Приликом читања биографије и учења модерних светих стараца, неминовно ће се наићи на разна "пророчанства" која су изнели о последњим временима и догађајима. Ова "пророчанства" су посебно у модерним временима настала током периода високе анксиозности православних хришћана - у словенским земљама са успоном комунизма и у Грчкој, посебно од 1970-их јер се приближавао и почетак другог миленијума. Већи део другог произилази из пораста есхатолошке пропаганде која је инфилтрирана у Грчку са запада. Међу њима издвајају се Хал-Линдсијева ''Велика Планета Земља'' (објављена 1970. после Шестодневног рата на Блиском истоку и која је покренула мноштво есхатолошких списа на западу), и "Протоколи сионских мудраца" (превод на грчки у антисемитском фалсификату, из 1980).
Фасцинирани овим списима, православни традиционалисти су почели да сагледавају своју традицију и да примењују ове наизглед убедљиве портрете скорог другог доласка Христа и стварали своје. Нажалост, многи од наших вољених светих стараца и савремених светитеља су инспирисани овим списима и традицијом, да су многи у конфузији због тога. Лично верујем да је то углавном због једноставности њиховог срца, јер ови нео-есхатолошки и заверенички списи не изгледају у складу са аспектима православне есхатологије, уколико се на силу не помире. Ово не треба никако тврдити као аутентичност или светиња светих стараца, јер нико није непогрешив и Бог може да има своје разлоге због допуштања таквих ствари.
Али нису сви наши свети старци били сличног ума о овим есхатолошким питањима. У ствари, када су се ови свети старци питало о овим питањима, они се одлучно не слажу са оним што су други свети старци говоре о тим стварима. При томе, они никада не би покушавали да дискредитују тог другог светог старца са којим се не слажу, али га и даље сматрају Божјим човеком са посебним даровима Духа Светога. Они препознају да се ове ствари не говоре по "откривењу", него кроз своје мишљење или зато што је традиција била та у коју су се уверили својом логиком. Нажалост, већина људи не може наћи разлику између правог пророштва и мишљења, и то је унело велику конфузију у савремено Православље.
Један од најпопуларнијих и љубљених светих стараца данас је Старац Пајсије Светогорац (+ 1994). Он је један највећих посебно познат по својим пророчанствима о последњим временима која циркулишу по целом православном свету. Старац Порфирије Кавсокаливит (+ 1991) је био још један свети старац нашег времена веома омиљен од стране православних хришћана. Ова два света Старца сматрају се два најјача стуба светости у 20. веку грчког православља. Међутим, на кључно питање у есхатологију они се не слажу, слично као и апостоли Петар и Павле што се не слажу у Делима Апостолским по питању Јевреја и народима у раном хришћанству. У ствари, Старац Порфирије је цензурисао старца Пајсија због циркулације његовог есхатолошког материјала. Из овог догађаја, савремени православни хришћани могу научити многе важне лекције.
У интервју за телевизију Кипра, митрополит Неофит Морфоски говорио је о његовом личном односу са старцем Порфиријем, Јаковом, Евменијем и Пајсијем. Он каже у интервју да га је старац Порфирије упутио код старца Јакова Евијског да га има за свог духовног оца. Митрополит је тада студирао на Правном факултету пре него што је ушао у црквени живот. Његов утисак о старцу Порфирију је био такав да је старац могао да буде усклађен у души са другима на интимнији начин, као рендген апарат, много јаче него други старци које је упознао. То је зато што сваки свети Старац има посебан дар који се испољава много јаче од других светих Стараца.
Посебан дар старца Порфирија који га је разликовао од осталих грчких стараца, према митрополиту Неофиту, је дар прозорљивости и предвиђања будућности. Имао је јединствени дар да види не само будуће догађаје, него и оне из прошлости такође. Он је могао да вам кажем о различитим минералним сировинама испод земље боље него геолог, могао је да утврди тачне покрете звезде боље од астронома, и ако има нешто испод мора, у вашем дому да је потребно сазнати, он би вам то открио такође. Имао је веома ретку харизму коју је мало ко у историји Цркве икада имао. Међутим, он, упркос његовим јасним визијама ствари у прошлости, садашњости и будућности, никада није говорио о знацима последњих времена.
