„Ми смо ипак победили!“: Последње сведочанство чувара мироточиве иконе
Ко је био човек који је годинама носио мироточиву Иверску икону и одбијао да је сматра својом? Јосиф Муњес-Кортес оставио је за собом сведочанства о чудима, бројна духовна чеда и причу о страдању која је потресла православни свет. Његове речи из последњег интервјуа посебно одјекују: „Губећи земаљски живот, задобијамо небески. Не треба да се бојимо смрти за Христа.“
Брак је пут страдања, али и Крст који цвета цвећем
„Само они који су спремни да подносе тешкоће могу истински да воле“, говори архимандрит Емилијанос Симонопетритис у својој беседи о браку. Муж и жена позвани су да заједно носе терет живота, да једно другом буду ослонац и да кроз верност, жртву и љубав граде породицу као малу Цркву. Шта заиста значе брачни венци и зашто брак подразумева спремност да се страда за другога?
Молитва која може постати пресуда: „Опрости нам као што и ми опраштамо“
Када желимо освету ономе ко нас је повредио, заборављамо шта сами тражимо од Бога сваки пут када изговарамо молитву Господњу. Јер, ако не опраштамо онима који су нам учинили зло, изговарамо страшну пресуду сами себи – молимо Бога да ни нама не опрости наше грехе. Један древни пустињски отац то је показао на потресан начин, преиначивши молитву у речи: „И не опрости нам дугове наше, као што ни ми не опраштамо дужницима својим.“
Када сан постане важнији од Јеванђеља
Снови понекад делују толико стварно да их доживљавамо као предсказања будућности. Да ли нас покојници заиста зову у сну, треба ли тражити скривене поруке и шта учинити када нас сан испуни страхом? Јереј Леонид Бартков, ослањајући се на своје дугогодишње свештеничко искуство и стотине разговора са људима које муче оваква питања, даје јасна упутства како да се односимо према сновима. Не плашите се снова, не тражите у њима оно што треба да тражите од Бога и не дозволите да овладају вашим животом.
Ниједан сусрет није случајан – шта нам Бог открива кроз друге људе?
Колико пута смо разговарали са неким, а да га заправо нисмо ни чули? Док нам други човек нешто говори, већ смишљамо одговор, доносимо суд или чекамо прилику да кажемо своје. А можда се управо иза његових речи крије бол који нисмо приметили, или нам Бог кроз тај сусрет пружа прилику да учинимо нешто важно. Митрополит Антоније (Блум) открива зашто је сваки човек кога срећемо драгоцен и како да научимо да у другима препознамо икону Божију.
Свети Игњатије Брјанчанинов: Опасна заблуда о спасењу
Могу ли се људи спасити само зато што су добри, чак и ако не верују у Христа? Да ли је довољно бити поштен, милосрдан и чинити добра дела? Свети Игњатије Брјанчанинов даје снажан одговор на ова питања и упозорава на опасност од погрешног схватања хришћанства. Његове речи о спасењу, вери и јересима подсећају нас колико је важно да познајемо веру коју исповедамо.
Васкрсење тела – шта нас заиста очекује?
Лазар је изашао из гроба, али је поново морао да умре. Христос је васкрсао и смрт више никада нема власт над Њим. У томе се крије огромна разлика између повратка у живот и истинске победе над смрћу. Али шта онда чека нас? Хоћемо ли васкрснути у телима каква сада имамо, да ли ћемо поново препознати оне које волимо и да ли ће Небо заувек остати далеко од Земље? Можда је вечност управо повратак дому – али дому који је Бог потпуно обновио.
Ко заиста управља нашим мислима?
Колико пута урадимо нешто што заправо нисмо желели, изговоримо речи због којих се касније кајемо или дозволимо да нам једна помисао поквари читав дан? Ђаво добро познаје наше слабости и зна како да их искористи: довољно је да притисне право „дугме“ у нама, па да страх, гнев, жеља или узнемиреност почну да управљају нашим поступцима. Свети оци су познавали пут ка истинској духовној слободи – пут који води од расејаног ума ка срцу у коме пребива Христос.
Све док је Бог са тобом, чега да се бојиш? – Старац Јефрем о победи над страхом и искушењима
Бог допушта искушења како би се показало колико Га заиста љубимо. Када наиђу страх, немир и невоље, лако је посумњати и изгубити снагу, али управо тада треба да покажемо веру и истрајност. Јер сваки напор у духовној борби пролази, а победа остаје.
Лекције радости: Како да бриге не угасе светлост у нама?
