Осми стуб Русије: прича о чудима Св. Матроне Московске

"Сви долазите к мени и разговарајте са мном као да сам жива, говорите ми о својим јадима, и ја ћу вас видети, и чути, и помагаћу вам", говорила је велика руска светитељка, блажена Матрона Московска, коју и наша Црква прославља данас.

02.05.2022. Аутор:: Пријатељ Божији 1

На московској станици метроа "Таганка-Марксисткаја" свакодевно се виђа иста слика: колона људи иде у једном правцу - ка Покровско ставропигијалном манастиру, и свако у руци носи цвеће...

Цвеће за своју Матроношку, како је одмила зову Руси велику светитељку блажену Матрону Московску. Клањају јој људи свих вера и националности, а поготово нема Руса, који се при помену њеног имена, неће прекрстити и испричати о неком чуду свете Матроне.

***

"Пре осам година озбиљно сам оболела. Дијагноза - хронична бубрежна инсуфијенција, крајњег стадијума. Била је неопходна трансплантација бубрега. Лекари су рекли да је операција немогућа, јер су се после бројних трансфузија у крви појавила антитела. Отишла сам у манастир код Матроношке и тражила помоћ, а две недеље касније сам оперисана. Лекари су рекли да сам јединствен случај. Зато, не очајавајте - верујте у чуда, и она ће се десити", написала је једна Рускиња на интернет форуму.

"Малог Николаја је ударио аутомобил: тешке повреде мозга, пао је у кому... Лекари нису давали никакву наду, прогнозирали су му три месеца живота. Обратио сам се за помоћ светој Матрони. Десило се чудо - молитве су помогле и Николај је оздравио. Сада иде у школу", забележио је један Грузин.

"Моја другарица је имала рак и ишла је на хемотерапије. Молила се светој Матрони да јој подари дете... Затруднела је и родила здравог дечака. Сада му је четири године...", испричала је млада Рускиња.

***

Таквих прича је много. Још за живота блажена је била љубимица народа. Матрона Димитријевна Никонова рођена је 1881. у селу Себино (Туљска губернија) у породици сиромашних, али побожних и вредних и поштених људи, оца Димитрија и мајке Наталије као четврто дете. Рођена је слепа. Није имала очи, али је имала духовни вид...

Већ на њеном крштењу било је јасно да је изабрана од Бога: када је свештеник спустио Матрону у воду, сви присутни су видели над дететом миомирисни дим. Свештеник Василије је био веома изненађен: "Многу сам децу крстио, али овако нешто видех први пут. То дете ће бити у Богу свето". И још је додао да ће предвидети његову смрт. То се и обистинило.

Матрона је имала и једно спољашње обележје: на прсима је имала испупчење у облику крста. Када јој је мајка замерила што је скинула са себе крстић, Матрона је рекла: "Па, ја имам свој!"

Из живота Матронушке познат је случај њеног сусрета са праведним оцем Јованом Кронштатским, који је назвао Матронушком „осмим стубом Русије“. То се догодило на крају службе у Андрејевској катедрали у Кронштату када је отац Јован Кронштатски у општој гужви замолио народ да пропусти 14-годишњу девочицу Матрону како би могла да му приђе и рекао јавно: „Матронушка, дођи, дођи код мене. Ево и моја смена – осми стуб Русије.

Још од своје седме или осме године, Матронушка је имала дар да предвиђа и лечи болесне. Са 17 година, Матрони су се изненада одузеле ноге и до краја живота није могла да хода. То је прихватила као вољу Божју. Људи су долазили к њој и тражили помоћ, а она би сваког саслушала и помогла им заједничким молитвама...

Била је потпуно беспомоћна, а њена браћа су били комунисти и рекли су Матрони: „Сметаш нам, због тебе можемо имати проблема. Напустили су је после револуције. Живела је са другим људима. А 1925. љубазни људи су је одвели у Москву, наравно, уз њен пристанак. У овом огромном градском граду било је много несрећних, изгубљених, назадних, духовно болесних људи затрованог ума. Живећи око три деценије у Москви, вршила је ту духовну и молитвену службу, која је многе људе одвраћала од смрти и водила ка спасењу. Блажена је много волела Москву, говорећи да је „ово свети град, срце Русије“.

Наравно, по Промислу Божијем, све је то било припремљено за Матронушку - уосталом, она је могла само да се узда у Бога и стога се посебно усрдно моли. Али туге других људи су јој биле блиске и разумљиве. И Господ јој је дао духовни вид, дар видовитости и исцељења... За живота јој је долазило и до 40 људи дневно, са свим је морала да разговара, теши, умирује.

А људи су били различити – и неверници, и радознали, и врачари. Какав је то крст молити се не само за своје непријатеље, већ и за непријатеље Цркве! Али Матронушка је такве људе приводила Богу, опомињала и прихватала све. Мајка Матрона се целог живота борила за сваку душу која јој је дошла, и увек су јој молитве биле услишене.

