Радикални исламисти покушавају да преузму контролу над муслиманским регионима Русије - упозоравају стручњаци и припадници традиционалног руског муфтијства. Све су учесталији позиви да се развија „исламски калифат у Русији“, док локални посленици упозоравају да вехабије све више продиру у пословне кругове и у државни апарат.
Терористички напад у Волгограду, погроми у Бирјуљову, заузимање џамија од стране радикалних исламиста и њихово некажњено дивљање аутомобилима по Казању са заставама Ал Каиде и порукама „Смрт неверницима!“ стварају све већу забринутост због опасности од ширења радикалног ислама у Русији.
Све су учесталији позиви на муслиманским политичким окупљањима у Казању, у Махачкали, у Јелабуги, па чак и у Санкт Петербургу и Тјумењу, да се развија „исламски калифат у Русији“.
„Морамо да схватимо да ће исламски свет ићи ка калифату. Не треба се тога плашити. За муслимане је калифат удруживање у братско јединство у вери. Нешто као Европска унија, али у муслиманском свету“, каже Вадим Сидоров, или „Харун Русије“ (рус. „Харун ар-Руси“), самопроглашени емир Националне организације руских муслимана (НОРМ).
О перспективама мирне интеграције „руског калифата“ у будућу „муслиманску Европску унију“ Сидоров говори са ватреним оптимизмом. Једини проблем је то што је емир, или како га следбеници зову „Харун све Русије“, побегао из земље. Разлог је једноставан: два сарадника Харуна Сидорова, вође санктпетербуршког огранка НОРМ-а Максим Бајдак (Салман Север) и Григориј Мавров (Амир Хамдани ел Малики), ухапшени су.
Прогласивши се за „интернет-имаме“, они су на тај начин скоро 5 година позивали Русе да пређу у ислам „како би контрола над руском ‘умом’ прешла у руке правих аријеваца“ [арап. умма или уммет – заједница исламских верника]. Мада су на врло чудан начин позивали друге да следе њихов пример: објављивали су снимке који величају терористу Шамила Басајева и „црне удовице“ које су погинуле приликом терористичких напада у московском метроу.
Интернет-имаме сада чека затворска казна за јавно оправдавање тероризма. Међутим, активности радикалних исламиста не своде се само на проповеди преко Интернета.
Они пре свега користе криминалне кругове на основу којих формирају „исламску гарду“. Прави пример је Валериј Иљмендејев, Чуваш по националности, који је примио ислам у складу са вехабијским убеђењима и придружио се „Уљановском џемату“ (заједници). Доспевши у затвор бр. 2 у Уљановској Области, претворио га је у центар за регрутовање бораца за терористичку организацију „Имарат Кавказ“. Основао је у њему „бајтулмал“ – исламску благајну коју пуне „браћа“ са слободе и „шуру“ – нешто попут исламског затворског парламента.
„Претња за националну безбедност није само ширење идеологије исламског фундаментализма међу руским затвореницима и криминалцима – сада се прелази на нове начине врбовања. Све је више сезонских радника из Средње Азије и Казахстана који потпадају под утицај вехабија не у местима из којих потичу него управо у Русији, где се исламски фундаментализам лакше распрострањује. Проблем је што то мало ко разуме и уопште жели да схвати“, упозорава Раис Сулејманов, руководилац Приволошког центра Руског института за стратешка истраживања (РИСИ).
Роман Силантјев, доцент Московског државног лингвистичког универзитета (МГЛУ), указује на то да се због несмотрености друштва у Русији појавила „вехабијска интернационала“ – савез криминалаца, националиста свих врста, верских фанатика и неофита. „То омогућава да се центар верског екстремизма полако премешта са Кавказа у Поволожје, на Урал, у Сибир, а затим и на све стране. Подручје појачане терористичке активности поново се проширује на целу земљу, добрим делом и због тога што радикални ислам има моћан лоби у структурама власти“, сматра стручњак.
Највећу забринутост код стручњака изазива ситуација у Татарстану и стварање „вехабијског холдинга“. Такав назив су дали татарстански муфтија Илдус Фајзов и његов заменик Валиула Јакупов. Они одавно упозоравају да вехабије све више продиру у пословне кругове и у државни апарат, и да тамо налазе подршку и покровитеље. Чињеницу да је дошло до „повезивања појединих званичника и локалних привредника са вехабијама“ признао је и министар унутрашњих послова Републике Татарстан Артјом Хохорин. Али прекасно: по татарском узору „вехабијски холдинзи“ су пустили корене буквално у свим муслиманским републикама и у најважнијим градовима у земљи.
У лето 2012. на Валиулу Јакупова је извршен атентат након којег је он преминуо. Био је то први напад на једног од истакнутих муслиманских вођа највећег руског муфтијства. Умешаност вехабија није одмах уочена, али је накнадно ипак утврђена. У Нижњекамској медреси „Рисаља“ муфтија Фајзов и његови сарадници пронашли су вехабијске проповеди, литературу и упутства, на пример, како „правилно“ одсећи главу невернику. Када су пробали да врате медресу [исламска средња школа] у оквире традиционалног ислама, покушали су да их убију. Сада сви који прођу кроз „Рисаљу“ долазе у руске џамије не само са знањем како се држе проповеди.
У децембру 2011. татарске вехабије су заузеле џамију у Аљметјевску (Татарстан), а пре тога – у Красноуфимску (Свердловска Област), у Бугуруслану и у Абдулину (Оренбуршка Област). Имами-екстремисти преузимају све у своје руке док се муфтије који проповедају традиционални ислам протерују. По признању Фарита Салмана, муфтије Јамало-Ненецког Аутономног Округа, вехабије све чешће долазе у џамије са оружјем како би тамошњем имаму ставили до знања да, уколико их буде осуђивао, лако може бити придодат списку од шездесет убијених муслиманских вођа.
Извор: рускарец.ру