Недавно сам гледао један занимљив видео клип ,,Тајна” који је постао изузетно популаран међу модерном ,,продуховљеном’’ популацијом, где се говори о закону универзума, о закону привлачности.
У том видеу се говори о томе да какве мисли гајимо и каква настројења имамо, да нам се тако и враћа, дешава у животу, односно, да својим мислима привлачимо добре или лоше ствари и да ,,универзум”, као нека универзална сила, одговара на то.
Такав приступ се, са етичке стране, не сукобљава са нашом Вером, са Православљем, јер није погрешно. Оно што није добро у овом видеу, у оваквом сагледавању ствари, па самим тим и није препоручљиво за оне који нису утврђени у Вери, јесте то да се говори о једном безличном универзуму. Бог је овде безлична сила ,,универзум” који по аутоматизму реагује на наше мисли.
Анализираћемо главни аспект овог видеа са његове етичке стране, оне стране која има подударности са нашом духовношћу, а пошто је видео популаран међу људима, говорићемо о тим подударностима, здравим аспектима истих.
Чувени наш духовник, старац Тадеј, је говорио: ,,Какве су нам мисли, такав нам је и живот". Господ нам даје дефинитивно по нашем срцу, а срце је генератор мисли, односно, какво нам је срце, такве се и мисли ,,лепе” за њега. Ако смо вредни и упорни, и такве мисли гајимо у срцу, Господ одговара на наша настројења, на наше срце, мисли, и већ се брине о нашим проблемима, рецимо запослењу, налази га, моментално. Ако се трудимо у добру, у љубави, моментално нам услишава жеље, у то не смемо сумњати, које долазе од искреног и чистог срца. Нема шта Господ не би учинио за нас. Он само тражи наше срце.
Пуно примера налазимо у житијима Светих. Видимо да тај закон привлачности ипак постоји, али је Господ Христос тај који даје, а не некакав безлични ,,универзум”. Наравно, Господ не испуњава наше егоистичне, себичне жеље, а таква мисао је и присутна у овом видеу, да нам ,,универзум’’ испуњава апсолутно све, али да ми сами после видимо, долазимо у познање тога шта је добро, а шта лоше за нас. Али ако погледамо искуства Светих и Цркве и саме наше животе, видимо да Господ каткад допушта да се такве жеље и остваре, да би се ми коначно и научили да разликујемо шта је добро, а шта лоше по нас. Овде такође видимо једну благу подударност са учењем наше Цркве.
Шта то говори нама и о нама? Какве корисне закључке можемо извући одавде?
Ако нам као народу неке ствари не иду ,,од руке”, то значи да са нашим личним, али и колективним, односно подсвесним, настројењима нешто није у реду. Ако смо егоисти, завидљивци, пакосни, лењивци, неблагодарни родитељима, онда не можемо да очекујемо да нам Господ Љубави и несебичности изађе у сусрет (,,Закон привлачности”).
Ако гајимо таква настројења у срцу, онда привлачимо кнеза таме и привлачимо беду, тугу, невољу, привлачимо чемер, пакао, немир! Ако чинимо ствари које су гнусне Богу, ако смо преваранти, ако вршимо абортусе, мрзимо, лажемо себе и друге, ако смо болесно егоцентрични, себични, неправедни, лењи, непоштени, ако смо опадачи онда не привлачимо Божији благослов, него привлачимо невољу и беду, тако да, ако хоћемо да тај закон привлачности почне да дејствује, а тај закон није ништа друго до закон Христове љубави, онда променимо унутрашња настројења, настројења духа, настројења срца.
Каткад је то веома тешко, али љубав изискује велика трпљења, јер нико није савршен. Опште полази од појединачног. Пођимо од себе, од нас. Трудимо се, снажно, да се преобразимо у бића љубави, Христолика бића, несебична бића, преобразимо наша срца и све ће у нашим животима само по себи да се преобрази. Господ ће преобразити све око нас и због нас, Господ је силан и сав Љубав, а Њему ништа није немогуће и тешко!
,,Господе преобрази цео свет, а прво нас, да засијамо Твојом љубављу и да сви у нама виде Тебе, Светлост Љубави и тако дођу до Тебе, у познање Истине!"
Иван Миладиновић, теолог-вероучитељ