Мир душе са Богом задобија се, пре свега, кроз будност. Ко води духовни живот и ко се труди за своје спасење, непрестано мора да пази на себе и да контролише покрете свога срца и разума. Непријатељ вреба и тражи да нас зароби. Чим открије неку пукотину, један тренутак непажње, он упада у душу и почиње у њој да газдује. Сваки хотимичан или нехотимичан грех оптерећује душу и руши њен мир. Последице су немир, пометеност, неспокојство и потиштеност. Души је тешко да поново дође у ред. Неопходно је најбрже најунутрашњије покајање срца, по речима: "Призови ме у дан жалости и избавићу те." , (Пс.49,15). Господ познаје наше слабости. Он је спреман да све опрости, чим се искрено покајемо. Ја говорим из искуства.

Свети Јован Кронштатски