Свети преподобни Нифонт

Рођен у области Аргирокастра у селу Лукову од оца свештеника. Од младости вукла га жеља самоћи и молитви. Та га жеља најзад доведе и у Свету Гору, где се подвизавао најпре у пештери светог Петра Атонског а потом у пустињи свете Ане. Није хтео ни хлеб јести, него се хранио травом и корењем. Неки завидљивци оптуже га као да се он гнуша хлеба, од чега се он лако и брзо оправда. Најзад се здружи са светим Максимом на Капсокаливи. Због своје искрене љубави према Богу Нифонт буде обдарен од Бога даром чудотворства и прозорљивости. Исцељивао је болесне молитвом и помазањем уљем, а прозирао је у догађаје који се се збили и који ће се збити. Прорекао за себе да ће умрети уз Петров пост. И кад је освануо дан његовог упокојења, он рекне братији око себе: „Не плачите него радујте се, јер ћете у мени имати молитвеника пред Богом за спасење ваше”. Најзад рече: „Време је да идем!” И предаде свету душу своју Богу 14. јуна 1330. године.

27.06.2023. Аутор:: 0

Свети преподобни Нифонт Преподобни отац наш Нифонт родио се у области Аргирокастра у селу Лукову од оца свештеника. Када напуни десет година, Нифонта узе к себи да га учи правилима строге хришћанске наравствености његов стриц, који беше еклесиарх у манастиру светог Николаја. Манастир светог Николаја основао је Константин Мономах на месту које се сада назива Месопотам. Довевши дечка у манастир, стриц се најпре постара да га научи читању и писању, па га онда обуче у иночки образ. У изучавању почетних ствари из Светога Писма дечко показа тако велики успех, и његова беспрекорна послушност и скромност беху тако узорни, да он убрзо би произведен за чтеца. А кад постаде пунолетан, он би удостојен и свештеничког чина.Са таким божанственим особинама, притом стално се бавећи читањем Светог Писма и житија светих, Нифонт се толико загреја љубављу к Богу и жељом да беспрекорно држи свете заповести Његове, да он реши: оставити све, повући се дубоко у пустињу, и тамо у потпуном безмолвију, у потпуном молитвеном тиховању потпуно се посветити само Богу. И стварно, Нифонт се удаљи из манастира светог Николаја на гору Херомерион, где се тада усамљено подвизавао један старац који беше дошао са Синајске Горе. Тамо, под руководством и поукама опитног синаита, млади Нифонт, пењући се из силе у силу, осети свим бићем да и планинска пустиња Херомериона не задовољава чежње његове пламене душе која је жудела за савршеним безмолвијем и пустињачким подвизима. Стога, угушујући у себи осећања везаности за завичај и сроднике, за пријатеље и све што задржава у вези са светом, он крену у Свету Гору Атон. И тајно вођен промислом Божјим, он стиже до пећине светог Петра Атонског, у области лавре светог Атанасија, где је тада безмолствовао, молитвено самовао и тиховао, чудесни отшелник Теогност. Овоме отшелнику Нифонт повери себе, као чедо оцу и роб господару, скривајући од њега свој свештенички чин. На тај начин Нифонт се као почетник три године безусловно потчињаваше своме стрицу. Најзад, по истеку тога времена, Теогност случајно дознаде да његов послушник има свештенички чин, и не хтеде га више ни по коју цену држати као свог послушника, утолико пре што су му Нифонтови подвизи и трудови изгледали дивни и узорни. Иако је Нифонт молио и преклињао старца да му и надаље буде руководилац, пошто је још несавршен у искуствима отшелничког живота, Теогност, због крајњег смирења свог, не пристаде на то. Зато се преподобни Нифонт удаљи од њега у суседни скит светог Василија Великог. Ту проведе четрнаест година у крајњем безмолвију, само једанпут недељно поткрепљујући своје силе малом количином сувога хлеба.У то време у лаври се појави куга, и мноштво братије постаде њена жртва, те игуман би принуђен да позове светог Нифонта у лавру, да врши божанствена богослужења. И он проведе три године у овом светом послу. Али, иако ово послушање беше од огромне важности, преподобног Нифонта је срце неодољиво вукло ка савршеном безмолвију и није му давало мира. Пошто не беше у стању да угуши у себе то осећање и ту жељу, он оде у Вулевтирије, где је сада скит Свете Ане. И ту, у пустињској тишини, он проведе много година скитачки, без куће и крова, хранећи се једино травом и корењем.