Док је рад свештеника и епископа Румунске православне цркве у насељима у источној Србији, а у новије време и на подручју Браничевске епархије СПЦ, где ничу верски објекти цркве из суседства, у експанзији, расту и тензије између припадника влашке и румунске националне мањине у погледу идентитета, па и цркве.
Како пишу Вечерње новости, то је нарочито изражено у насељима са већинским становништвом које се на два последња пописа изјаснило као Власи, у последњих деценију-две су подигли храмове Српске православне цркве у својим местима.
Засад, према сведочењима мештана, у местима где су румунски свештеници почели богослужење, мало је верника који долазе под кров њихових храмова.
Очито је да следе ставове својих заједница и удружења у Србији који не прихватају закон румунског парламента по којем се негира постојање свих влашких заједница на простору Балкана, а Влахе сматрају Румунима.
Утицај Румунске православне цркве, после Тимочке крајине све је већи и у Ресави и Браничеву, посебно у свилајначкој и општини Петровац на Млави, судећи према њиховим настојањима да онима који су се изјаснили као Румуни, и у циљу „промене мишљења“ Влаха, обезбеде објекте где њихови верници, могу да обаве своје верске потребе.
Према плану РПЦ већ је оформљена њихова парохија у Бобову, у близини Свилајнца, која покрива Ресаву а, по речима Мирка Пауновића, из Проштинца, који за себе каже да је координатор Заједнице Румуна у Србији за Браничевски и Поморавски округ, парохија ће бити формирана и у Мелници код Петровца на Млави.
У овом месту прошле године одржано је прво „опело из увоза“, јер ожалошћена породица, како су изјавили, нису хтели ни могли да плате десет пута већу суму новца од важеће црквене тарифе, па су позвали свештенике Румунске православне цркве да одрже опело - бесплатно. Они службу, осим превоза, не наплаћују од верника, јер имају државну плату. Свештеник СПЦ је демантовао наводе породице.