У времену од 6. до 27. октобра 2019, у Ватикану, одржан је скуп високих прелата Римокатоличке цркве са широких простора Амазона: кардинала, бискупа и свештенства – 181 с правом гласа – и, по позиву, добар број делегата. Од тога броја делегата већину су сачињавали представници домородачких, индијанских, племена.
На том сабору, названом ”Амазонски синод”, домородачка племена огромног амазонског простора, који се распростире преко 9 јужноамеричких држава, била су предметом тронедјељних расправа. Медији наводе неколико кључних кардинала као организаторе овог скупа, мада је очигледно да је идејни творац, иницијатор и моторна сила за одржавање овог синода лично понтифекс главом, епископ римски, Францис, код нас рођачки означен као ”папа Фрања”.
Скуп је крајње контроверзан. Од његове најаве, објављивања Радног документа ”Instrumentum laboris”: ”Амазон – Нови путеви Цркве ка интегралној екологији”, самог одржавања и одлука које је усвојио, изазивао је велику пажњу и крајње опречне коментаре.
Два дана пред почетак скупа, с благословом, присуством и чак са учествовањем папе Франциса, у Ватиканском врту засађено је дрво, којом приликом су амазонски домороци, предвођени њиховом свештеницом, унијели кип двеју голих, трудних, жена. У близини је био и кип голог мушкарца, са детаљем о којем је непристојно словити. Већина учесника учинила је поклоњење пред кипом голих, трудних, жена. Међу поклоницима виде се и францискански фратри. То идолопоклоњење изазвало је лавину негативних реакција. Који дан касније, двојица момака су ушли у цркву у којој је идол био изложен, дограбили га и треснули у мутни Тибар. Овај поступак осудио је понтифекс и извинио се свима који су овим поступком повријеђени.
Тог истог дана, 4. октобра, у близини Ватикана, сабрали су се познати римокатолички вјерници. Они су, на основу анализе Радног документа, исказали свој гњев и осуду ”Амазонског синода”. Сручиле су се тоне тешких ријечи на главе организатора и учеснике, а највише на главу њиховог ”безгрешног” вође, римског папе. Ови угледни римокатолици јединствени су у својој осуди процеса ”протестантизације” Римокатоличке цркве. Предвиђене реформе они су једнодушно означили као деформације. У Радном документу Римокатоличка црква оглашена је као ”реформисана” а они су је означили као ”деформисану”. Оно што ће настати након контраверзног ”Амазонског синода” неће више бити Римокатоличка црква.
Неколицина њих одржали су предавања. Та предавања су објављена и остају да свједоче о преломним и турбулентним временима Римске цркве.
Један од њих, професор Роберто де Матеј, вели да у овоме моменту постоје двије религије у оквиру Римокатоличке цркве: једна која сабира традиционалне, ортодоксне, римокатолике, који у садашњој конфузији остају одани непромјенљивом учењу Римске цркве; и друга религија, до прије два мјесеца, како професор рече, безимена, а сада именована: амазонска религија, коју објављује особа која тренутно руководи Црквом. Те двије религије не могу се ускладити, закључује овај професор.
Други предавач, Мајкл Мат, саопштава: ”Суочени са скупом бискупа који намјеравају да пригрле домородачку теологију због које Римокатоличка црква напушта мисионарске напоре и прихвата еко-теологију, која ће да изашиље мисионаре климатских промјена да уче народе како да ослушкују крике ”Мајке Земље”. Мајкл Мат тврди да се Римокатоличка црква посвјетовњачила и предала овоме свијету.
Хозе Антонио Урета у своме предавању тврди да, ако папа Францис озваничи рукополагање старијих ожењених вјерника, што Радни документ предлаже, тај ће чин представљати ново-лутеранизам и његову побједу над Сабором у Тренту.
Папа Францис и чланови римокатоличког клера, који га подржавају, стварају глобалистичку организацију са спољашњим лицем Римокатоличке цркве, тврди Мајкл Ворис. А римокатолички писац, др Тејлор Маршал, најављене промјене означава као оживљавање паганства.
Италијан, Марко Тосати, саопштава: ”Папа Францис је у Абу Дабију потписао документ са реченицом која садржи експлозивне посљедице по Римокатоличку цркву. Та реченица гласи: ”Господ, у својој мудрости, жели мноштво различитих религија, исто као и различите боје коже, полове, расе и језике.” Импликације овакве једне реченице су очигледне, вели Тосати. Ако је Господу драго да постоје многе религије, онда би се могло закључити да су све религије божанске те свака особа, према своме укусу, слободна је да изабере једну од њих.
Француска новинарка Жана Смитс се оштро успротивила рукополагању жена у свештени чин. Професор Роберто де Матеј позвао кардинале и бискупе, ”који су још увијек римокатолици”, да дигну свој глас поротив Амазонског синода, којег професор означава као скандал.
На главу ”безгрешног” Франциса излило се и мноштво других оптужби, да он, на примјер, тврди да пакао не постоји него да грешне душе, једноставно, ишчезавају. Према њему, атеисти могу бити удостојени раја, само ако су ”добре воље”. ”Имајући све ово у виду, није необично да се људи питају да ли он уопште вјерује у неопходност крштења зарад спасења”.
Џон Хенри Вестен оптужује папу да се он умилио свијету по цијену издаје Христа Спаситеља. Ставља му на душу да је потиснуо добре кардинале, одане редове и институције а уздигао неправовјерне прелате. ”Резонска црква, која се супротставља учењу, која сугерише да је пакао празан, црква која сумња у стварну присутност Христову у евхаристији, црква која издиже политичке ставове, као што су питање емиграције, абортуса и др, лажна је црква”, вели Џон Хенри Вестен.
”Како год се именовало: глобализам, ”теологија ослобођења”, заштита људске средине, све је то исто, само посматрано кроз различите призме. У суштини, ради се о издизању човјека, или творевине, изнад самог Творца”, вели Мајкл Ворис.
Најтеже оптужбе изрекао је др Тејлор Маршал. Он вели да је ”Амазонски синод” доказ да је Римокатоличка црква жртва унутрашње инфилтрације. ”У неком моменту претходног вијека, или чак и раније, Сатана је ушао у Римокатоличку цркву. Задњих сто година, активисти масонске организације, либерализма и модернизма инфилтрирали су се у Римокатоличку цркву, у настојању да измјене њено учење, литургију, мисију и да посвјетовњаче све оно што је некад божанско било. Ја тврдим – вели он – да се коријен трулежи повлачи сто година уназад, прије Другог ватиканског концила, када је покренут тајни план замјене божанске вјере Распетог и Васкрслог Христа са природном религијом хуманизма и глобализма.
Римокатоличка црква је у кризи јер су непријатељи Христови сковали организовану завјеру да Сатану уведу у столицу Светог Петра. Непријатељи Христови, од Нерона до Наполеона, схватили су да убиством папа стварају од њих мученике и изазивају симпатије према њима. Сада, умјесто тога, они настоје да тихо једнога од њих удјену у папске ципеле. То је био постепени и стрпљиви план да изазову сатанску револуцију, са папом као њиховим пијуном.
У својим тешким оптужбама, др Тејлор се позива на папу Павла 6, који је у својој проповједи, 1972. године, изјавио да је ”кроз неку пукотину – не, није тајна, рекао је папа, кроз неке пукотине – у Цркву Божију ушао је дим од Сатане”.
Протојереј Василије Томић
Извор: vasilijeprotatomic.com