Чудо не мења срце које не жели да верује
Често се каже: „Да Бог учини чудо, сви би поверовали.“ Али Јеванђеље руши ту представу – што су Христова чуда била већа, то је мржња према Христу постајала јача. Проблем никада није био недостатак чуда, већ затворено срце.
Рањена икона манастира Ватопед: Сведочанство о гневу и покајању
Умор, повређена сујета и само један тренутак неконтролисаног гнева били су довољни да један светогорски монах подигне нож на икону Пресвете Богородице. Истог часа из иконе је потекла крв, а он је остао без вида. Његова десна рука, којом је ударио на светињу, остала је нераспаднута до данас и чува се у манастиру Ватопед као потресна опомена о разорној снази гнева и сили искреног покајања.
Уметност молитве
Постоји нешто што нико не може да украде, уништи или одузме човеку. Не кошта ништа, а вредније је од свега што поседујемо. Управо то благо многи занемарују, иако од те невидљиве силе зависи унутрашњи мир, победа над животним невољама и сам правац људске судбине.
Видовданcко Јеванђеље
Ако си прави Србин, ако светосавско срце бије у теби, ти си сав уз Господа Христа, уз Светог Кнеза Лазара, ти сав на Косову гинеш за Крст Часни и слободу златну. И данас гину безбројни Срби, многи гину без Васкрсења, многи гину да вечно умру. Али има и оних који полажу животе за Христа и Србију. Обично се ти не виде, не чују, а срце њихово - то је веза са небом, изнад свих грехова, изнад свих смрти. Њихова срца су као олтар на коме они стално приносе себе на жртву Господу Христу, служећи Њему и роду своме. Због њих стоји и постоји земља наша.
Златна глава Светог Кнеза Лазара
Мало ко зна да су мошти кнеза Лазара вековима пролазиле кроз ратове, сеобе и разарања, као да су заједно са народом носиле читаву српску историју. Један од најзначајнијих православних архијереја нашег доба, блаженопочивши митрополит Амфилохије, открива потресну причу о светињи која је постала симбол наде да после сваког страдања долази васкрсење. Судбина моштију кнеза Лазара зато није само прича о прошлости, већ и о снази народа да опстане.
Без Мене не можете ништа: Кога заправо чека Христос?
Већина људи верује да се духовни живот састоји од сталних успеха и да Светој Чаши приступају само они који су постали „довољно добри“. Свакодневица нас, међутим, брзо демантује: тек кроз неправде, падове и сопствену немоћ почињемо да упознајемо стварног Бога. Христос није награда за савршене и непогрешиве, већ једини лек за оне који су коначно признали да су болесни. Тек када човек изгуби ослонац у себи, отварају се врата унутрашње слободе и љубави која не зависи од овог света.
Снага немоћних: Како су хришћанске мученице уздрмале вечни Рим
Данас многи себе виде као велике подвижнике само зато што се понекад одрекну меса, јаја или млека. Мало поста, понека молитва, понека реч о Богу – а живот остаје исти, без стварне промене. Жртву меримо тако да никада не заболи превише, само да умири савест. Али кад погледамо на једно потпуно другачије време, где вера није била украс, него граница између живота и смрти, тада видимо чак и хришћанске жене које не пристају да по цену живота савију ни савест ни реч, и ту почиње прича која разбија све удобне представе о вери и љубави.
Љуби Ме такав какав јеси
Као што киша не бира да ли ће пасти на плодно тло или на камен, тако и љубав не поставља услове. Она тече слободно, прихватајући све наше пукотине и ожиљке. То је Љубав која не тражи савршенство, већ искрено срце. То је Љубав која каже: "Љуби ме такав какав јеси."
Достојно јест: Када је Архангел Гаврило урезао молитву у камен
Данас се прославља чудотворна икона Богородице „Достојно јест“, пред којом је сам Архангел Гаврило оставио молитву коју данас пева читав православни свет. Те речи нису записане мастилом, већ су прстом урезане у камен који је под анђеоским додиром омекшао као восак. Ова икона вековима остаје једна од највећих светиња хришћанства и живи доказ да Небо није далеко од човека колико му се понекад чини.
Да ли заиста живимо у хришћанском друштву?
Пре 40 година отац Серафим Роуз упозорио је да у савременом друштву има више паганства него у време када је Христос рођен. Данас, када је човек себе поставио у средиште свега, те речи звуче страшније него икада. Рај удобности, забаве и самообожавања у коме живимо полако се урушава пред нашим очима и зато духовно преживљавање више није ствар навике, већ питање живота или смрти.
