Молитва која може постати пресуда: „Опрости нам као што и ми опраштамо“
Када желимо освету ономе ко нас је повредио, заборављамо шта сами тражимо од Бога сваки пут када изговарамо молитву Господњу. Јер, ако не опраштамо онима који су нам учинили зло, изговарамо страшну пресуду сами себи – молимо Бога да ни нама не опрости наше грехе. Један древни пустињски отац то је показао на потресан начин, преиначивши молитву у речи: „И не опрости нам дугове наше, као што ни ми не опраштамо дужницима својим.“
Када сан постане важнији од Јеванђеља
Снови понекад делују толико стварно да их доживљавамо као предсказања будућности. Да ли нас покојници заиста зову у сну, треба ли тражити скривене поруке и шта учинити када нас сан испуни страхом? Јереј Леонид Бартков, ослањајући се на своје дугогодишње свештеничко искуство и стотине разговора са људима које муче оваква питања, даје јасна упутства како да се односимо према сновима. Не плашите се снова, не тражите у њима оно што треба да тражите од Бога и не дозволите да овладају вашим животом.
Ава Јустин: о Свeтом Димитрију и нама данас
На данашњи дан, када славимо Светог Димитрија, сећамо се његове храбрости пред мучитељима. И данас, хришћани су позвани да буду чврсти у својој вери, упркос свим изазовима са којима се суочавају. Јер, као што је Свети Димитрије победио, тако ће победити и сви они који се боре за Христа, јер Бога у себи носе. Нека нас подвиг Светог Димитрија инспирише да будемо верни Христу и да се не бојимо оних који нас гоне.
„Комитет“ изнад родитељства: ЕУ намеће сексуално образовање
Савет Европе под маском заштите деце уводи обавезно сексуално образовање и родну идеологију у школе. Могућност родитеља да васпитавају своју децу и изузму их из ове идеологије проглашена је „угрожавањем безбедности“, а сами родитељи се проглашавају опасношћу за сопствено дете. Да ли безимени „Комитети“ преузимају улогу породице?
Ниједан сусрет није случајан – шта нам Бог открива кроз друге људе?
Колико пута смо разговарали са неким, а да га заправо нисмо ни чули? Док нам други човек нешто говори, већ смишљамо одговор, доносимо суд или чекамо прилику да кажемо своје. А можда се управо иза његових речи крије бол који нисмо приметили, или нам Бог кроз тај сусрет пружа прилику да учинимо нешто важно. Митрополит Антоније (Блум) открива зашто је сваки човек кога срећемо драгоцен и како да научимо да у другима препознамо икону Божију.
Упокојио се протојереј-ставрофор Војислав Билбија – свештеник, мисионар и чувар српских светиња
Упокојио се протојереј-ставрофор Војислав Билбија, свештеник, духовник и мисионар који је деценијама служио Богу и своме народу. Био је и искрени пријатељ Фондације „Пријатељ Божији“, чији је рад пратио и охрабривао. Сећање на његову доброту, подршку и духовну близину остаје трајно у нашем памћењу. Вечан спомен!
Свих жалосних Радост – икона пред којом сузе постају молитва
Пресвета Богородица је утеха онима који страдају, болеснима, усамљенима и свима који у својој невољи траже помоћ са Неба. Једна од Њених најпознатијих икона носи име „Свих жалосних Радост“. Њена историја испуњена је сведочанствима о исцељењима и молитвеној помоћи, а један њен други образ и данас привлачи пажњу верника због мироточења које је започело пре више од тридесет година.
Свети Игњатије Брјанчанинов: Опасна заблуда о спасењу
Могу ли се људи спасити само зато што су добри, чак и ако не верују у Христа? Да ли је довољно бити поштен, милосрдан и чинити добра дела? Свети Игњатије Брјанчанинов даје снажан одговор на ова питања и упозорава на опасност од погрешног схватања хришћанства. Његове речи о спасењу, вери и јересима подсећају нас колико је важно да познајемо веру коју исповедамо.
Васкрсење тела – шта нас заиста очекује?
Лазар је изашао из гроба, али је поново морао да умре. Христос је васкрсао и смрт више никада нема власт над Њим. У томе се крије огромна разлика између повратка у живот и истинске победе над смрћу. Али шта онда чека нас? Хоћемо ли васкрснути у телима каква сада имамо, да ли ћемо поново препознати оне које волимо и да ли ће Небо заувек остати далеко од Земље? Можда је вечност управо повратак дому – али дому који је Бог потпуно обновио.
Ко заиста управља нашим мислима?
