Поверавање Божијој вољи

Живот у Христу није начитаност, дар лепог говора или цитирање Светих отаца, као ни упознавање са старцима и подвижницима Цркве. Живот у Христу је спознаја воље Божије. Без апсолутног поверења у Њега и предавања себе Његовој вољи, ми, заправо, умиремо у својим гресима.

15.01.2021. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Господе, Теби прибегох, научи ме да творим вољу Твоју, јер си Ти Бог мој (Велико славословље). Научи ме да испуњавам Твоју вољу Господе… Оваквој молитви и стању потпуног поверења у Бога Црква Христова учи сваког човека, током његовог живота. Свако од нас носи горко искуство самовоље. Не желећи да слушамо родитеље, старије или оне који имају велико животно искуство, више пута смо наилазили на зид самоће, наносећи себи, одређеном послу или људима око себе велику штету. Основ живота хришћанина представља воља преблагог Бога, Који је једини извор савршене љубави.

Свети оци говоре о томе како лична воља код човека рађа фантазије и не дозвољава му да спозна себе и да се приближи истини, која је скривена у општењу са Христом. Духован човек је онај који мисли и дела у складу са Божијом вољом, одбацујући, при том, своју вољу. Живот у Христу није начитаност, дар лепог говора или цитирање Светих отаца, као ни упознавање са старцима и подвижницима Цркве. Живот у Христу је спознаја воље Божије. Без апсолутног поверења у Њега и предавања себе Његовој вољи, ми, заправо, умиремо у својим гресима.

У једном од својих писама, архимандрит Јован (Крестјанкин) пише: “У животу ће све бити једноставно и лако ако ти, једном за свагда, одлучиш да све што чиниш - чиниш Бога ради и у славу Божију. Све ће доћи на своје место, како у души тако и у прихватању живота. Не покушавај да своја добра ускладиш по свом личном нахођењу, већ делај Бога ради... Немој да се повлачиш нити предајеш. Наш живот је величанствен и Бог га чини бољим и кориснијим за нас!”

Зар се то у потпуности не разликује од брига за свој земаљски живот и од страха пред изазовима садашњице? Кроз својеглавост, разне претензије и тврдоглавост, пројављује се наш егоизам. Управо он заглушује глас нашег ближњег и Божији глас у нама. Ако нисмо у стању да препознамо и прихватимо вољу другог човека, онда ће нам бити тешко да схватимо и препознамо вољу Божију. Само ако будемо обраћали пажњу на права и мишљења других људи, онда ће и Бог моћи да утиче на наш живот.

Ограничавање личног “ја” смирује човека и, у исто време, чини га слободним. Када инсистирамо на својој вољи, ми не дозвољавамо Богу да утиче на нас и да у нама преображава Свој образ, чиме свесно губимо могућност уподобљавања своме Творцу. Шта, заправо, подразумева Његова воља? Подразумева то да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1 Тим. 2, 4). Веома је тешко схватити појам личне и Божије воље.

Ми често не знамо како да поступимо у одређеној ситуацији. У Божанском животу није све тако рационално као што је то случај са људском логиком или са одлуком о правом избору. Бог је свима нама даровао слободу. За свакога од нас, за сваки животни поступак, Господ предлаже безграничан број могућности и решења, која и представљају Божију вољу! Колико се само разликује добра воља Свеблагог Бога у поређењу са нашом, узалудном и егоистичном! Она уопште не ограничава наше могућности, као што то многи од нас често мисле, већ напротив, даје нам велики простор. Она нас не држи заробљене оковима, већ постоји ради тога да би побудила, оживела и пружила нам могућ- ност да познамо вољу Божију као непроцењиви дар од Творца.

Када се потчињавамо вољи Божијој и усмеравамо своју вољу у хармонији са Божанском (вољом), у нама се рађа одлучност, ум се просвећује светлошћу Христовом, а личност постаје чвршћа. Постоји изванредна молитва, која садржи следеће речи: Господе, иако желим или не желим, спаси ме. Божија воља се пројављује на много начина! Сетимо се познате књижице записа преподобног Серафима Вирицког: “То од Мене долази...” Какав задивљујући пример разноврсног и неочекиваног Божијег промисла о животу човека, који је поверио своју чврсту вољу непрегледном пространству Божије воље!

Преподобни Порфирије Кавсокаливит је говорио: “Нећемо изнуђивати од Бога... Нећемо молити да нас избави од било чега... или да реши наше проблеме... Када нам Бог не даје оно што од Њега упорно тражимо, Он за то има разлоге. И Бог има Своје “тајне”. Ако већ верујемо у Његову добру промисао, ако верујемо у то да је Њему познат наш живот и да нам Он увек жели само добро, зашто се онда не препустимо Њему?”

Познати подвижник 20. века, игуман Никон (Воробјов) је овако учио своју духовну децу: “Нипошто немојте правити планове. Ако их направите, без обзира на све, немојте се трудити свим силама да их спроведете у дело. У сваком случају, неће бити онако како ви желите, већ онако како за вас Господ одлучи да је добро...” Сигуран сам да ми не размишљамо често о томе како у нашем животу, свакога часа, долази до опасног размимоилажења. Молимо се за једно, а упорно инсистирамо на другоме. Свима су нам познате речи: Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо! Међутим, ми поступамо потпуно супротно. То значи да, ако себе не предамо Христу Богу, долази до почетка предаје Његовим непријатељима. Нека би сви ти напори, које у ове спасоносне дане чине наши ум и срце, били овенчани одлуком да живимо по Божијој вољи. Као одговор на нашу искреност и смирење, који су и те како потребни да бисмо познали Његову вољу, нека нам Господ подари дар расуђивања.

Архиепископ верејски Амвросије (Јермаков)
Из књиге ,,Померање границе срца“
Са руског превео: Епископ моравички Антоније (Пантелић)
Извор:saborna-crkva.com



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.