„Одричеш ли се сатане?“ – Потресно сведочанство са православног крштења у Хонгконгу
Шта се деси када потрага за духовношћу пође по злу? Ово је истинита прича о младићу који је кроз Њу ејџ праксе упао у мрак опседнутости. Лекари и психотерапеути нису имали одговор. У очају, помоћ је потражио и код познатог протестантског пастора, који му је на крају признао: „Ја могу само ово да урадим за тебе. Ако желиш нешто више, иди код православних.“
Чисто срце
Свети Нектарије је оставио једну једноставну, а дубоку поруку: срећа се не налази у ономе што имамо, већ у ономе што носимо у срцу. Богатство и уживања пролазе, али мир који Бог дарује остаје. Зато су неки људи мирни и у невољама, док други остају празни и онда када имају све.
Онај први тренутак
Постоји један тренутак у људском животу који нико од нас не памти, а у коме смо сви почели да постојимо. Наука данас може прилично јасно да опише шта се тада дешава, али што дубље улази у тај тренутак, све мање личи на нешто случајно и обично – и можда управо зато, питање више није само када почиње живот, него шта се заправо догађало на самом почетку.
Зашто је Псалтир моћнији од сваког психолога?
Данас постоје хиљаде књига о томе како победити страх, стрес и немир. Вековима пре појаве савремене психологије, хришћани су у рукама држали једну књигу која непогрешиво зна све човекове тајне, страхове и наде. Псалтир није само збирка древних молитава, већ јединствени духовни штит против панике, неправде и оног тешког осећаја када понестане снаге и речи. Зато његове речи и даље дотичу срце и доносе мир онда када га је најтеже пронаћи.
Срце је престо на коме Господ седи
Шта је срце о коме толико говоре Свето Писмо и свети оци? Много више од телесног органа, оно је дубоко средиште наших жеља, воље, као и добрих и злих намера. То је тајанствено место где се човек сусреће са Богом, а када је чисто, оно постаје храм Божији и извор истинске љубави, мира и духовног живота.
Две сестре у једном срцу: Како преживети „Мартин синдром” модерног живота
Колико пута нам се догоди да све припремимо, све завршимо и све урадимо како треба, а да на крају останемо уморни, празни и без радости? Свако од нас у свом срцу носи две сестре које данас прослављамо: вредну Марту, која покушава да заведе ред у свакодневном хаосу, и тиху Марију, која чезне за миром и Божијом близином. Проблем настаје онда када, усред свих важних ствари, изгубимо из вида Оно што је једино потребно.
Хришћанин је човек срца, човек Љубави
Хришћанство није у пуким речима и формалностима, већ у дубини срца које је способно да воли и осети туђу бол. Истинска доброта на овом свету не постоји без Христа, чак и када људи тога нису свесни, јер Спаситељ препознаје сваког човекољубивог и праведног човека на планети. Кроз Свету Литургију, благодат Свесветог Духа се непрестано излива на читаву творевину, чувајући свет у доброти и позивајући нас на радост заједнице са Богом.
Када Бог плаћа Своје дугове...
Шта се дешава са нама када наш животни пут на овом свету стигне до краја? Ко ће стати уз душу када се пред њом отворе књиге њених дела – анђели или тужитељи спремни да је оптуже за сваки грех? Ово је потресна прича о милосрђу које избавља од смрти и о Богу који не заборавља љубав учињену најмањима, већ враћа сваки дуг доброте и милости.
Ава Јустин – човек који није умео да ћути
Народ није заволео Аву Јустина зато што је говорио оно што су сви желели да чују. Напротив – називао је грех правим именом, није штедео никога, па ни самог себе. Ипак, његове речи и данас многима доносе утеху, јер се иза те оштрине крила огромна љубав према Христу и човеку. И зато данас прослављамо као Аву Јустина као једног од највољенијих духовника нашег народа.
Зашто је кротост најопаснија сила против модерног беса?
Данас је лако бити гласан, вратити увреду и потпирити пожар беса који већ гори на друштвеним мрежама и у свакодневици. Али зашто бисмо прекидали тај ланац? Јер нас Христос учи да не дозволимо злу да диктира наш језик и преобликује наше срце. Права снага није у томе да победимо у расправи, већ да по Његовом примеру не изгубимо унутрашњу слободу. Кротост није слабост плашљивих људи, већ тиха моћ појединца да постане место где мржња коначно губи свој замах.