Митрополит је рекао да је ово веома снажна порука људима данашњице који су преплављени многим наводним пророчанствима и предвиђањима која се односе на крај света, владавину Антихриста и други Христов долазак. То су само спекулације и неоснована тумачења списа људи из прошлости које су изречене у нашем времену да се носе са разним променама кроз које је наш свет прошао протеклих неколико стотина година, а посебно сада када смо ушли у други миленијум после рођења Христа. Црква саборно функционише, то је Сабор. Пошто се Синод Цркве није изразио по овим питањима, онда ниједан појединац не може да то интерпретира на начин који њему одговара. Из тих разлога и разумевања времена у којем живимо, старац Порфирије није открио ништа о догађајима последњих времена које су му откривене, по Божијој вољи. Тако да богато обдарен даровима прозорљивости и пророштва, старац Порфрије систематски је избегавао да говори о апокалиптичким догађајима.
Када је Митрополит Неофит био ђакон на Кипру, отишао је да посети његов старца Јакова на Евију. Било је то у време када су људи били у грозници око догађаја последњих времена, о смислу бр. 666, идентитету антихриста, итд. Такође, архимандрит је објавио најпродаванију књигу о апокалиптичним догађајима. Он је отишао код старца Јакова и питао га за мишљење. Старац Јаков је тада говорио веома ауторитативним тоном, што није од њега било то очекивати, јер је говорио много скромније од свих осталих грчких стараца које је познавао. Он је рекао: "Слушај ме Неофите, старац Порфирије и неми Јаков не говоре о ниoчему. Нити о стварима садашњице, нити о стварима које долазе, осим уколико им то изричито Свети Дух открије. До сада Свети Дух није открио такве ствари мени, о aнтихристу, ни о ратовима који долазе, нити о будућности." Ово су тачне речи старца Јакова и митрополит каже да није додао нити одузео од његовиx речи.
Митрополит Неофит: "Морам да поменем да постоји посланица која се чува у манастиру на Светој Гори, и било би добро да је чувари ове посланице некада и објаве. Ово је посланица старца Порфирија упућена старцу Пајсију. Разумем да би садржај ове посланице оспорили неки од наше духовне браће, али је добро да буде оспорена на овај начин. Боље је да се оспорава, него да се пада у претеривања.. Ова посланица је од човека који је веома почаствовао и поштовао старца Пајсија. О. Порфирије ми је рекао да је отац Пајсије човек Божији. Написао му је: 'Љубљени мој оче Пајсије, шта ти се десило? Ако ће Цариград бити ослобођен или не, то је брига политичара и војних владара, а не монаха па чак ни архијереја. Ако ће Антихрист доћи, то мора бити брига архијереја и њихова је дужност да обавесте људе. А када то време дође, Бог ће нам дати просветљене архијереје који ће просветлити људе. Ми монаси, ако смо у свештенству, морамо Литургијски да се молимо за спасење читавог универзума. А ако смо прости монаси, морамо да плачемо над нашим гресима. Сада због моје љубави према теби, и знајући колико волиш Христа, дајем ти правило да не говариш о овим стварима поново због твоје велике љубави према Малој Азији и хеленизму'.''
И о. Пајсије, овај велики Божји човек, учинио је послушност овом великом старцу Порфирију. Од тада он је ћутао о овим стварима, јер је схватио да и најмањи коментар би, под великим утиском, често преувеличали његови посетиоци. Да не помињемо о томе да неки од ових пророчких изрека нису његове, него су цитиране од различитих људи, или погрешно цитирани, и са другим стварима често је цитиран из бележнице његовог духовног оца, Светог Арсенија Кападокијског, који је био и његов кум. Свети Арсеније је примио дар пророштва (или је чуо од других) и забележио је велики број ствари. Старац Пајсије коментарисао би неке од забелешки које је имао у својој бележници.
Сада шта можемо рећи о свему овоме, него да се дивимо великом и одлучном духу старца Порфирија. Духу опреза, бдења и смирености. Али, да би се имало ово смирено трпљење о догађајима последњих времена (било социјалним, политичким или личним) била је потребна вежба стрпљења.
