Плач без одјека
„Да је брата да пожали, ка' да би помога“. Овај стих великог Његоша за сва времена осликава и пустош нашега времена у којем све мање људи има коме да се обрати и пожали на своје тегобе и тескобе, боли и жалости, и, још мање оних који би осетили сажаљење и узвратили утехом и топлином. Дивље и безљудно време усамљених и неутешених.
Свети апостол Павле
Човек, рече једном владика Николај, није само оно што може стати у гроб, већ оно што не може стати у читаву васиону. Да човек, уистину, уз Божију помоћ, може чинити чуда, доказује и свети апостол Павле, сићушан слабашни старац, који је својом боголикошћу срушио читав један стари свет са свим његовим схватањима, веровањима и заблудама и, на његовим рушевинама саградио нови свет, утемељен на личности Христовој...
Исцељење
Без вере, наде и љубави нема ни молитве. Безброј је потврда које нам о томе сведоче а уписане су у историју Цркве Христове. Када видимо плод молитве саграђене на темељу ове три силе, склони само да га назовемо чудом. Тако и ово чудесно исцељење које од Пресвете Мајке Божије стиже једноме војнику.
Старац Пајсије: Није довољно говорити православно
Најлепше речи о вери остају без снаге ако их живот не потврђује. Истинска проповед почиње онда када човек живи оно што исповеда, а не када само уме да то лепо каже.
Сагрешио сам, Господе!
Исповест - то је пламено покајање срца, жудња за очишћењем и умирање за грех. Што више светлост Христова озарује срце, тим се јасније спознају сви недостаци, повреде и ране. За оне који су се први пут одлучили да приступе Светој Тајни Исповести, ово је пример каква исповест треба да буде. Наратор: Новак Билбија
О помоћи Божијој
Никада не окрећите леђа молитви и Бог вас никада неће напустити. Где год да ступимо, Његова је љубав. У сваком даху, Његова је милост. Али без молитве, човек се удаљава од тог извора спасења. Охолост, као надувани мехур, пукне од првог сусрета са правим изазовом. Само се смирено срце, окренуто ка Творцу, може ослонити на истинску утеху и снагу. Не оклевајте! Отворите срца молитви и дочекајте Божји дар - спасење душе.
Достојно јест
Песма „Достојно јест“ посвећена је Богородици и њу је архангел Гаврило записао једном приликом на Светој Гори. Тамо се налази и истоимена икона. Од тада се ова Анђелска песма разнесе по целоме свету, да је сви православни хришћани певају Пресветој Богомајци. А света икона Пречисте Богородице, која се налазила у цркви оне келије и пред којом се десило ово чудо, би од отаца Свете Горе пренета у велелепну цркву Протата, где се и данас налази.
Срце без вере: празно огњиште
Вера је темељ љубави. Без ње, нема љубави према ни према ближњима, ни према свом завичају, ни према својој домовини. Ко не воли Бога, не поштује своје родитеље, своју породицу, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, своју отаџбину. Без вере, срце је празно. А неки данас желе да нам искорене веру, угасе то срце. Не дозволимо им!
O покајању - Патријарх Павле
Покајање је темељ, надградња и круна духовног живота свакога хришћанина. Ништа тако сликовито не сведочи о суштини покајања као јеванђелска Прича о блудном сину. Ако би све књиге Новога Завета нестале, ова прича би била довољна за спасење душе човекове.
Богородичин манастир
Пресвета Мајка Божија никада не оставља хришћане без заштите, особито оне који јој се усрдно моле. А тек манастире и оне који се у њима подвизавају? Такве монашке засаде, особито оне Њој посвећене, Она назива својом баштом, чудесно им шаљући помоћ и спасавајући од свакога зла.
Заповест о љубави - Патријарх Павле
Скоро да нема човека коме љубав према своме пријатељу неће бити нелогична и неразумљива, али, љубав према непријатељу – разгалиће срца само незнатно малом броју људи. У чему се огледа љубав према непријатељу?
