Еф. 5, 9 - 19
Видимо око себе, браћо и сестре, много оних који су се смакли с пута познања добре и угодне и савршене воље Божије и отиснули се у мрачне и неистражљиве поноре зла, да, како мисле, познањем зла, и борбом против зла, дођу до добра и до Бога. Узалудан и грјешан посао; лудо и мучно трчање стазом, супротном од пута.
Јер, бављење злом и бављење Злим, чини човјека, постепено и непримјетно, таквим, дакле, злим. ”Уклони се од зла и чини добро”. (Пс. 33, 15) ”Шта тражи од нас Господ, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца”, савјетује нас Владика Николај.
”Имајте вјеру у Бога.” (Мк. 11, 22). А Бог мира, ”нека вас усаврши у сваком дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вјекова. Амин”. (Јевр. 13, 21)