Колико пута урадимо нешто што заправо нисмо желели, изговоримо речи због којих се касније кајемо или дозволимо да нам једна помисао поквари читав дан? Ђаво добро познаје наше слабости и зна како да их искористи: довољно је да притисне право „дугме“ у нама, па да страх, гнев, жеља или узнемиреност почну да управљају нашим поступцима. Свети оци су познавали пут ка истинској духовној слободи – пут који води од расејаног ума ка срцу у коме пребива Христос.
Све док је Бог са тобом, чега да се бојиш? – Старац Јефрем о победи над страхом и искушењима
Бог допушта искушења како би се показало колико Га заиста љубимо. Када наиђу страх, немир и невоље, лако је посумњати и изгубити снагу, али управо тада треба да покажемо веру и истрајност. Јер сваки напор у духовној борби пролази, а победа остаје.
Лекције радости: Како да бриге не угасе светлост у нама?
Годинама се шири схватање да је човек утолико ближи Богу уколико изгледа озбиљније, строже или тужније. А они који су познавали старца Пајсија и старца Порфирија памте њихову ведрину, смисао за хумор и начин на који су ширили наду и зрачили светлошћу Христовом. Ми се, међутим, често губимо у бригама, кривици и унутрашњем немиру, као да је забринутост постала знак духовне озбиљности. Апостол Павле нас подсећа: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! […] Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше.“ (Фил. 4, 4–6)
Ноћ вештица као анти-пасха: „празник“ који сатанисти отворено славе
Данас се широм света слави Ноћ вештица – „празник“ који је преплавио улице, школе и друштвене мреже маскама демона, вештица и мртваца. Док се деци представља као безазлена забава, сатанистичке организације га отворено уврштавају у своје празничне календаре и повезују са прихватањем таме. Шта се заправо слави када се зло претвори у игру, а његови симболи постану дечја забава? За хришћане, ово је озбиљно духовно питање које захтева јасан одговор.
Колико пута смо рекли Богу: „Касније“
Бог сваког од нас позива к Себи, али ми увек имамо нешто што нам се чини важнијим – посао, бриге, разне планове... И тако читав наш живот може да прође у веровању у Бога, а да за Њега никада не буде довољно времена. Колико ће болно бити када једном станемо пред Њега и схватимо колико смо били вољени, а колико смо целог живота били равнодушни, заборавни и себични?
Само погрешно питање нема одговор у Библији
Свето Писмо није само књига – оно је жива биографија сваког човека. У његовим редовима већ су записани наши страхови, слабости и тајне стазе сваке душе. За свако животно питање постоји одговор, лек и утеха. Зато свака реч прочитана у њему остаје у човеку као семе које ниче и мења га, чак и док спава.
Да ли Црква забрањује задовољства?
Многи верују да човек, чим крене црквеним путем, мора да се одрекне свега што живот чини лепшим – од укусне хране и дружења до брачне блискости и весеља. Али зашто би Бог човеку даровао добра овога света ако би свако уживање у њима било грех? Православље открива дубљи смисао поста и уздржања и објашњава где се налази граница између радости која нас обогаћује и задовољства које нас поробљава.
Чудо Свете Петке: рука која је оживела – и душа која се родила
Чудо се понекад догађа онда када човек више ни у шта не верује. Девојка којој је рука одједном усахла и почела да трули, није пронашла исцељење у болници, него у вери коју дотад није ни познавала. Њена мука постала је пут спасења за целу породицу, јер је Бог преко страдања једног детета вратио родитеље Себи. Од безверја до чуда – то је пут којим је прохујала благодат Свете Петке, показујући да за Бога нема безнадежних случајева.
Света Петка: Од чудотворног извора до сведочанстава о исцељењу
Многа су чудесна виђења свете Петке коју данас празнујемо – светитељка помаже у болести и невољи. Света Петка се верницима, према бројним прикупљеним сведочанствима, јавља не само у сну, већ и на јави, при чему је најчешће виде као “жену у црном”. Она их обично теши, доносећи им вести о оздрављењу, али и опомиње оне који греше. Многима је спасила живот и извела их на прави пут вере.
Шта је живот вечни?
Можемо ли бити сигурни у своје спасење само зато што нисмо учинили велика зла? Често се тешимо да је Бог милостив, да нисмо најгори грешници и да ће нам се све опростити. Али шта је са добром које смо могли да учинимо, а нисмо? Шта ако смо толико заокупљени туђим гресима да више и не примећујемо сопствене? Вечни живот не почиње после смрти – он почиње већ сада, а пут ка њему води кроз покајање, смирење и љубав која се потврђује делима.
Мучеништво које и данас говори
Житија светих историја понекад потврђује новим чињеницама, а ових дана, после више од два века, мошти су враћене у родни крај светитељке коју данас празнујемо. Реч је о Светој Злати Мегленској, која је претрпела страшна мучења и положила живот, не желећи да се одрекне Христа. Посмртни остаци свечано су пренети у њено родно место у северној Грчкој.