Молитва Мајци Божијој у среду
Коме ћу прибећи за учињене преступе, осим к Теби Пресвета Мајко Господа и Спаса нашега. Свима који су без наде Ти си једина Нада, Тврђава и Заштитница, и зато се Теби они обраћају! Не одбацуј ни мене грешнога, Тебе сам нашао као једину утеху у животу моме.
Кад човек пусти – Бог задржи
Човек често изгуби баш оно што највише покушава да задржи. Држи, стеже, не пушта – а све му пролази кроз прсте. Што више стеже, то мање остаје у рукама, док не постане јасно да није ствар у снази, него у начину. Старац Пајсије открива зашто се ништа не задржава на силу – и како се задржи тек онда када човек престане да држи сам.
Разговор са Небом: О молитви Богородици, Анђелима и светима
Када се молиш Небесним Силама немој да их замишљаш страшнима, недоступнима, немилостивима: не, то су створења прекротка, смирена, благочестива, која воле, доступна и љубазна, радо послушна, блиска онима који их са искреном вером и љубављу призивају у својим молитвама. Њима је врло драго да виде нашу жељу да себе учинимо њиховим суграђанима, чему смо и призвани по благодати Исуса Христа у Пребожанственој Тројици. Наратор: Маријана Ђерић
Живе иконе
Веруј – Спаситељ те увек посматра. Не само онда када станеш пред икону, не само у тренуцима молитве, већ на сваком кораку, у свакој мисли, у сваком тихом уздаху који нико други не чује. Он види оно што људи не виде – скривене страхове, неизречене молитве, борбе које носиш у себи. Његов поглед није тренутан, нити пролазан. То је поглед који прати, чува и стрпљиво чека. Поглед који зна све – а ипак не одустаје од тебе.
О празнини душе: Где је наша права отаџбина?
Човек често проведе читав век тражећи своје место под сунцем, верујући да ће срећу пронаћи када се коначно врати тамо одакле је пошао. Међутим, земаљски градови се мењају, пријатељи одлазе, а улице постају туђе, остављајући срце несагледиво празним. Права отаџбина којој свака душа стреми не налази се на мапи, већ у сусрету са Непролазним. Тек када се човек придружи оном невидљивом небеском каравану, свака празнина нестаје, а мир постаје вечан.
Зашто Небо ћути?
Зашто Бог трпи данашњи свет? Да зло остане без оправдања, а човек пронађе пут кроз молитву и борбу. Речи старца Пајсија које враћају мир и објашњавају тишину Неба: Како је Бог благородан!
Шапат Духа у песми и камену
Како је могуће да је наш прости, неук народ оставио за собом поезију каква опија душу, рукотворине какве и данас задивљују, речи дубље од књига и храмове што пркосе времену, да га ниједан појединац, ма колико даровит и школован, није до сада ни стигао а камоли престигао? Само један одговор стоји иза тога: надахнуће Божије. Без Духа Светога који је народ водио, надахњивао и укрепљивао, све те творевине биле би немогуће.
Огањ из Светиње: Поука човеку који је поверовао лажним пророцима
Мислио је да уништава обично дрво, али га је дочекао огањ. Заведен саветима секташа, овај човек је подигао секиру на икону Господа, али је при сваком ударцу био суочен са силом коју није могао да објасни. Након страшног уразумљења у сопственом дому, икону је однео у Спасо-Парголовски храм, тражећи опроштај. Годинама касније, иста та икона је почела да мироточи, показујући свету да Бог не одговара само казном, већ и преображајем.
„Нема Бога“ – тврдња о свету или бол празне душе?
Речи „нема Бога“ нису истина, него бол. Није то тврдња о свету, већ исповест о сопственој празнини. Као што слепац не види светлост, али она постоји, тако и душа може да изгуби Бога – али не и да Га укине. А управо ту почиње најважнији повратак.