Мисија Цркве је да ослободи људе, да откупи људе. Када се људи ослањају на тумачење знакова времена и будућности, та манија о стварима које долазе често отуђује људе од суштине духовности - од њихове личне борбе, очишћења срца, личне трауме, и наше потребе да постанемо добри, да лечимо наше страсти. То је суштина проблема.
Једном сам питао старца Евменија о овим стварима, а он је одговорио врло једноставно. Он је био најједноставнији од свих стараца, човек од мало речи који није волео бескрајне духовне разговоре. Требало је да буде инспирисан неким или нечим како би говорио. И када сам га питао о циркулисању пророчких разговора, рекао је: "Знаш, ја лично не верујем да ће Христос дати само 2000 година милости свету. То ми једноставно не изгледа довољно дуго. "
О. Акакије, духовно чедо старца Порфирија у недавном разговору о свом старцу допринео је овој теми корисним информацијама. Након што је био питан о грчким личним каратама, одговорио је: "Дозволите да вам кажем; старац је имао нешто другачију филозофију. Он би нам рекао да се не бавимо много таквим стварима. Не зато што он то није знао. Он је разумео све. Ако се сећате, као што је написано у књигама, када је отишао у Патмос доживео је целу апокалипсу и знао је све о последњем времену, али он није волео да се бавимо датумима и есхатологијом. Он је рекао да је најбољи начин да се припремимо за час Христовог доласка да уклонимо Антихриста из себе и да смо заокупљени Христом. Затим, чак и ако смо позвани на мучеништво, ми ћемо и ићи. То је филозофија старца...''
Објаснићу вам догађај. Сећате се памфлета старац Пајсија који је циркулисао 1987. о броју 666 и личним картама. Тог лета, крајем августа, ја сам био на Светој Гори и отишао сам да би узео благослов од старца Пајсија и мало поразговарао са њим, јер сам имао са овим старцем добар однос. Али, овога пута старац се веома разликовао од претходних пута када сам га посећивао. Он је говорио о знацима времена и о Антихристу са осећајем хитности. На крају је рекао да није могао да говори ни са киме рекавши нам да узмемо памфлет и идемо. Тако је разделио памфлете за око тридесет људи који су били тамо. Сви смо кренули и близу његове келије сви су отварали овај памфлет, али када сам тражио да погледам и прочитам, схватио сам да нисам имао за себе ни један. Он ми је био понудио памфлет, али ми га није дао. Тако сам отрчао назад пре него што је затворио врата, да примим памфлет. Али, старац Пајсије ме је чекао на вратима са памфлетима у руци. Чим сам стигао он ме је погледао у очи и дао ми је тај памфлет рекавши ми три пута: "Хвала ти, хвала ти, хвала ти. 'Нисам разумео шта је мислио тиме 'хвала'. Поглед његових очију гледао је дубоко кроз мене.
Прочитао сам памфлет и напустио Свету Гору. Касније сам посетио старца Порфирија, причали смо мало, а онда је рекао: сутра ћемо рећи више. Сутрадан је била недеља, а после Свете Литургије, као што је то уобичајено отишли смо у башту са господином Георгијем, који је био на високој функцију у суду а после његовог одласка у пензију посветио се старцу и надгледао све послове који су се дешавали у манастиру. Након краћег разговора старац Порфирије упита:
'Да ли си пролазио крај старца Пајсија'?
Рекох му: 'Да'.
"Шта ти је он рекао? '
Рекао сам да је делио памфлете, и тако даље...
"Да ли имаш тај памфлет? '
"Имам га", одговорих.
И старац поче да га чита, чита са пажњом и рече ми : "Ах, ја се не слажем. Нисам видео ствари на такав начин. "
А тада, без мога схватања, почео сам да одговарам старцу Порфирију, али не својим мислима и својим гласом. Из мог гласа могао се чути глас стараца Пајсија и он је реаговао на одговор старца Порфирија. Овај разговор се одужио, све док господин Георгије није рекао: 'Али, старци, немојте да се не слажете. " Био је у праву када је рекао старци, јер сам још био млад човек из света и светску носио одећу. Он је био у праву, рекао је старци, јер ја нисам говорио, него старац Пајсије је говорио кроз мене. Тада сам схватио зашто је он рекао 'Хвала'. Мој дух га је примио и дао му гостопримство и са мном уједињен разговарао са старцем Порфиријем у вези ове страшне теме. Зар је ово било неопходно? Као што знамо, био је у стању да комуницирају чак из далека. Али ово је још један предмет. Ово је због тога да би ова тема била јавна и постала позната, тако да би могло бити искуство о којем ће се говорити. Када је Георгије рекао старци немојте се неслагати, старац Порфирије га је прекори рекавши: 'Не, не слажемо се"!
