Док се број сиромашних грађана Србије из године у годину повећава, домаћи богаташи се за то време све више богате. Тако су првих 10 српских милионера лане зарадили чак 231 милион динара више у односу на милионере из претходне године.
Према подацима Пореске управе, укупан приход првих 10 пореских обавезника који су пријавили највеће дохотке у Србији за 2011. годину износи 1,079 милијарди динара, док је најбогатија десеторка у 2010. укупно зарадила 847,7 милиона динара.
Рекордер с пријављеном прошлогодишњом зарадом од 185.336.103 динара је дипломирани економиста с београдске општине Савски венац. Он је титулу најбогатијег преузео од колеге професора економских наука из Новог Сада, који је у 2010. години зарадио 166.646.476 динара. Међу прошлогодишњим топ милионерима, који су порезницима пријавили занимања јесу и још један економиста, лекар, инжењер и председник извршног одбора. Сви су зарадили више новца у односу на своје претходнике на листи најбогатијих у 2010. години, међу којима су се, поред професора економских наука, нашла два приватна предузетника, правник, председник извршног одбора банке, менаџер и банкар.
С друге стране, број сиромашних грађана Србије је премашио 700.000, а према подацима УН, у последњих пет година тај број се повећава за 100.000 људи годишње. Само током прошле године је, по подацима Министарства рада и социјалне политике, сваког месеца било око 1.300 нових корисника социјалне помоћи, док је сваки десети грађанин у Србији живео с мање од 8.544 динара месечно. Стопа незапослених је, такође, порасла на 23,7 одсто крајем 2011. године.
То што је обичан народ све сиромашнији, а богаташи још богатији последица је неолибералног концепта у вођењу државе и расподеле боготства који је Србија некритички прихватила, сматра економски аналитичар Драгован Милићевић.
- То је светски тренд где једна страна има повлашћени положај у расподели националног богатства, па се тако у време кризе богати богате, док највећи број људи имапроблеме да сачува доходак. Треба погледати структуру дохотка тих наших милионера, па видети преко чијих леђа су се то обогатили. Ако су од „рада“, онда је то због привилегованог положаја у пословању на тржишту – оценио је Милићевић за „Ало!“.
Извор: „Ало“