Лечећи болесне, мати Матрона је од њих захтевала веру у Бога и исправљање грешних живота. Са чиме су јој долазили људи? Са уобичајеним невољама: неизлечива болест, губитак, одлазак мужа из породице, несрећна љубав, губитак посла, прогон од стране надређених. Са свакодневним потребама и питањима. Да ли се венчати? Да ли да променим место становања или рада? Није било ништа мање болесних људи, опседнутих разним тегобама: неко се изненада разболео, неко је без икаквог разлога почео да лаје, неко је имао згрчене руке и ноге, некога су прогањале халуцинације. То су људи који су били подвргнути посебном демонском утицају.

Не познавајући духовни живот мајке, ипак, људи нису сумњали у њену светост, да је она права подвижница. Подвиг Матроне састојао се у великом трпљењу, проистеклом из чистоте срца и жарке љубави према Богу. О таквом трпљењу, које ће спасти хришћане у последњим временима, прорекли су свети оци Цркве. Као права подвижница, блажена је учила не речима, него целим животом. Немајући могућности да хода, учила је и учи да иде тешким путем спасења.

Блажена Матрона је била православна личност у дубоком, традиционалном смислу те речи. Саосећање према људима, које произилази из пуноће љубавног срца, молитва, крсно знамење, верност светим канонима Православне Цркве - то је било у фокусу њеног интензивног духовног живота. Природа њеног подвига је укорењена у вековним традицијама народне побожности. Дакле, помоћ коју људи добијају молитвеним обраћањем праведници доноси духовне плодове: људи се афирмишу у вери православној, оцрковљују се споља и изнутра и укључују се у свакодневни живот цркве.

Сви они, који је са вером и љубављу моле за заступништво пред Господом осећају њену помоћ, према Коме блажена старица има велику смелост.

Данас хиљаде људи долази њеним моштима исцељења и свима помаже. Уосталом, иду и млади и стари, са децом, са бебама. У свим болестима, тугама и несрећама, и у породицама, на послу, у судским споровима, пред операције, људи долазе, узимају благослов, и заиста, операције теку без проблема. А колико је деце рођено кроз молитве праведној Матронушки! Она је од велике помоћи неплодним родитељима. Недељом увек имамо посебан ред за мошти - а многа од ове деце су рођена захваљујући заступништву Матронушке.

И сама деца траже помоћ од Матронушке: „Бако Матрона, молим те, помози!“ Тако је дирљиво видети ове мале ходочаснике - са каквом искреношћу долазе у храм, како воле своју заштитницу!

Игуманија Покровског манастира, мати Теофанија каже да се сада издају многобројне нове књиге са описима чуда које нам људи шаљу: "Издали смо и аудио ЦД-ове које можете да слушате у колима. Немогуће је слушати без суза. Матронушка помаже у најтежим ситуацијама, чак и људима који су у коми. Чим људи предају белешке Матронушки за молитву, помоћ одмах долази. Чак су и новорођене бебе одмах излечене. Долазе и зависници од дрога - моле да их Матронушка излечи. Прво долазе да питају, а када Матронушка испуни њихове молбе, људи долазе са захвалношћу.

Жена нам је, са великом захвалношћу Матронушки, послала писмо у коме је описала чудо које се догодило њеном малом унуку. Дете од 8 месеци оболело је од цревне инфекције, лежало је са мајком у болници. Три дана ни јело ни воду није прихватало. Колико год су покушавали да му дају пиће, вода је излила из уста. Почела је потпуна дехидрација тела, лекари нису давали наду. Бака је у очају отишла у манастир, узела свету воду од Матронушке и отишла у болницу. Уђе у одељење – дете је већ сво сиво, једва дише. Отишла је до њега, сипала Матронушкину воду у чашу и принела бебиним устима. На запрепашћење мајке, бебе је одједном почела полако да пије, попила пола чаше, а затим прихватила и храну. Дете седи, жваће колаче - доктори улазе и то што су видели их је једноставно запањило. Три дана касније беба и мајка отпуштени су кући. Али исход би могао бити најтужнији...

Друга жена се са тугом молила за свог сина, наркомана, који се дрогирао више од 10 година, већ су му почели проблеми са главом. После прве посете Матронушки са мајчинском молитвом, син је нагло напустио своју погубну страст и рекао да му то уопште није тешко. Од тада је прошло више од годину дана, послови њеног сина су се побољшали и на послу и у породици.

Многе води Матронушка у Православље. Једна жена је била муслиманка, онда се и сама крстила и дуго се молила за своју мајку да и она пређе у Православље, али ништа није вредело. А када су заједно посетили мошти Свете Матроне, мајка се ипак заинтересовала за црквене празнике и чак неочекивано почела да пости у среду и петак. Помогла је у чишћењу цркве после службе и убрзо се крстила.

