Први свој интервју дао је "Вестима" и било је то пре 11 година. Архимандрит Гаврило Вучковић, игуман манастира Лепавина, дошао је у цркву Светог Јована Владимира у Минхену на позив владике Константина да у дане предваскршњег поста исповеди свештенство Средњоевропске епархије. Повод за разговор била су све бројнија сведочења људи о његовим лековитим молитвама пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске.
Модерни мисионар: Отац Гаврило Вучковић
Највише и најдаље одјекнуо је тада исказ мајке једног америчког унпрофорца са службом у Загребу, до кога је такође стигла прича о чудесним исцељењима. Када западна медицина за њу више није имала лека, спас је потражила и нашла у манастиру Лепавина. У знак захвалности стигао је прилог за обнову манастира, уз сведочење у америчкој штампи. Тако се о манастиру Лепавина и игуману архимандриту Гаврилу чуло још даље, на другом континенту.
То је оно што се о оцу Гаврилу могло знати у то време. О некоме ко је још као дечак Бора, рођен у патријархалној породици у селу Дубока крај Кучева, одувек само хтео да буде монах. Са 16 година је 1961. дошао у манастир, а са 20 се на Велику суботу у Раковици и замонашио. Пре него што ће стићи у Лепавину, борави у неколико манастира по Србији, од Тумана до Дечана, да би се 13 година калио на Светој гори.
БЛАГОВЕСТИ СТИГЛЕ ДО ИНДИЈЕ
Некадашњи светогорски пустињак данас је један од најпознатијих православних сајбер проповедника. Монах за кога кажу да има највише духовне деце, а чеда су му раштркана диљем земаљског шара. Ове године, кад обележава и слави пола века свог монашког живота, отац Гаврило има живу комуникацију са 12.500 пријатеља на Фејсбуку и више од 1.000 на програму Скајп. Из те комуникације настала је прва, а онда и друга књига "Духовни разговори".

Духовно окрепљење
- Архимандрит Гаврило је дуго био хиландарски монах, после тога је био монах у Црној Гори, а данас живи у манастиру Лепавини у Хрватској. Тај манастир је заиста једно молитвено сабиралиште и многи људи из читавог света долазе на духовно окрепљење у манастир Лепавину и траже духовне савете од оца Гаврила. Интересантно је то да он користи интернет од саме његове појаве и тим путем комуницира са хиљадама људи из читавог света и одговара на духовна питања и духовне проблеме многих људи - рекао је владика Порфирије.
Већину оних са којима преко интернета контактира архимандрит Гаврило чине млади између 25 и 34 године живота и то углавном женске особе.
Јављају се са разних страна света. Ма где били, људе муче исте или сличне муке и проблеми. Сви они који сада чине огромну виртуелну породицу оца Гаврила нашли су се на окупу трагајући за духовним ослонцем и подршком. Он савете даје, како каже, али их не намеће, јер свако мора да поступа по сопственој савести.
- Повео сам се за речима духовних пастира који саветују монасима да напусте испоснице и пештере, да изађу и помогну, учећи народ. Оне који су слаби у вери, да не посустану, а оне који су чврсти у вери да буду још чвршћи - објашњава свој преображај од светогорца наученог да тихује у осами до надалеко познатог интернет духовника. - Неки су ме прихватили с одобравањем и добрим жељама, неки са чуђењем, а неки мало са подсмехом. Чуђење су показали углавном озбиљни људи, а подсмех они који су имали, чини ми се, малу дозу зависти.
Преко сајта манастира Лепавина, свакодневно од 21 до 22 сата, укључује се интернет радио Благовести. Отац Гаврило чита акатист Пресветој Богородици, држи проповед и пушта духовну музику. Да су му домети далеки, показао је један необичан случај.

Архимандрит Гаврило и патријарх Иринеј
- Наш сајт нема локалне, помесне оквире. Интернет радио Благовести може да се слуша у свим деловима света. Све емисије које се емитују на радију стављају се у архиву, па се могу слушати у било које време. Јавио нам се тако један човек из Индије, пише на енглеском и вели да је једног јутра ишао на посао и у џепу имао неки апарат. Не знам какав, али је преко њега наишао на наш Радио-Благовести. На почетку емисије ја читам Благовештански акатист пресветој Богородици, а он је то слушао и то је на њега деловало веома благотворно. У том писму каже: "Нисам разумео ни речи, али сам осетио душом и срцем нешто лепо, нешто што ми је доносило неки неописиви мир". И кад је стигао на радно место, колеге су приметиле промену код њега, био је смирен, без уобичајене нервозе због журбе и саобраћајне јутарње гужве. Он, дакле, није ништа разумео, али је примио мир од молитвених речи које је слушао. Ето и то је један пример духовне користи од мисионарења преко интернета - сведочи архимандрит Гаврило.
ВИРТУЕЛНА ПОРОДИЦА
Овог духовника је Синод СПЦ једногласно изабрао да од три кандидата извуче коверат са именом новог српског патријарха.
- Речи јавне подршке које је као коментатор током преноса свете литургије на устоличењу патријарха Иринеја у Саборној цркви тада изрекао владика Порфирије дале су ми још више воље и сматрам да то може бити подстрек и другим оцима да прихвате технолошка достигнућа и користе их за ширење вере православне - рећи ће касније.

Игуман манастира Лепавина има 12.500 пријатеља на "фејсбуку"

Животна прича
На радију Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке (107,3 МХз), 30. октобра у седам увече, у емисији "Мала црква", архимандрит Гаврило Вучковић причаће о томе како се вери учио у породици, да је још као дете маштао да оде у манастир, како се то десило у његовој 16. години, сетиће се како су га у манатиру дочекали и која су му била прва послушања.
"Отац Гаврило је у јавности посве необичан монах, јер је један од првих који је савремене технологије искористио у мисионарске сврхе. Захваљујући интернет мисионарењу, постао је пастир стаду великом, расутом по васцелој планети. У непрестаном контакту са својом духовном децом и верницима широм света, он пружа утеху, охрабрење, наду, он нуди свима духовне поуке и савете, одговора на свакодневне недоумице, било да се налазимо у Београду, Лондону, Бањалуци, Скопљу, Сремским Карловцима, Риму, Атини или Њујорку... Он упућује и помаже у свакој прилици, чини све да постанемо бољи, истински верујући људи и хришћани"... стоји у једној од бројних честитки оцу Гаврилу на сајту манастира Лепавина.
Осврћући се на свој пола века дуг монашки пут, ни сам отац Гаврило не може да се начуди. Ни у сну није сањао да би некад могао да ради то што сада ради, да на овај начин контактира са људима широм света. У почетку се мало и бунио, како сам каже, плашећи се да му та "кутија" не ремети молитвени поредак. Благослов митрополита Јована, који је мудро сагледао велике могућности интернета, био је истовремено и послушање, па су се игуман и малобројна братија ипак латили учења. На радост и духовну корист оних који су већ ту или ће тек постати пријатељи на Фејсбуку и чланови све веће виртуелне духовне породице оца Гаврила.