Искуство Бранка Радунковића упућује нас на преиспитивање сопственог живота и вере. Рођен са хендикепом који је оптерећивао више друге него њега самог, вером у Господа пријањао је готово сваком послу и тако доказивао да, само ако жели, човек не мора бити на маргини, ма о чему се радило. Његова ментална снага надјачала је сурову реалност у којој се нашао. Међутим, припадност и приврженост Господу и Цркви Његовој, водила га је духовним пространством на коме су се увек јасно уочавали његова вера, љубав и нада.
14.11.2020.
Smilja Hrvacanin
Ovo svi treba da vide i cuju.Cudo od čovjeka .Toliko smirenosti u njemu.Uvek ga rado slušam i sa poštovanjem gledam .Svaka reč na svom mestu.Živeo naš dragi mali Branko
Коментариши