Свети свештеномученик Зиновије и сестра му Зиновија

Из града Егеја у Киликији. Од родитеља наследише веру истиниту и велико материјално богатство. Ревнујући за веру с великом љубављу раздадоше сиромасима богатство своје. И зато што беху милостиве руке и њих рука Божја покриваше од свакога злоумишљаја људског или демонског. Милостиве руке Зиновијеве, које сиромаху дариваху, беху од Бога обдарене даром чудотворства, тако да Зиновије исцељиваше болеснике од сваке болести само додиром руку. И би Зиновије постављен за епископа егејског. У време гоњења судија Лисије ухвати га и рече му: „Предлажем ти двоје - живот и смрт; живот ако се поклониш боговима, смрт ако се не поклониш”. Одговори Зиновије свети: „Живот без Христа није живот но смрт, а смрт Христа ради није смрт но живот”. Када Зиновије би стављен на љуте муке, јави се судији сестра мученикова и рече: „Ту чашу страдања и ја хоћу да испијем, и венцем тим да се венчам”. После мука у огњу и у кипећој смоли беху обоје мачем посечени око 285. године. И тако се овај брат и сестра преселише у царство бесмртно Христа Цара.

12.11.2021. Аутор:: 0

Свети свештеномученик Зиновије и сестра му Зиновија ОВИ свети мученици, Зиновије и његова рођена сестра Зиновија, родише се у Киликијском граду Егеју од благочестивих родитеља. Побожни родитељи их одгајише у страху Божјем и побожности. Још за време њихова детињства родитељи им отидоше ка Господу, оставивши им велико имање. Иако још млади, Зиновије и Зиновија разумом беху мудри и врлином савршени; и уверивши се у ништавност овога света, они се договорише да оставе све и последују Христу. Део свога имања Зиновија предаде брату да га разда сиромасима, а сама живљаше у добровољном сиромаштву, молитвено тихујући, и своје девичанство чувајући чистим за Небеског Женика. Зиновије пак, узевши оба дела имања, и свој и сестрин, стаде их раздавати сиротињи, и за кратко време раздаде све, те и сам постаде сиромах.Но Бог који се стара о сиротама и не оставља оне који се надају у Њега, обогати Својим небеским даровима брата и сестру за богатство раздато сиротињи: моћна десница Његова брањаше Зиновију за све време живота њена од нападаја тела и света, и штићаше је од демонских напасти; Зиновије пак доби дар да исцељује болести додиром руку својих: јер оне руке које су штедро милостињу делиле, Господ милостиво обдари силом чудотворства. И ма каква болест да је била на човеку, или ма какав недуг, болесник је одмах добијао исцељење, чим га се свети Зиновије својом руком дотакао. У току свога живота овај угодник Божји двоструку милостињу чињаше: једну - дајући убогима од имања, другу - дајући болесницима исцељење благодаћу Божјом. Он и мноштво нечистих духова изгоњаше из људи, и ожалошћене утешаваше, и иевољне помагаше. Због таких својих врлина и чудотворства он би изабран за епископа у родном граду. И овај добри пастир ревносно пасијаше Цркву Божију, непрестано помажући и добротворећи људима, и исцељујући недужне. Једном к светитељу дође из Антиохије нека жена, са неисцељивом раном на грудима. Много имања беше та жена потрошила на лекаре тражећи лека својој бољци, али јој они ништа не помогоше; напротив, болест се стално погоршавала, и она већ беше близу смрти. Видевши је, светитељ се сажали на њу: руком својом додирну њену рану и начини крсни знак над раном, и болест тог часа ишчезе и рана нестаде, и жена потпуно оздрави, и радосна врати се кући својој. Исто тако и друга једна жена, незнабошкиња, болесна од сличне болести, супруга неког начелника Индиса, би исцељена светим Зиновијем од своје болести. Поражена овим чудом, она са својим мужем и децом поверова у Христа. И сви се крстише, те тако не само здравље телесно него и душевно добише.