Свети преподобни Ипатије руфински

Овај светитељ беше родом из Фригије. У својој осамнаестој години он остави родитељски дом, пређе у Тракију, ступи у један оштежићни манастир и постаде монах. Због својих врлина он беше цењен и поштован од свију. Вина никада није пио. Једном када ратоваше са демоном блуда, он проведе читавих осам дана нити што једући нити што пијући. Дознавши за то, игуман му својом руком даде чашу вина и један хлеб, да то поједе и попије после повечерја пред свом братијом. Појевши хлеб и попивши вино, Ипатије се тог часа ослободи блудног искушења, и заблагодари Богу и свом учитељу и игуману.

30.06.2021. Аутор:: 0

Свети преподобни Ипатије руфински Овај светитељ беше родом из Фригије. У својој осамнаестој години он остави родитељски дом, пређе у Тракију, ступи у један оштежићни манастир и постаде монах. Због својих врлина он беше цењен и поштован од свију. Вина никада није пио. Једном када ратоваше са демоном блуда, он проведе читавих осам дана нити што једући нити што пијући. Дознавши за то, игуман му својом руком даде чашу вина и један хлеб, да то поједе и попије после повечерја пред свом братијом. Појевши хлеб и попивши вино, Ипатије се тог часа ослободи блудног искушења, и заблагодари Богу и свом учитељу и игуману.

Пошто проведе доста година у манастиру, преподобни Ипатије са допуштењем и благословом игумана оде у један град да се нађе у помоћи једноме брату који беше у неком искушењу. Указавши потребну помоћ искушаваном брату, он са двојицом браће пређе у Халкидон и оде у Руфинов манастир који у то време беше пуст и запуштен. Овај манастир беше раније подигао Руфин који дође из Рима у Халкидон. Пошто сазида диван манастир, Руфин сабра у њега монахе Египћане. Али када се Руфин упокоји и би погребен у свом манастиру, монаси се разиђоше и отпутоваше у своју постојбину. И тако манастир опусте и запусти се, да по њему изђика трње и коров, те је изгледао страшан и неприступачан.

Овај опустели и запуштени манастир свети Ипатије обнови и поврати му стару лепоту и сјај. Својим славним подвизима свети Ипатије привуче у манастир многе христољупце, који постадоше монаси. За кратко време манастир стече тридесет монаха који напредоваху у врлини. А божанствени Ипатије доби од Бога дар чудотворства: исцељиваше слепе, хроме, узете, крвоточиве, бесомучне и остале болеснике. Својом молитвом светитељ је у време невоље и нужде умножавао жито и остале усеве и поврће, и одгонио од људи и стоке сваку другу немоћ. Храна светом Ипатију беше зеље и по мало хлеба, које је узимао једанпут дневно око три сата по подне; а у старости је пио и по мало вина. Када напуни осамдесет година, коса и брада му постадоше беле као снег.

Због чистоте живота и учења блажени Ипатије би удостојен свештеничког чина. Пошто је четрдесет година пасао Христово стадо, и послао испред себе ка Господу осамдесет ученика, најзад и сам свети Ипатије отиде ка Господу, да прими награду за труде своје.

Свети Ипатије упокојио се у првој половини петога века.