Да би избегли неспоразум, оба старца Порфирије и Пајсије су велики светитељи. Али чак и у Старом Завету постоје инциденти у којима се чак ни анђели нису слагали, и Свети Јован Златоусти објашњава ово добро. Ако се сећате, када је пророк Данило молио и постио и Арханђео Гаврило чекао 21 дан да га посети, рекао ја да чека толико дуго, јер анђео Персије није дозволио да пређе границу, и било је неопходно да се Архангел Михаило укључи, и онда је ушао. А Свети Јован Златоусти објашњава да се чак ни анђели не слажу, јер они не знају све. Сваки је имао своје наређење од Бога. Бог је дао једну команду анђелу Персије, а другу Гаврилу, и Арханђел Михајло је морао да се укључи како би анђео Персије примио ово. Ни анђели не знају све. Ово се десило и са Петром и Павлом, Павлом и Јаковом, Павлом и Варнавом. На другом месту Златоусти каже да су се усагласили да се не слажу око духовних разлога, или су се неслагали око тога што су оба Богоносци, итд итд. Зато вас молим да не помислите да не желим нешто да кажем против светих. Не дај Боже.
Онда сам одговорио, а сада је то веома важно. Рекао сам: "старче, у наше дане знамо за вас обојицу у Цркви. Ако се вас двоје не слажете, на кога треба да се ослањамо, коме треба да верујемо, на који начин треба да живимо? "А старац ми је одговорио врло скромно: "Сви ми заједно да будемо послушни Цркви." Ми чекамо да Црква води људе.
У време Архиепископа Серафима, негде 1998. године, објављена је одлука да бр. 666 на личним картама, ако постоји, није печат Антихриста, али нећемо примити идентификатор као ствар савести. Тако су одлучили архијереји Јеладе. Ми очекујемо да јерарси Цркве, поведу народ тако да неби било анксиозности. Дај Боже да се ово деси. Осим тога, не желим да кажем ништа. Не желим да заузмем став о овом питању.''
Желим додатно да укажем да је О. Василиос Волудакис, у својој књизи ''Антихрист'', о броју 666 и анксиозност хришћана писао на страницама 109-110 а у вези последице цензуре старца Пајсије од старца Порфирија: "Отац Пајсије је наставио кратко време да говори искључиво о питању бр. 666 гостима, а затим престао да се страствено бави са овом темом. У ствари, неко ми је рекао недавно да када је отишао 1990 на Свету Гору и питао О. Пајсија о теми броја 666 и личним картама, он је одговорио: "Зашто желиш да се окупираш са овим стварима? Окупирај се Христом и Црквом? '"
За оне које мало мучи све ово, посебно у вези са неким од пророчанстава које је можда старац Пајсије ставио у оптицај, а које у потпуности не осликавају Божанско откривење, наводимо следећи цитат Светог Варсануфија у одговору на питање 604 које може бити од помоћи и разјаснити битне ствари : ''Владико, ти си нам предсказао своју кончину. Ја се налазим у жалости и страху да због своје недостојности не будемо остављени од Бога. Због тога те молим да ми даш реч да ћете нам помагати и по вашем одласку, као што сте нам помагали до сада, при вашем животу, те да ће нам Бог, по милости својој, помагати у свему. Уследио је одговор: Бог је једном рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јев.13,5). Ми верујемо Богу да ће учинити и више од онога (што је чинио) када смо били с вама. Говорио ти нама или не, Бог ће вам помагати више неголи што сам тражиш, као што је рекао апостол: Јер не знамо како треба о чему ћемо се молити (Рим.8,26). Господ наш Исус Христос, који је ради нашег спасења сишао са Очевог престола, нека вас спасе, обнови и сачува од лукавог, уз ваше садејство, молитвама светих.''
Извор: pouke.org