Годинама се шири схватање да је човек утолико ближи Богу уколико изгледа озбиљније, строже или тужније. А они који су познавали старца Пајсија и старца Порфирија памте њихову ведрину, смисао за хумор и начин на који су ширили наду и зрачили светлошћу Христовом. Ми се, међутим, често губимо у бригама, кривици и унутрашњем немиру, као да је забринутост постала знак духовне озбиљности. Апостол Павле нас подсећа: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! […] Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше.“ (Фил. 4, 4–6)
Ноћ вештица као анти-пасха: „празник“ који сатанисти отворено славе
Данас се широм света слави Ноћ вештица – „празник“ који је преплавио улице, школе и друштвене мреже маскама демона, вештица и мртваца. Док се деци представља као безазлена забава, сатанистичке организације га отворено уврштавају у своје празничне календаре и повезују са прихватањем таме. Шта се заправо слави када се зло претвори у игру, а његови симболи постану дечја забава? За хришћане, ово је озбиљно духовно питање које захтева јасан одговор.
Колико пута смо рекли Богу: „Касније“
Бог сваког од нас позива к Себи, али ми увек имамо нешто што нам се чини важнијим – посао, бриге, разне планове... И тако читав наш живот може да прође у веровању у Бога, а да за Њега никада не буде довољно времена. Колико ће болно бити када једном станемо пред Њега и схватимо колико смо били вољени, а колико смо целог живота били равнодушни, заборавни и себични?
Само погрешно питање нема одговор у Библији
Свето Писмо није само књига – оно је жива биографија сваког човека. У његовим редовима већ су записани наши страхови, слабости и тајне стазе сваке душе. За свако животно питање постоји одговор, лек и утеха. Зато свака реч прочитана у њему остаје у човеку као семе које ниче и мења га, чак и док спава.
Да ли Црква забрањује задовољства?
Многи верују да човек, чим крене црквеним путем, мора да се одрекне свега што живот чини лепшим – од укусне хране и дружења до брачне блискости и весеља. Али зашто би Бог човеку даровао добра овога света ако би свако уживање у њима било грех? Православље открива дубљи смисао поста и уздржања и објашњава где се налази граница између радости која нас обогаћује и задовољства које нас поробљава.
Света Петка: Од чудотворног извора до сведочанстава о исцељењу
Многа су чудесна виђења свете Петке коју данас празнујемо – светитељка помаже у болести и невољи. Света Петка се верницима, према бројним прикупљеним сведочанствима, јавља не само у сну, већ и на јави, при чему је најчешће виде као “жену у црном”. Она их обично теши, доносећи им вести о оздрављењу, али и опомиње оне који греше. Многима је спасила живот и извела их на прави пут вере.
Шта је живот вечни?
Можемо ли бити сигурни у своје спасење само зато што нисмо учинили велика зла? Често се тешимо да је Бог милостив, да нисмо најгори грешници и да ће нам се све опростити. Али шта је са добром које смо могли да учинимо, а нисмо? Шта ако смо толико заокупљени туђим гресима да више и не примећујемо сопствене? Вечни живот не почиње после смрти – он почиње већ сада, а пут ка њему води кроз покајање, смирење и љубав која се потврђује делима.
Исусова молитва за мирјане – како почети и како је упражњавати
„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“. На први поглед ово је једноставна молитва. Међутим, духовни оци налажу својој духовној деци да буду врло опрезна у њеном упражњавању: дубока молитва доноси искушења. Као што снажан ветар може да угаси свећу, тако демони настоје да угасе и пламичак молитве. Зато тај пламичак треба изнова распламсавати, чак и када нам се чини да је сасвим слаб. Како започети Исусову молитву, како је упражњавати и чему нас уче они који су стекли искуство молитвеног живота?
Памфлет Српства
Бити Србин значи живети у љубави, милосрђу и праштању, ширити мир међу људима и с љубављу се односити према свакој живој творевини. То је снага домаћина који породицу ставља на прво место и с поносом слави крсну славу, чувајући веру и заједништво својих предака. Живети по Христовим заповестима и знати да је Бог највеће богатство – то је пут Светосавља!
„Не бој се, мало стадо“: Радост која се не може угасити
Христове речи вековима охрабрују верне: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство“ (Лк. 12, 32). Каква је то утеха и радост – знати да нас Небески Отац позива к Себи и да већ сада можемо живети у светлости вере, наде и благодарности!
Како читати житија светих, а не пропустити најважније
Бог нам је даровао Своје светитеље – као светлост у ноћи, сапутнике у жалости и молитвене заступнике у нашој слабости. Иако су живели у неком другом времену, њихова љубав и молитве и данас су присутне у нашем животу. Зато отварајмо житија не само очима него и срцем, јер светитељи нису само личности из далеке прошлости – они су нам и данас блиски, јер живе у Богу.