Иако живот преподобног Нифонта бејаше веома узвишен, веома бестрастан, веома поучан за све, ипак се нађоше завидљивци који га преставише игуману свештене лавре као прелашћеног. Да би доказали своју клевету, они тврђаху како се преподобни, тобож, гнуша хлеба као грешне и недозвољене хране, па се зато храни пустињским зељем. Да би то проверио, игуман призва к себи преподобног Нифонта и упита га, због чега он води тако строг живот, гнушајући се чак хране која је својствена човеку. Притом игуман говораше преподобном Нифонту: "Древни оци хранили су се у пустињама зељем, јер тамо није било хлеба; а овде има и хлеба, и других јестива, која треба употребљавати у славу Божију, умерено, избегавајући на тај начин сатанску охолост од неуморног и строгог поста".Као истински послушник, преподобни смирено прими старчев савет. Али, да би избегао нове непријатности, он се уклони из скита свете Ане. Касније, он се зближи са преподобним Максимом Капсокаливом. И свети Максим, после дугогодишњег саподвижништва са чудесним Нифонтом, у знак своје искрене оданости према њему и пријатељства, уступи му своју властиту колибу, а себи направи другу близу њега.Но пошто су к светом Максиму долазили многи ради чудеса која он чињаше и ради његове пророчке прозорљивости, то свети Нифонт, не подносећи вреву, а са пристанком и по савету светог Максима, удаљи се у пештеру наспрам места "свети Христофор", и тамо молитвено самоваше и тиховаше. Након мало времена к њему дође из његовог завичаја инок Марко, који имађаше брата, да себе потчини његовом старачком руководству.Свети га с љубављу прими, и нареди му да начини колибу и себи и брату. - Шта је теби, оче? одврати зачуђено Марко, брат је мој световњак и живи у кругу своје родбине. - Опрости, одговори му смирени Нифонт, ја сам луд и не знам шта говорим. Не слушај мене, него ради што ти је по вољи.Међутим, настаде празник светог Атанасија. Шаљући Марка у лавру на празник, преподобни Нифонт му рече: При повратку са празника, доведи са собом и брата твог. - Марко на то рече светом Нифонту исто што и раније. Но, приближујући се лаври, он одједном угледа свог брата крај манастирских врата. Поражен пророштвом светог Нифонта, он радосно загрли брата, па се по завршетку лаврског празника заједно врати с њим к своме старцу, паде му пред ноге, просећи опроштај због свог маловерја. Убрзо затим Марко се тешко разболе. Свети Нифонт, укоривши га за маловерје. и сумњу у чудотворну силу Божју, помаза га јелејем из неугасивог кандила, и Марко устаде са болесничког одра. При томе свети Нифонт му рече: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.Након извесног времена после овога, Марко стаде молити преподобног Нифонта да му допусти да мало полови рибе у мору. Свети Нифонт му на то рече: Научи се најпре примећивати и ловити нечисте помисли, а мани се мора и ловљења риба, да не би утонуо у море искушења. - Марко не обрати пажњу на старчев савет, и под изговором да опере упрљане хаљине, он се спусти до мора. Тамо баци удицу, и уживаше у пуној мери. Али непослушање не прође бесплатно. Јер док Марко беше сав занет својим послом, одједном искочи из мора и баци се на њега једна огромна животиња. Марко се препаде и, молитвено призвавши у помоћ свога старца, једва се некако спасе од те животиње. Сав ван себе од страха, и у исто време држећи у рукама уловљену рибу, он дотрча к светом Нифонту. Овај му са очинским саучешћем рече: Непослушко! онај који се претвори у змију да би преварио наше прародитеље, и сада узе на себе облик морскога пса, на твоју погибао, и само Христос, који дође у свет ради уништења вражје силе, по неизмерној доброти Својој поможе ти, очекујући твоје покајање. Што се пак тиче рибе коју си уловно, пошто је плод непослушности, ја је се ни по коју цену нећу коснути.Тронут старчевим прекором, Марко паде к ногама његовим, лијући сузе покајања. Од тога времена он се поправи, и указиваше потпуну послушност светом старцу све до саме смрти своје, која не закасни да га посети. После Маркове смрти, светом старцу остаде да служи његов синовац Гаврило.Шест месеци унапред преподобни Нифонт провиде да је свети Максим Капсокалива већ близу одласка у вечност, и рече ученицима својим: Хајдемо к светом Максиму, да узмемо од њега последњи благослов, јер се више нећемо видети с њим у овом животу. - И они одоше к њему. После поздрава, свети Максим рече: Радујте се, љубљена браћо! ово је опроштајни поздрав; од сада се више нећемо видети. - Како предвиде преподобни Нифонт кончину преподобног Максима, тако и би.Након много година после тога, У Светој Гори се опет појави куга, и послушник преподобног Нифонта Гаврило смртно се разболе. Тада још беше у животу Гаврилов отац Доситеј, који неутешно плакаше за њим. Свети Нифонт га тешаше и говораше: Не плачи, брате, син твој, због послушања мојој недостојности, неће сада умрети. - Потом, окренувши се на исток, помоли се тајно к свемилостивом Богу, и болник устаде са самртног одра славећи Бога. Затим, разговарајући са присутнима, рече: Ето, брат наш, помоћу Божјом, оздрави, а ја ћу у току Петрова поста умрети.