Волите оно што је Господ рекао: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. А који је међу вама отац од кога ако син заиште хлеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му место рибе даде змију? Или ако заиште јаје, да му даде скорпију? Када, дакле, ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од Њега?“ (Лк. 11, 9–13)

„Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам.“ (Мк. 11, 24)

На овим речима је засновано наше уздање и ми очекујемо њихово тренутно испуњење. Многи, међутим, падају духом, ропћу на Бога и чак се одвраћају од Њега ако убрзо не добију оно за шта моле. И истим тим нечистим устима творе молитву, беседе са Богом.

О, уста нечиста! Хоће ли их Бог чути, хоће ли се над њима испунити свето Христово обећање? Зар бисмо ми сами дали новац ономе ко нас је већ много пута преварио? Човек најпре треба да постане достојан помоћи, треба да је заслужи. Тим пре, да бисмо од Бога добили оно за шта Га молимо, уста треба да буду чиста и из њих не сме да истиче молитва помешана са нечистотом.

Упорност у молитви и трпљење

Врата Божијег милосрђа отварају се ономе ко на њих куца упорно и истрајно.

Обратите пажњу на то како је слепи човек у Јерихону усрдно молио Господа за исцељење. Он је вапио и преклињао, а апостоли су му забрањивали да виче како не би узнемиравао Господа. Али Христос га је позвао и вратио му вид. Сетите се и како је паганка, Сира-Феничанка, упорно молила Исуса Христа за исцељење своје кћери.

Не уче ли нас ови примери како треба усрдно да вапимо Богу када нам је потребна Његова благодат? Истоме нас је Господ учио и у причи о неправедном судији.

Господ је рекао: „Чујте шта говори неправедни судија! А Бог зар неће заштитити изабране Своје који Му вапију дан и ноћ, иако одуговлачи? Кажем вам да ће их убрзо заштитити.“ (Лк. 18, 6–8)

Господ одуговлачи и често одлаже да нас заштити. Господ често одлаже да испуни наше жеље и наше молбе. Али Он само одлаже, јер је рекао: „Убрзо ће их заштитити.“ Као да овде постоји извесна противречност: одуговлачи да их заштити, а затим каже да ће их убрзо заштитити. Шта то значи? Пре свега, да су пред Богом време и његов ток сасвим другачији него пред људима. У Давидовом псалму читамо: „Јер је хиљаду година пред очима Твојим као дан јучерашњи који прође, и као стража ноћна.“ (Пс. 89, 5)

Пред Богом је хиљаду година као један дан. Оно што нам се чини дугим, веома је кратко пред Богом. А зашто Господ тако често одлаже испуњење жеља оних који Му вапију дан и ноћ? Зато што нас учи да трпимо и васпитава у нама трпљење. У великом трпљењу подвизавали су се по много десетина година сви преподобни, сви отшелници и сви пустињаци. Десетинама година молили су се Богу.

Свети Антоније Велики молио се читаву годину да му Господ открије судбину људских душа после њиховог раздвајања од тела. А то је, наравно, било далеко мање од онога за шта се стално молио Богу – за освећење своје душе и свога срца и за опроштај својих грехова. Ако се само за сазнање судбине људских душа после смрти молио читаву годину, онда је природно да се много дуже молио за оно што је било важније.

И сви свети су деценијама пребивали у непрестаној молитви. Преподобни Серафим Саровски молио се хиљаду дана и хиљаду ноћи, стојећи на камену. Зар то није истрајност у молитви? Зар то није безгранична нада у Бога – нада која никада не осиромашује и никада се не хлади? Тако усрдно и истрајно и нама треба да молимо Бога.

Велико освећење душе не можемо добити већ после прве молитве. Он нас учи да не очекујемо да ћемо оно за шта молимо добити сувише брзо: „Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.“ (Јак. 1, 2–4) 

Свети апостол Павле се моли: „А Господ нека управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.“ (2. Сол. 3, 5) А на другом месту каже: „Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику награду. Јер вам је трпљење потребно да, пошто извршите вољу Божију, примите обећање.“ (Јевр. 10, 35–36)

Не остављајте. Неуморно и непоколебљиво молите Бога да олакша ваш тежак живот и очисти ваша срца од сваке нечистоте која се у њима гнезди.

Приближите се Богу

Да бисмо у свему имали Божију заштиту и да би наше молитве биле испуњене, треба да припадамо изабранима Божијим. Треба да испунимо оно што од нас захтева свети апостол Јаков: „Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, поправите срца ваша, дводушни. Будите жалосни и плачите и ридајте; смех ваш нека се претвори у плач и радост у жалост. Понизите се пред Господом, и узвисиће вас.“ (Јак. 4, 8–10)

Веома је дубок разлог због којег Господ одлаже испуњење наших молби, чак и онда када молимо за дарове Светога Духа. Разлог је у томе што је молитва наше општење са Богом, и у том општењу се тајанствено и неприметно за нас остварује оно о чему говори апостол Јаков: „Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама.“ (Јак. 4, 8)

Свети, чије је молитве Бог слушао и испуњавао, стицали су ту блискост дугогодишњим постом и молитвом. Мир Божији није брзо и лако силазио у њихова срца. Велика грешница Марија Египћанка, када је Бог потресао њену душу ужасом пред нечистотом живота који је водила, отишла је у дивљу пустињу. Тамо је, у непрестаној молитви и посту, потпуни мир и спокој стекла тек после седамнаест година. Од блуднице је постала велика светитељка и анђео у телу.

Сви знамо како је преподобни Серафим Саровски хиљаду дана и хиљаду ноћи стајао на камену, по хладноћи и жези, под кишом и снегом. У срцима великих праведника одвијала се невидљива тајна очишћења. Њихова срца постајала су храмови Светога Духа.

Колико је другачија од таквог упорног подвига нагла, макар и сузна молитва људи који обично живе без Бога и обраћају Му се тек онда када их изненада задесе несрећа и невоља! Они мисле да се оно што траже може добити одмах. Али истим тим нечистим устима они творе молитву и беседе са Богом.

Зато усрдно испуњавајмо јеванђелске заповести, да бисмо били чисти и блиски Богу, да бисмо били пријатељи Христови, као што је Он називао Своје свете апостоле, да бисмо били деца Божија.

И тада наша молитва неће бити узалудна. Тада ће Бог испунити сваку нашу молбу, по речи Својој.

Амин.

Свети Лука Војно-Јасенецки
За Фондацију Пријатељ Божији превео и припремио: Петар Волков
Из збирке «Спешите идти за Христом» (Проповеди, Том 1) / «Проповеди» Святителя Луки (Войно-Ясенецкого) (20 октября 1946 г.)