Међутим, незнабожни цар Диоклецијан подиже страшно гоњење на хришћане. Тада у Киликијску покрајину допутова кнез Лисије, да мучи све који исповедају име Христово. Пре свих у Егеју пострадаше три хришћанска младића: Клавдије, Астерије и Неон. Ухвативши их, Лисије их подврже разним мучењима, па их напослетку изван града разапе на крсту. Затим чувши о светом Зиновију, Лисије посла своје војнике да га ухвате. Кад светог епископа доведоше пред кнеза Лисија, Лисије му рече: Нећу да се упуштам у дуге разговоре с тобом, јер знам да сте ви хришћани многоглагољиви. Зато бићу кратак с тобом: предлажем ти двоје: живот и смрт; живот, ако се поклониш боговима; смрт, ако се не поклониш. Дакле, изабери што хоћеш: или принеси жртву и поклоњење боговима нашим, па ћеш остати жив, и усто ћеш добити почасти од нас; или остани при заблуди својој, и одмах ћеш бити стављен на љуте муке и умрећеш ужасном смрћу. - Свети Зиновије неустрашиво одговори: Живот временски без Христа није живот но смрт; а смрт Христа ради није смрт но живот бесмртни. Зато ја радије волим за Христа мог умрети временском смрћу, па с Њим вечито живети, неголи одрећи се Њега ради временског живота, па потом вечито умирати у паклу.Чувши ове речи, кнез нареди да светог епископа обнаже, па обесе на дрвету и без милости бију. И говораше безбожник: Да видимо, хоће ли доћи Христос да му помогне! - А блажена Зиновија, сазнавши да брат њен свети Зиновије страда за Христа, брзо отиде на место где мучаху светитеља. И угледавши брата где у ранама крвав виси на дрвету, распали се ревношћу. па ступи пред мучитеља и рече: Хришћанка сам као и мој брат; исповедам истог Јединог Бога и Господа нашег Исуса Христа. Зато нареди да и мене муче, као што мучиш мог милог брата. Јер исту чашу страдања и ја хоћу да испијем, и истим венцем да се венчам.Мучитељ се удиви таквом јунаштву и неустрашивости свете Зиновије, и рече: О, жено! не жели да себе погубиш, и не намећи се на такво срамно мучење, где ћеш уједно трпети срамоту и болове. Јер када те обнажимо, ти ћеш осећати велики стид; и када станемо мучити тело твоје, тебе ће обузети тешки болови. Стога ти саветујем: принеси боговима жртву, па ћеш се избавити од свих зала.На то светитељка одговори: Далеко већи стид изазива нагота душевна неголи телесна; несравњено су теже муке вечне неголи временске; стога не марим ја што ће ми тело обнажити, јер сам се у Христа обукла; нити се бојим руку мучитеља, јер сам се Христу сараспела. Чини, мучитељу, што хоћеш; од Христа Господа мог ничим ме одвратити не можеш.Тада Лисије нареди да Зиновију обнаже и бију, као што су и брата њеног Зиновија били. Затим мучитељ нареди да се спреми гвоздени кревет, под њим наложи огањ и усија кревет, па на кревет положе обоје светих мученика. И говораше мучитељ: Нека Христос дође овамо, и нека вам помогне. - А свети одговорише: Ево, Христос наш с нама је; ти Га не видиш. Ево, Он нас орошава с неба росом благодати Своје, те ми и не осећамо муке.После тога свети мученици бише бачени у казан пун кипеће смоле, али им и то не нашкоди ништа; и они стојећи као у прохладној води певаху псалам Давидов: Спасао си нас од непријатеља наших, и посрамио си ненавиднике наше (Пс. 43, 8). - Видећи то, мучитељ нареди да их изведу ван града и тамо им одсеку главе. А свети мученици с неисказаном радошћу иђаху на смрт. И стигавши на место погубљења, они се стадоше молити овако: Благодаримо Ти, Господе Боже наш, што си нам дао да добар рат ратујемо, трку свршимо, веру очувамо. Учини нас и учесницима славе Твоје; уврсти нас у ред оних који благоугодише светом имену Твом. Јер си благословен вавек.Када свети мученици завршише своју молитву, с неба се разлеже глас који им обећаваше венце и призиваше их у вечни покој. Утом војници приступише и одсекоше им главе, и свети мученици пређоше са земље на небо. Света пак тела њихова цео дан лежаше на земљи непогребена. А кад наступи ноћ презвитер Хермоген их тајно узе и положи у једном гробу, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога, слављеног од све твари, сада и увек и кроза све векове. Амин.