Најзад настаде пост светих апостола Петра и Павла. У суботу прве недеље уставши изјутра, преподобни се помоли Богу, потом се причести Божанственим Тајнама, па онда рече својим ученицима: Чеда возљубљена у Господу! дође време мога одласка ка Господу, кога од младости своје љубљах свом душом својом. - Ученици се узнемирише од старчевих речи. - Не треба да се узнемирујете и плачете, рече им он приметивши њихову узнемиреност, него треба да се радујете, јер ћете у мени имати молитвеника пред Богом за спасење ваше, само да и ви са своје стране испуњујете заповести Његове. - Сутрадан, у недељу, преподобни им нареди да се најпре поткрепе храном, па да му затим ископају гроб и спреме све што је потребно за погреб. Онда рече: Време је да идем у земљу, од које сам и узет.Када све то би урађено, преподобни устаде са одра и дуго се мољаше са подигнутим к небу очима и рукама. Најзад, по завршеној молитви, он благослови све и од свих узе опроштај, леже на свој смртни одар, прекрсти руке на грудима, и мирно испусти и предаде дух свој Богу. Тада лице праведника, у знак његове небеске славе и слободе пред Богом, засија као сунце.Тако се преподобни Нифонт упокоји четрнаестог јуна око 1400. године, пошто поживе на земљи 96 година. За време живота он сатвори многа чудеса, од којих ћемо, сем споменутих, поменути још нека.Духовни и врлински старац Теодул пожеле једном да се види с преподобним Нифонтом ради душевне користи: устаде и крену ка њему. Али путем, на једној низбрдици, он се оклизну и тако повреди ногу о камен да му много истече крви, и он сав изнеможе, и очекиваше смрт. Најзад, у духу вере, он горко зајеча пред Господом и рече: Господе Исусе Христе, Сине Божји, ако Нифонт стварно има слободу пред Тобом и благодат, избави ме, ради његових молитава, од неминовне смрти и страдања. - Чим то старац изговори, крв му престаде тећи, болови потпуно уминуше и старац, славећи Бога и Његовог угодника, оздрави.Један инок из лавре преподобног Атанасија, гајећи осећање љубави према светом Нифонту, посла му по пријатељу свом суд са уљем. Деси се да овај што ношаше тај дар преподобном спотаче се путем и паде, и све друго што је носио разби се, а суд са уљем остаде читав. Када брат донесе и предаде тај суд преподобном оцу, он са осмехом рече: Видиш, како је силна вера брата који посла уље. Вера његова и тебе избави од опасности, и суд са уљем очува читавим, иако се све остало изразбија.Прозорљивост старца Нифонта запрепасти брата, коме он исприча све што га снађе на путу, и брат прослави Бога.Други монах, који је много година патио од главобоље, уместо да иште помоћ с неба, он се обрати лекарима, и све што имађаше истраћи на њих, али помоћи не доби. Најзад он дође к преподобном Нифонту и паде му пред ноге, молећи га за исцељење. - Верујем, свече, говораше он, да ће ти Бог дати што год заиштеш у Њега. - Напротив, брате, одговори преподобни, ја сам човек грешан, а грешника Бог неће послушати. - Међутим, болесник, ронећи сузе, не престајаше припадати к ногама његовим и молити га за исцељење. Тада блажени Нифонт, дирнут патњом брата, прочита молитву над главом болесниковом, и он осети као да му неки шум и силни вихор излете из главе. И одмах се исцели и, славећи Бога, врати се у своје обиталиште, пун дивљења и захвалности према своме лекару.Стражар свештене лавре би истеран из ње због неке погрешке. Он дође к светом Нифонту, пожали му се да је неправедно истеран из лавре, и замоли га да остане код њега на послушању. Свети му одговори: Врати се у лавру, падни пред игуманом, смирено признај своју кривицу, па ће те он опет примити. Ако не послушаш мој савет, веруј ми, ти нећеш моћи овде издржати пустињске тегобе; а што је најважније, лишићеш се части и удела светих отаца обитељи. Будеш ли се вратио, ти ћеш кроз неко време бити произведен за еклесиарха, а потом за игумана лавре. Изнад свега: смиравај се. - Затим свети Нифонт са осмехом настави: Када, по вољи Божјој, будеш постао игуман, помени и нас. - Брат поступи по савету божанственог Нифонта, и стварно би примљен у лавру. Затим, кроз неко време, по пророштву преподобног, би изабран за еклесиарха, и најзад за игумана. Захвалан преподобном Нифонту за савет, он му је слао све потребно за келејни живот. Богу нашем, који славно прославља Своје свете, слава и моћ кроза све векове. Амин.