Вера и поверење
Постоји ли разлика између вере и поверења? У православном схватању, вера не постоји без поверења. Наша вера у Бога Који је Свемогућ и Који нас воли, носи са собом и поверење да ће Он заиста да буде уз нас. Првородни грех се десио јер су први људи иизгубили то поверење.
Радујем се дуги
Неко ме је питао шта ја мислим о симболу дуге. Неко други може да симбол дуге тумачи на свој начин, исто као што многи и крст тумаче на свој начин. То ме неће спречити да се дуги радујем, нити да је цртам са ђацима на веронауци.
Пост без Христа и пост у Христу
Пост није дијета, није пуко уздржавање од мрсне хране, али није ни пуко уздржавање од лоших мисли, речи и дела, како су се неки трудили да му поставе дефиницију. Пост није кретање путем који трасирају правила, већ силазак у суштину и узрастање у меру раста Христова.
Глобални риалити
Људи више не уживају у животу, у тренуцима који пролазе, но намећу себи одговорност да буду звезде риалити програма који мисле да сами режирају, очајнички желећи да се другима свиде и да их други прихвате. Зар морамо сваки од наших великих тренутака да профанишемо тиме што их постављамо да неки жири на друштвеној мрежи бодује наша искуства, па на основу тога да их и ми вреднујемо?
Послушање (ни)је веће од поста и молитве
Равнодушност једних за друге је најопаснија појава која прети Цркви. Равнодушност прва убија Христа у нама и тиме Црква прети да постане пуки бизнис, бездушни механизам. Хвала Богу, има људи који маре и који чине. Који те искрено саслушају и разумеју. Такви су спремни да воле и чине. Таквих је Царство небеско. Будимо такви.
Хришћанин перфекциониста
Љубав надвисује прописе. Прописи су ту само да би усмерили ка љубави, ка Богу. Не замењујмо Бога прописима. Најтеже је ту нашу браћу и сестре извести из те „прочишћујуће“ теологије којом живе. Често се исповедају свака два-три дана, за сваку лошу помисао, немар или чак обични лапсус. Грех је за њих удаљавање од идеје „савршеног хришћанина“, који уистину и не постоји, јер сваки човек има свој, јединствен однос са Богом и у тој разноликости, а Црквом сједињени, ми Богу прилазимо.
Навика молитве
Лоше навике се најбоље искорењују добрим навикама и сасвим сигурно могу рећи да нема боље и корисније навике од молитве и приступања Причешћу. Али то су одговорне и озбиљне навике. То нису само речи које кажемо или сат и по који одстојимо. То није само правило које испуњавамо јер нам је неко одредио. Наше срце, ум, душа и тело прилазе Богу и то није мала ствар.
Усиљена побожност
Живот је озбиљна ''појава'' и зато је одговорност за своје чињење, али и нечињење, благословена со која га чини смисленим и целисходним. Ипак, и у том озбиљном животу има простора да много тога прокоментришемо кроз хумор и смех, јер у њима лежи макар зрно расудљивости које олакшава пут до спознаје како туђих, тако још и више својих, заблуда, погрешака и странпутица. Ни хришћани нису од овога изузети. Напротив.
Самосажаљење
Самосажаљење је начин да оправдамо сопствени кукавичлук јер избегавамо да прихватимо да смо, углавном, ми кривци за сопствено стање, те нам је лакше да окривимо све друге и себе поставимо у улогу жртве. Навику самосажаљења стиче се било због избегавања личне одговорности, или због потребе за задобијањем нездравог облика симпатије и жаљења од стране других људи.
Деградација музике
Једна од најдивних пројава људског духа и његов израз јесте – музика. Неки Оци су говорили да је Бог певао док је стварао свет, а међу свим уметностима, умећима и вештинама које је човек испољио као дар Божији, музика је прва. Данас је музика престала да буде уметност и постала је још један од опијата модерног друштва. Некад је служила да те растрезни, освести, или да осмисли хаос којим си окружен, док данашња чини све супротно. Опија унедоглед понављаним ритмом и крајње једноставном мелодијом, текстови немају никакву друштвено ангажовану, ни зрелу поруку, ни било какву лирску дубину. Ипак, добра музика се слушала вековима и слушаће се и даље. Лошу музику ће прегазити време. И све лоше песме биће заборављене...