Иако недовољно проучена и истражена, а можда и запостављена, историја Срба не престаје пленити интересовање наше јавности. О српском пореклу постоји више различитих теорија и мишљења, публиковано је на десетине научних радова али историчари се углавном слажу у једном – Срби воде порекло још од времена пре доласка Римљана на Балканско полуострво, дакле, стотине година пре нове ере...Порекло Срба заокупило је пажњу и оца Јоила.
Све сто је Бог створио било је добро, писе у Светом Писму. “Ако је тако и ако је то рекао Бог, откуда онда зло, засто је присутно у свијету, ко га је створио и ко је одговоран за њега”, питају се изненадјено многи. Одговор смо потражили од протојереја-страврофора Љубивоје Радовића.
Хришћани целог света верују да је Свето Писмо или Библија, Богом инспирисана и надахнута писана Реч Божија. Шта је Свето Писмо, како је настало, ко га је писао и зашто, говори нам Отац Никодим којег је у Манастиру Свети Роман посетио Хаџи Братислав Николић.
Да ли је могуће упрети поглед у звездано небо, а не упитати се: Како је настао свемир? Како је настала планета Земља? Како је настао човек? На ова и слична питања могућ је само један од два одговора: еволуција или стварање. Свако за себе прави избор.
Сила побожности је јака и непоколебљива вера у Христа као истинитог Бога, верност Њему до краја нарочито у тешким временима кад је човек на јаким искушењима и када лако пада у очај.Ако и тад силом своје вере у Бога остане веран и силом љубави према Њему, онда и сам постаје свет. Светитељи су свети не зато што су били бестрасни или безгрешни већ управо због свог личног, верног и непоколебљивог односа са Богом, до краја.
Древна је мудрост упознати себе, јер, грех и страсти су унутрашње, психичке појаве. Сртасти представљају изопачене енергије људске природе, које су, као последица грехопада, добиле лажно усмерење. Гнев, блуд и очајање, те, леност и досада, као подврсте очајања, тема су разговора са Владиком Јегарским и игуманом Манастира Ковиљ, господином Порфиријм и др. Владетом Јеротићем. Водитељ ове Аполо емисије је Александар Гајшек.
Рим.13, 11-14, 4
Зна Господ каквим нас је створио; позната је Господу наша дубока чежња за радошћу, љубаљу,па и тјелесном љубављу, ако хоћете. Не очекује се од нас дас ви будемо монаси. Но, данашњим апостолским штивом опоменути смо да и у томе, као и у свему, имамо мјеру. Свако од нас треба Господу да узврати према броју таланата које је од Господа примио и по мјери својих моћи. Другим ријечима, да будемо здрави и нормални, смирени и уравнотежени и да свим својим силама настојимо да вољу Његову творимо.
1.Кор.6, 12-20
“Бјежите од блуда”, упозорава нас Апостол. “Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи, своме тијелу гријеши. Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа, који је у вама, којга имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији”. Понесите ово у душама својим за одлучна размишљања, па, ако неко од вас, не дај Боже, предаје тијело своје гријеху блуда, нека прекине гријех да не би погинуо.
А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени.
2.Тим.3, 10-15
Као што нас наш Владика Његош учи да “крст носити нама је суђено”, тако и апостол Павле подсјећа да је страдање неминовно и хришћанима досуђено. Ми смо, на своју срећу, или несрећу, поштеђени ватрених проба и кушања. То значи да нисмо оно што мислимо да јесмо – прави хришћани – или нас Господ, знајући крхкост нашу, оставља по страни. Али ни ово не може до у вјечност трајати, јер, све што је Светим писмом речено, или се збило, или ће се збити.
На дан светог Јована Претече у Вотерлу, Канади његово Преосвештенство Владика канадски Г.Георгије, служио је Литургију у Цркви Светог Ђорђа и том приликом подсетио народ Божији да се мора живети у јединству и љубави.
Тражимо од Бога милост, опроштај и разумевање за наше грехе и поступке, а у пракси према другим људима, често смо непопустљиви, тврда и немилосрдна срца. Шта је праштање и шта значи опростити другоме да би Бог могао опростити нама?
Тражимо од Бога милост, опроштај и разумевање за наше грехе и поступке, а у пракси према другим људима, често смо непопустљиви, тврда и немилосрдна срца. Шта је праштање и шта значи опростити другоме да би Бог могао опростити нама?
Покајање је предуслов који човек треба испунити да би примио Господа Исуса Христа у себе. Без покајања нема спасења ни смисла нашег живота.
Господ Исус Христос као Сејач долази и својом божанском науком сеје семе Речи Божије. Ако семе падне на добро тло нашег срца родиће многи плод, а плод љубави је, између осталог, онај по којем ће овај свет препознати да смо деца Божија. Лука 8:5-15
Стари Завет је био припрема за савршенију везу, одн. савез Бога са људима, те је, у том смислу, само припремао људе за долазак Христов. Дакле, самим својим доласком, Он испуњава Стари Завет, укида његов формализам дајући му пуноћу у Новом Завету.
Исус Христос био је помазан од Духа Светога да проповеда и донесе радосну вест, слободу од греха и мир у овај свет. Пророк Исаија је вековима унапред пророковао истину о Исусу Христу, најављујући га као долазећег Месију.
Лука 4:16-22
Све што се дешавало и све о чему су писали апостоли и еванђелисти, дешавало се по Писму. Како каже Христос: "...испитајте Писмо (Стари Завет), та писма говоре и сведоче за мене.."
1 Коринћанима 15:1-11
Господ Исус Христос заповедио је својим апостолима да иду и науче све народе, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа, приводећи их на тај начин у заједницу са Богом. Ми као Црква, нисмо ништа друго до заједница верних и крштених у Духу, са Господом Исусом Христом.
Матеј 28:16-20
Апостол Павле каже да се не спашавамо делима закона већ вером у Исуса Христа. Христос је дошао да спаси грешнике и зато Свети Оци упозоравају да мрзимо грех, али никако грешника.То је велика тајна љубави и хришћанства.
Галатима 2:16-20
Свети Апостол Павле каже да је примио Јеванђеље директно од Бога. Отац Г.Гојковић објашњава преокрет који се догодио у животу апостола Павла и његов живот кроз посланице које је упутио ондашњим црквама. Галатима 1:11-19