Затвореник неки у манастиру беше славан: од младости је имао чисто житије, јер, уклонивши се од свих житејских сласти и закључавши се у тесну келију, он служаше Богу, умртвљујући тело своје постом и посвуноћним стајањем, приносећи са многим сузама Господару свих молитве за себе и за сав свет, и свим умом својим упражњавајући се у богомислију. Храну је у одређено време добијао из келејникових руку. А никада ништа није узимао од злата и сребра, хране и вина, које је Бог преко хришћана слао братији у манастир.

Једнога дана дође у манастир старешина града да сатвори милостињу, и даде свима по сребрник. Дође и код затвореника са златником, и мољаше старца да га прими. Старац се постиде угледног човека, узе златник и метну га у свој џеп. И пошто наредне ноћи обави своје прописано молитвено правило, он леже на рогозину, да мало отспава. И би му овакво виђење о примаоцима милостиње: он дође изван себе, и виде себе где са осталом братијом свога манастира стоји на пространом пољу које сво беше пуно трња, и неки страшан јуноша (а то беше Анђео Господњи) дође и примораваше све монахе његовог манастира, говорећи: Жањите трње! А приђе и к њему, и рече: Опаши се, и жањи трње! А пошто затвореник не хте и одбијаше, рече му Анђео: Нема ти изговора, јер си се јуче са својим монасима најмио, они су од оног христољупца узели по сребрник, а ти си узео златник, - и дужан си да се више од других трудиш жањући трње, пошто си већи најам добио. А ово трње које видиш, то су дела онога човека, од кога сте јуче добили милостињу. Приђи дакле и жањи са осталима!

Тргнувши се из сна, и размисливши о виђењу, затвореник се ожалости, и посла по онога што му беше дао милостињу, и мољаше га да узме свој златник. А христољубац не хте да га узме, и рече затворенику: Задржи га за себе, оче, или га, ако хоћеш, дај другоме. Тада старац рече: Не желим да жањем трње туђих грехова, јер нисам у стању да истребим силно трње грехова својих. - И бацивши златник из своје келије, он затвори прозорче. А човек онај, сазнавши за разлог због кога старац одби његову милостињу, стаде исправљати свој живот, и велику милостињу чинити ништима и убогима, сећајући се Светога Писма, да се милостињом и вером греси очишћују.