У Старом Завету имаш неки елитизам. Елитизам је утолико што нпр. само Мојсије иде на врх планине, да се сретне са Богом. И Бог њега стави у неку раселину, пећину и каже: „Не можеш ме видети са лица него само од позади“. А то значи, не можеш видети моју суштину, него само моје енергије које зраче из те суштине, а то је она светлост бесконачна. Значи прост народ је у пустињи на најнижем нивоу.

Оних седамдесеторица као неких вођа, судија, су се мало на подножју уздигли. И када је Мојсије сишао доле, са оним плочама (10 заповести), и кад су га видели, нису могли да гледају у његово лице, пошто је оно још одблиставало светлост нестворенога божанства. И то је њима боло очи. Зато је Мојсије морао да стави некакву мараму док то није уминуло. Али само Мојсије иде горе. А за прост народ оних десет заповести, то је као за нас 12 тачака Символа Вере. То је минимум за сваког сељака да зна православну теологију. Тако је било 10 заповести за простога Јеврејина да зна.

За нас је најважнија ствар ићи Богу који је сишао на земљу и постао наш Брат. И нема више елитизма Старога Завета, сада свако прилази највећој светињи која блиста јаче од сунца. Оно што је Мојсије видео на врху планине то се може видети у олтару под условом да имамо чисто срце. А свако долази. Ми попови, или патријарх рецимо, он се само први причести, али мора да последњем чобанину исто да пуно Тело Христово и Крв.

А чим се папа од нас одвојио 100 година касније, он је понизио лаикат, народ и рекао: вама је доста пола причешћа. А само ми попови имамо цело. А као да је Христос то предвидео на Тајној Вечери и кад је давао тело није рекао једите сви, али кад је узео чашу рекао је: „Пијете из ње сви“ (Мт 26,27). Као да је предвидео да ће 12 векова касније паписти да понизе народ. И зато се код њих појавио мит о гралу, о једној здели у коју је наводно узео (неки витез, или Јосиф од Ариматеје) мало Крви Христове и то сакрио од попова у неком замку, и као тамо може доћи лаик, само као који је чист витез као Парсифан. Та легенда не може никад да поникне на православном религијском тлу, пошто код нас сви имају пуно причешће као попови. То је могло да никне само тамо где су били лаици ускраћени од пуног причешћа и Крви Христове.

Секташ је на пример онај који зна само један сектор Библије. На пример, баптисти само крштење, суботари само суботу а православни је добио откривење од Христа Бога, кад је он после васкрсења дунуо на нешколоване апостоле и рекао: „Примите Духа Светог“ (Јов 20,22) и тада им је отворио ум да без школовања разумеју правилно Свето Писмо и да га тумаче. То је један дар који иде преко владика и попова до данас. Тако да нисмо ми паметнији од римокатолика по IQ (intelligence quotient), него ми имамо Свето Предање. И ми нећемо да мењамо ништа што је остало од светих Отаца. То је један надразум. Што је рекао свети Павле епигносис (ἐπίγνωσις). Гносис је знање а епигносис је надзнање, које је дато као поклон нешколованим апостолима а преко њих и нама. То нам је Бог открио и дао нам је све. То је поклон и нема краја нашем расту. То је она реч на грчком, „акорестос“ (ἀκόρεστος) - ненаситив. Човек је створен ненаситив божанских енергија. Ми се овога од сунца створеног, салате и жита и меса можемо наситити, али оних енергија ми нормално желимо још више мудрости од Бога, још више љубави у наше срце, још више лепоте у наше очи и ту нема краја.

(Наставиће се)

Епископ Данило Крстић
Извор: rastko.rs