоцима. – Неки тешко болесни војник би донесен св. Стефану Новом, да га овај молитвом исцели. Стефан му рече, да се поклони икони Христовој и св. Богородице. Војник то учини и би одмах здрав. Ово се чудо рашчу на све стране. Чувши за њ иконоборни цар Копроним дозва тога војника и испита. Па када војник исповеди и призна, да је добио исцелење од светих икона, цар га поче с јарошћу укоравати због иконопоштовања. Устрашен војник одрече се иконопоштовања пред царем и застиде се своје вере у иконе. Када војник тај изађе из двора и узјаха коња, разјари се коњ под њим, збаци га са себе, и ногама га дотле топташе докле не изверже душу своју. Ево казне одмах после греха. – Цар Тиридат, гонитељ хришћана, беше бацио св. Григорија у јаму и погубио 37 светих монахиња. И казна га никаква није снашла. Доцније када цар са својима оде у лов ради разонођења и увеселења наједанпут спопаде га лудило, и њега и његове пратиоце. Његовој побожној сестри откри се у сну узрок лудила његовог као и начин, како да се врати уму. Св. Григорије би извађен из јаме, и по његовој молитви цар Тиридат оздрави, покаја се и крсти се. Казна некад брзо следује греху као дану ноћ, а некад споро као година години. Но никад не изостаје, изузев случаја где покајање заузме место казне.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесни Рај Божји, и то:
1. како Бог украси Рај дрвећем свакојаким, лепим за гледање и добрим за јело;
2. како Бог насади усред Раја дрво живота;
3. како Бог забрани Адаму да не једе једино од дрвета познавања добра и зла.

БЕСЕДА

о стројном склопу цркве слично једном телу
Из њега је све тијело, састављено и
склопљено како приличи сваком додиром
даровања, по дејству и мери свакога
дела(Еф. 4, 16).

Реч је овде, браћо, о телу духовном, о цркви Божјој светој. Из Њега, то јест из Христа, цело је то тело састављено и склопљено како приличи. Апостол премудри не налази никакво боље сравњење цркве него са телом човечјим. Што је глава на телу човечјем то је Христос Господ на телу цркве. Из главе разилазе се нерви по свима деловима тела, и помоћу нерава сви делови тела опажају, осећају и крећу се, а у том опажању, осећању и кретању и јесте живот њихов. Могло би се рећи, да глава кроз мозак и нерве присуствује у сваком делу тела. Одсече ли се глава, сваки део тела тренутно бива умртвљен. И Христос присуствује у сваком делу цркве, тј. у свакоме верноме члану њеном. Кроз Њега сваки верни опажа царство духовно, осећа љубав и креће се правилно к Богу. Од Њега сваки члан добија силу, према дејству и мери, т.ј. према служби и дару. Ту силу Господ даје непосредно, додиром, осязанiемъ, само личним присуством Својим. Љубав је чудотворна спона, која спаја Христа са вернима, верне са Христом, и верне међу собом. Шта бива, браћо, с једним делом тела, када се искидају нерви, који га везују с главом? Постаје безделан, неосетљив, непокретан – мртав. То бива и са сваким чланом цркве, који изађе из састава цркве и тиме прекине везу своју с Главом цркве. Да нас Бог сачува, браћо, од те пропасти.
О Господе Исусе, изворе живота и љубави, не допусти никаквој мрачној сили, у нама или ван нас, да нас одвоји од Тебе и тела Твог, цркве Твоје свете, коју си Ти платио крвљу Твојом скупоценом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.