Љубав према ближњем

Према ближњима поступај онако како би желео да поступају према теби. Из дубина срца отпуштај и праштај људима њихова сагрешења против тебе, како би и Отац Небески теби опростио твоја безбројна сагрешења, твој страшни греховни дуг, који може заувек да те гурне и затвори у адске тамнице

04.06.2013. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Из учења отаца знамо да постоје две врсте љубави према ближњем: љубав природна и љубав јеванђелска, или у Христу. Природна је у нама засађена приликом стварања, те стога постоји у сваком човеку. Она је, као и друга добра својства, повређена падом, или прародитељским грехом; зато је у сваком човеку подвргнута већим или мањим, краткотрајним или дуготрајним променама. Христос, Који је на чудесан начин исцелио све наше недуге, исцељује и повређену љубав: Он заповеда да у људима љубимо Њега - Господа. Тиме љубав узводи на највиши степен ревности, дарује јој чистоту, духовност, светост- и пламеном љубави у Христу гаси хаотични и димни пламен телесне љубави водило је перо светог Јована Лествичника када је написао:'' Љубав према Богу гаси љубав према родитељима и другима блиским по телу; онај ко каже да има и једну и другу љубав, обмањује себе''. Он је такође рекао:'' Ватра се ватром гаси, то јест телесна љубав Божанском љубављу''.

Када пажљиво погледамо себе, с Божијом помоћу увидећемо да у најбољем случају имамо природну љубав, а јеванђелску тек треба да стекнемо. 6. 153
Указуј поштовање ближњем као образу Божијем - поштовање у души, невидљиво за друге, које је очигледно само твојој свести. Нека твоје деловање тајанствено одговара твоме душевном расположењу.
Указиј поштовање ближњем не правећи разлику према узрасту, полу, сталежу - и у твоме срцу постепено ће почети да се јавља света љубав.
Узрок те свете љубави је - не тело и крв, не чулна привлачност, него - Бог...
... Укажи поштовање Христу у хришћанину, Христу који нам је за поуку рекао и опет ће рећи приликом решавања наше вечне судбине: Кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте (Мт.25,40). Обраћајући се своме ближњем, имај на уму ову изреку Јеванђеља и постаћеш миљеник љубави према ближњем.
- Миљеник љубави према ближњем улази њоме у љубав према Богу.
Али ако мислиш да Љубиш Бога, а у твом срцу живи непријатељско расположење макар и према једном човеку, онда се налазиш у жалосној самообмани.
Ако ко рече: Љубим Бога - вели свети Јован Богослов - а мрзи брата свога лажа је... И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога, да љуби и брата свога (1. Јн.4,20-21).
- За понижавањем ближњег следи губљење љубави. Губљење љубави је обележје примања демонских помисли, као што је обележје примања семена благодати - умножење љубави према ближњем.
- Преподобни авва Доротеј, говорећи о љубави према ближњем, пореди подвижнике Христове са линијама које иду од обода круга према његовом центру... што су ближе центру, то су ближе једна другој. И подвижници Христови, што се више приближавају Богу, то су ближе један другоме у истинској љубави. 6. 429-430
-... Разумем само ону љубав, која делује по свештеним заповестима Јеванђеља, у његовој светлости, љубав која је и сама - светлост. Другу љубав и не знам и не признајем. Љубав коју уздиже свет, коју људи сматрају за своју, запечаћена је падом и није достојна да се назове љубављу: она је изопачење љубави.
- Истинска, света љубав према Богу и ближњем јасно је представљена у јеванђелским заповестима. Њено исправно и непорочно деловање показује се кроз испуњавање јеванђелских заповести. Ко мене љуби - рекао је Господ - заповести моје држи.
У таквој љубави не може бити ни маштања, ни телесног жара, јер почетници извршавају Христове заповести уз присилу над собом, уз такву присилу да се она назива распећем, а они који су узнапредовали и осетили осењеност благодаћу, извршавају их уз снажан осећај мира Христовог. Мир Христов је некакав фини духовни хлад; када се разлије по души, душа, пребива у узвишеном ћутању, у свештеном мировању. Но, исто то Јеванђеље заповеда да будемо опрезни са непријатељима својим и да им не верујемо.
Ето, ја вас шаљем - рекао је Господ Својим ученицима - као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!
А чувајте се од људи; јер ће вас предати судовима и по синагогама својим тућиће вас... И сви ће вас мрзити због имена Мога (Мт. 10,34-36)
Дакле, само Јеванђеље препоручује опрезност у односу према непријатећима и, по могућству, мудро опхођење са њима. Непријатељство производи дух света; оно често долази на место телесне љубави. Али и сама телесна љубав веома је налик на непријатељство. ...
... Видите како нам Јеванђеље прописује љубав према непријатељима - не слепу, не неразумну, него освећену духовним расуђивањем.
Љубав је - светлост; слепа љубав - није љубав.
Слично треба рећи и о љубави према пријатељима. Јеванђеље заповеда да то буде љубав у Христу, како би Христос био љубљен у ближњем, а ближњи љубљен као створење Божје! Јеванђеље заповеда да то буде љубав у Христу, како би Христос био љубљен у ближњем, а ближњи љубљен као створење Божије. Услед те љубави у Богу и ради Бога, свети угодници Божији имали су љубав једнаку према свима, а љубили су нарочито оне који су живели благочестивим животом, као као што је рекао пророк Давид: Веома сам поштовао пријатеље Твоје, Господе... Таква љубав, која одаје дужно поштовање људима према степену њихове побожности, уједно је и према свима једнака, јер је у Христу и у свима љуби Христа. Један сасуд прима више тог духовног блага, а други - мање. Али благо је - једно!
Љубав хришћанина према Богу је љубав према Христу (1 Јн. 2,23), а љубав према ближњем је љубав према Христу у ближњем: заволевши ближњег, заволевши га у Господу, то јест по заповестима Господњим, ми стичемо љубав према Христу, а љубав према Христу је љубав према Богу.
Савез љубави Божије са љубављу према ближњем најбоље је представљен у посланицама светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова.
-Према његовом учењу, немогуће је заволети Бога, а да се предходно не заволи брат. Љубав према брату састоји се у испуњавању заповести Господњих у односу на њега (2. Јн. 1,6 ). Исто учење објављује и свети наставник монаштва, преподобни Антоније Велики, који је говорио: ''Од ближњег зависе и живот и смрт (душе). Добијајући брата, добијамо Бога; саблажњавајући брата, грешимо против Христа''. Преподобни Јован Колов, један од највећих отаца египатских Скита, рекао је: ''Не може се подићи дом ако се почне одоздо, него градњу треба започети од темеља и подизати увис''.
Упитали су га: ''Шта значи темељ''. Одговорио је: ''Темељ је наш ближњи: треба да га задобијемо и почнемо од њега. На њему почивају све заповести Христове''.
- Преподобни Марко Подвижник: '' Немогуће је спасити се другачије, него кроз ближеег''.
Слично расуђују и уче сви Свети Оци; то је опште хришћанско учење, учење Цркве, учење Христово.

