Свети преподобни Варвар мироточиви

Овај преподобни беше родом из крајева Пентапоља у Африци, беше црн по изгледу и беше разбојник. Отишавши у западне крајеве на бродовима, он тамо многе опљачка и многа друга зла учини људима. Поставши затим и старешина разбојничке банде, јер беше веома јак, он убијаше хришћане и чињаше путеве у оним крајевима непролазним за мирне људе. По промислу пак Божјем он једном остаде насамо и поче размишљати о својим поступцима и неделима. Савест му се пробудила и указивала му на страшни час Суда Божјег и на вечна мучења.

28.05.2021. Аутор:: 0

Свети преподобни Варвар мироточиви Овај преподобни беше родом из крајева Пентапоља у Африци, беше црн по изгледу и беше разбојник. Отишавши у западне крајеве на бродовима, он тамо многе опљачка и многа друга зла учини људима. Поставши затим и старешина разбојничке банде, јер беше веома јак, он убијаше хришћане и чињаше путеве у оним крајевима непролазним за мирне људе. По промислу пак Божјем он једном остаде насамо и поче размишљати о својим поступцима и неделима. Савест му се пробудила и указивала му на страшни час Суда Божјег и на вечна мучења.

Једнога дана један свештеник отиде да служи свету Литургију у храму Светог Георгија у крају званом Ниса. Са њим беше и један послушник. Видећи их разбојник пође за њима, а свештеник се веома уплаши и са страхом се поче силно молити Богу. Бог учини те се разбојнику очи отворише и он виде како свештенику на светој Литургији саслужују Анђели. Када заврши Литургију разбојник га запита где су они који су били са њим, а свештеник, схвативши да је то било виђење, стаде разбојнику објашњавати тајне Божје и како је свима могуће покајати се и задобити спасење од Бога. Тада се овај блажени покајник баци свештенику пред ноге и исповеди му све своје тешке грехе. Свештеник га онда крсти у име Оца и Светога Духа, а бивши разбојник сам себи стави тешке окове на врат, руке и ноге. Онда се повуче у самоћу на три године, проводећи живот у виду животиње: јео је само траву и џбуње, ишао четвороношке по земљи, живео са псима и животињама и проводио најстрожије уздржање и самомучење. При томе је сво време горко оплакивао своје раније грехе и недела. Једне ноћи он отиде на поље једног сељака и јеђаше неке грубе и несварљиве плодове, а сељак, видећи га и мислећи да је медвед, јер беше сав обрастао у длаку, удари га и нанесе му крваву рану. Блажени Варвар тада завапи: "Пиј, Варваре, чашу коју си сам себи спремио".

Најзад, Бог се смилова на овог добровољног страдалника и учини да блажени још на земљи чује да су му греси опроштени. Скончао је преподобни Варвар у једној гори устрељен ловачким стрелама као звер (или неком стеном поклопљен). Његово свето тело чинило је чуда и точило свето миро, на славу великог и човекољубивог Бога нашег[