Осигурај се код Бога, чедо моје. Или знате само појас за ауто? Осигурање Божије ти није познато? Осени се крсним знаком и, пре него што било шта урадиш, кажи: „Христе и Пресвета Богородице, помозите ми.“

Постоји ли боље осигурање од уздања у Бога? Када се човек узда у Бога непрестано добија најбоље гориво и његово духовно возило никада не стаје, непрестано вози даље. Буди пажљив колико год можеш, моли се и уздај се у Бога, а Он ће ти помоћи у свакој прилици. Поједностави свој живот потпуним уздањем у Бога, и ослободићеш се тескобе и несигурности.

Осени се крсним знаком, добро чедо моје, и учинићеш оно што ти кажу. А ако још кажеш: „Уз благослове Светих Отаца наших“, толико светитеља има, а ни један ти неће одбити помоћ. Не смеш никада да губиш уздање у Бога. Немој да се утежеш у своју уску људску логику, мучиш самог себе и спречаваш помоћ Божију. Када себе и свој рад препустиш Богу, после људског марљивог и мудрог делања, много ћеш помоћи самом себи, али и другима.

Уздање у Бога велика је ствар. Једном је требало да ми ваде крв. Било је четири лекарке. Једна ме измучила: није могла да нађе вену. Дође друга, исто. Стиже и трећа, која се специјализовала за то, али ништа. У том тренутку пролазила је четврта лекарка. Видела је колико су ме измучили, па је дошла и она да покуша. Она се прво прекрстила и одмах је нашла вену, зато што је затражила помоћ Божију. Остале су се, из неког разлога, уздале само у себе.

Велика је предност када се човек препусти рукама Божијим! Људи себи постављају циљ и труде се да постигну успех, а не пада им на памет да се питају каква је воља Божија, а камо ли да јој се прилагоде. Треба са уздањем да се препустимо Богу да нас упути у правом смеру, а сами да чинимо све што је потребно и то са великом усрдношћу. Ако се човек не узда у Бога, тако да се у потпуности не препусти Његовим рукама, мучиће се. Људи обично прво прибегавају људској утехи, а када се разочарају у људе, тек тада се окрећу Богу.

Али, ако не желимо да се мучимо, одмах да иштимо утеху Божију, јер је она једина истинска утеха. Није довољна вера. Уздање у Бога привлачи Његову помоћ. Хришћанин верује и уздаје се у Бога до смрти, а тада јасно види руку Божију која га спасава.

Апостол Павле каже да вера представља веру у невидљиво, а не само у видљиво (види: Јев. 11,1). Када поверавамо своју будућност Богу, обавезујемо Га да нам помогне. Потпуном уздању у Бога мајка је вера, са којом се човек тајанствено моли, и заслужује плодове наде. То је непрекидна молитва и она доноси резултате у тренутку када је потребно. Тада човек природно живи анђелским животом и из њега проваљује славословље: „Свет, свет, свет је Господ над војскама“ (види: Иса. 6, 3). Јер човек може свој живот учинити рајским, ако има уздања у Бога, ако Га слави за све и ако прихвата да Он управља њиме као добар Отац. У супротном, свој живот претвара у пакао. Велика је ствар да човек може да осети у овом животу делић рајске радости.

Човек се пре свега узда у Бога, а тек после Бога може да се поузда и у одговарајућег човека.

Извор: facebook-teodulslugaboziji