Обрати пажњу на задобијање љубави према ближњем, ко на основ твога живота... Заволи ближњег према упутству јеванђелских заповести - никако не према страсти твога срца.
Ближњег заволи на следећи начин: не гневи се на њега и не злопамти; не дозвољавај себи да говориш ближњем било какве прекорне, увредљиве, подсмешљиве или заједљиве речи; чувај мир са њим колико год можеш; смиравај се пред њим; не свети му се ни директно ни индиректно; у свему у чему можеш да му попустиш - попусти му; одучи се од противречења и спорења, одбаци их као обележја гордости и самољубља; говори добро о онима који те оговарају; за зло плати добрим; моли се за оне који ти приређују различите патње, увреде, искушења и гоњења (Мт.5,21-...
... Према ближњима поступај онако како би желео да поступају према теби (Мт. 7,1-12) Из дубина срца отпуштај и праштај људима њихова сагрешења против тебе, како би и Отац Небески теби опростио твоја безбројна сагрешења, твој страшни греховни дуг, који може заувек да те гурне и затвори у адске тамнице (Мт. 18,23-35)
Немој да се везујеш, нарочито не блудном страшћу, за твога ближњег; под ближњим се подразумева не само мушки, него и женски пол.
Ако пак устрељен ђавољом стрелом ипак неочекивано будеш заражен, немој да клонеш духом, знајући да ми у себи носимо способност да се заразимо свакојаким страстима, што се догађало и великим светитељима; из све снаге потруди се да се излечиш.
На крају: не повређуј свога брата многоречитошћу, празнословљем, блискошћу и слободним опхођењем с њим.
Тако се држи у односу према ближњем, па ћеш наћи и задобити Богом заповеђену и Богу угодну љубав према њему; њоме ћеш себи отворити улаз у љубав Божију. 5. 87-89 (в. БЛИЖЊИ, ПРОМИСЛИ)
(Преузето из књиге:'' Енциклопедија православног духовног живота,
Свети Игњатије Брјанчанинов)



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.