Шта је страшније од рата? Миленијумима људи памте Нерона и Ирода као симболе злочина, али светогорски старци упозоравају да је данашња трагедија још дубља – невини животи гашени у тишини клиника. Први пут после дугог ћутања, монаси са Атоса откривају зашто је абортус духовна и демографска катастрофа која води читаве народе у самоуништење – и где лежи једини излаз.
У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог.
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Доњехерцеговачко село Пребиловци познато је као једно од најстрадалнијих у свету и, засигурно, најстрадалније у Европи у II светском рату. У њему је од 6. до 11. августа 1941. на најбруталније начине убијено више од 80 одсто становништва, њих близу 850, скоро искључиво жена и деце. Злочине су починили њихове комшије, Хрвати и муслимани, служећи геноцидној политици НДХ према српском народу. У знак сећања на овај покољ недужног народа представљамо одломак из документарног филма ''Иродови синови'' објављеног 2016. године поводом канонизације светих Пребиловачких мученика и освећења новосаграђеног спомен-храма Васкрсења Христова у којем почивају њихове свете мошти.
Има у Републици Српкој једна мирисна башта названа Крајина, у којој вековима, од немањићког доба па до наших дана, пој псалама блажи душе мученичке, душе гладне и жедне Бога Живога. Ти псалми јесу манастири овога краја сакупљени у букет назван ''Крајишки псалми''. Овај видео запис живо је сведочанство духовног живота Срба Крајишника, народа који је кроз вишевековну историју свој живот живео између страдања и духовног узлетања.
Отац Пајсије родио се 1924. године, а подвижник је постао још као младић 1950.г. када се замонашио, а подвизавао се на Светој Гори. Био је духовник хиљадама људи и један од највећих духовника нашег времена. Иза себе је оставио богато духовно наслеђе забележено у писмима и беседама.
Шта је истинско достојанство човека и зашто наша душа не може наћи мир ни у чему изван Бога? Како је после прародитељског греха прелепа божанска твар обучена у „плашт таме” и како Сатана кроз немире, моде и светске трендове непрестано просејава људски род као кроз решето? У новом предавању одржаном у манастиру Подмаине, игуман Рафаило (Бољевић) показује да светоотачко учење није сложена филозофија, већ прецизна духовна дијагноза стања у коме се налази савремени човек.
Шта је то што једног човека натера да остави све и крене за Христом, док други остаје нем на исти тај позив? У документарном филму „Божији позив“, кроз аутентична сведочења и дубоке разговоре, истражујемо тајну сусрета човека са Богом. Од јавних личности до тихих исповести унутар црквених зидина, овај филм је мозаик судбина које повезује једна иста сила – љубав Божија која не одустаје од човека већ га позива у загрљај Оца небеског и заједницу са Богом.
Најузнемирујућа исповест коју је икада чуо, била је од умирућег човека по имену Јово. Због тога, никада није осетио ни већу инспирацију након опела, као што је то било Јовино опело, каже отац Милош Весин. Само кроз свету тајну покајања и исповести можемо се помирити са Господом и окренути се радикално другачијој будућности и променити правац нашег живота. Јер, покајање није гледање у прошлост, већ гледање у сасвим другачију будућност, то је уговор са Богом о потпуно новом, другачијем животу.
“Срби некад и сад”, документарни филм Продукције Пријатељ Божији, бави се питањем духовног и моралног стања српског народа. Какви смо некада били, а какви смо данас и како да изађемо из кризе у којој се налазимо…
Шта заправо значи бити жив у пуном смислу те речи? У новом предавању, отац Рафаило нас на свој препознатљив, снажан и будан начин подсећа на суштину наше вере и Светог Символа вере који исповедамо. Да ли разумемо речи које изговарамо и да ли смо свесни позива на бесмртност који нам је дат?
Под паролом демократских права и људских слобода иза којих не стоји ништа друго до брутални тоталитаризам и право на изопаченост, креатори новог светског поретка ударили су на брак и породицу као основну људску заједницу. Антипородична идеологија, уништење природног полног идентитета и сексуализација деце постали су права пошаст, куга трећег миленијума која је закуцала и на наша врата. Како да се заштитимо и сачувамо нашу децу и породице...
Још од првих дана историје Цркве, телесни остаци светих Божијих људи били су предмет посебног интересовања верних. Управо нераспаднута тела Христових подвижника била су и остала сасуди Духа Светога. Као својеврсни резервоари божанских моћи, свете мошти су кроз векове биле извор исецељења и оживотворења, али и непобитни сведоци и иконе васкрсења. Отуда поштовање светих моштију представља одраз побожности и љубави хришћана према светињи.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо - латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица - српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере Православне, одбрани и нас који твоју Свету веру држимо, и с надом теби приступамо.
У срцу Црне Горе, где се небо спаја са каменом, стоји манастир Острог, дом Светог Василија Острошког. Тамо, где се вера и нада преплићу, одигравају се чуда која и данас немају објашњење и где Свети Василије пружа руку онима који пате. Његова милосрдна снага пробија границе могућег, враћајући здравље и наду онима који су је изгубили. Ово је истинита прича о две душе, које је Свети Василије осветлио светлошћу исцељења, и која открива снагу вере, надмашујући границе немогућег у додиру са Небеским. (Одломци из филма "Јастуче Светог Нектарија")
Живот се не осваја – он се прима. И губи сваки пут када се удаљи од Извора који га дарује. У овој беседи отац Рафаило (Бољевић) говори о најтишем, али пресудном бојишту – пажњи, која у расејаном свету постаје место пада или преображења. Света Литургија се открива као стварни сусрет са Васкрслим, изван граница времена, док анђелске речи „Што тражите живога међу мртвима?“ одјекују као позив на буђење из привидног живота. Ово је сведочанство о Животу који је победио смрт – и који се не намеће, већ се даје.
Ако прошетате нашим градовима пред велике празнике, видећете рекламе које вриште о "ускршњим" распродајама и паное где испод васкршњег јајета од петнаест метара пише – ниска цена. Отац Милош Весин подсећа да у хришћанству нема ничег јефтиног, јер смо плаћени најскупљом могућом ценом: пречасном Крвљу Христовом. Када роба појефтињује, на крају и човек постане предмет распродаје, а духовна будност почиње тек када одувамо прашину са сопственог срца. Тек тада љубав, а не попуст, поново постане једино мерило по коме се заиста живи.
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