Сећам се и писма једне жене која описује чудо Матронушке. „Толико је несрећних људи на свету - желим да викнем: Окрените се Богу, отворите му своје срце, и Господ вас неће оставити, послаће вам своје светитеље, као нама нашу Матронушку, да вам помогну. Захваљујући Богу и вери Православној, преживела сам многе невоље и недаће. Ово је вероватно најважнија ствар. Дакле, Матронушка је данас заиста осми стуб Русије!

Чим се у животу наше Отаџбине догоде неки страшни догађаји, примећујемо да долази још више људи него обично. И на крају крајева, људи траже не само за себе – они се моле пре свега за Русију, за благостање и просперитет наше земље. Верујемо да Господ прихвата и чује нашу саборну молитву, приклања милост нашој Отаџбини. А Матронушка уједињује људе у овој молитви."

Матрона је учила људе да се препусти вољи Божијој. Живите са молитвом. Често стављајте знак крста на себе и околне предмете, штитећи се од злих сила. Саветовала је чешће причешћивање Светим Христовим Тајнама. „Заштитите се крстом, молитвом, светом водицом, честим причешћем... Нека горе кандила пред иконама. Матронушка није дозволила да придаје важност сновима: „Не обраћајте пажњу на њих, снови долазе од злога - узнемире човека, заплету их својим мислима.

Матрона је упозоравала да се не јури у потрази за „старцима“ или „видовцима“. Трчећи око различитих очева, рекла је, може се изгубити духовна снага и прави правац живота. Ево њених речи: „Свет лежи у злу и чари, а чар – завођење душа – биће очигледан, чувајте се. „Ако одете код свештеника за савет, молите се да Господ успе да му да прави савет.

Матронушка је рекла: „Непријатељ се приближава - морате се стално молити. Непријатељ нам седи на левом рамену, а на десном - анђео, и сваки има своју књигу: у једној су записани наши греси, у другој добра дела. Крстите се чешће! Крст је исто као и брава на вратима. Она је поручила да се не заборави да храна увек прекрсти: „Силом Часног и Животворног Крста спаси себе и одбрани се!“

О чаробњацима је мати рекла: „За некога ко је добровољно ступио у савез са силом зла, бавио се чаробњаштвом, нема излаза. Не смете се обраћати врачарама, оне ће „излечити“ једно, али повредити душу.

Матронушка је често понављала: „Ако народ изгуби веру у Бога, онда га задесе несреће, а ако се не покају, пропадају и нестају са лица земље. Колико је народа нестало, а Русија је постојала и постојаће. Молите се, тражите, покајте се! Господ вас неће оставити!“

Непосредно пред смрт рекла је: „Сви, сви, дођите к мени и причајте ми, као живој, о својим боловима, видећу вас, чућу и помоћи ћу. Напомињала је да ће се свако спасити ко себе и свој живот повери њеном заступништву код Господа. „Сваког ко ми се обрати за помоћ, ја ћу се срести након његове телесне смрти, свакога.”

Предсказала је и Други светски рат: „Многи народи ће изгинути, али наш руски ће победити. Москву непријатељ неће освојити...“. Често је понављала да је "невидљиво присутна на фронтовима и да помаже ратницима". Обраћале су јој се и породице несталих војника и она би им говорила о њиховој судбини...

Цео живот је провела без свог крова над главом. Живела је у домовима познаника и верника... Упокојила се 2. маја 1952. године, а сахрањена је два дана касније, по њеној жељи на Даниловском гробљу у Москви, крај цркве да би "могла да слуша службе Божје".

Старица је предсказала: "После моје смрти мало ће људи долазити на мој гроб, само најближи. А кад они умру, мој гроб ће остати сасвим запуштен. Али, проћи ће године, сазнаће људи за мене и поћи ће овамо да ме моле за помоћ. И ја ћу свима помагати јер ћу их све чути". После тридесетак година, њена хумка на Даниловском гробљу постаде једно од светих места православне Русије. Канонизована је 1998, а остаци су јој потом пренети у Покровски манастир.

***

Чуда Свете Матроне догађају се и у манастиру Светог Илије у Крупи на Врбасу, недалеко од Бањалуке, где су од 2006. честице светих моштију Блажене Матроне Московске. Ту је, између осталог, забележено да један брачни пар из Градишке 19 година није могао да има деце. Госпођа је долазила у манастир и молила се пред моштима Матроношке и након тога јавила се свештенику Сави Недељковићу из породилишта након што је родила сина. Лекари су рекли да је "медицински феномен"...

Такође, у храму Светог великомученика Трифуна, на Топчидерском гробљу у Београду, налази се икона блажене Матроне која је освештана над њеним чудотворним моштима.

јереј Сергиј Петров
За Фондацију Пријатељ Божији приредио и превео: Иван Попов
Извор: monasterium.ru



Komentari (1)

04.05.2022.

Dragana stojanovic

Moj unuk Filip Stojanovic I'ma 5ipo godina ineprica Tecno nitti hoces da pricam ne ume da sastavlja recenice pomozite mi molivas ume oca I svetog duhà Amin

Коментариши


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.