Владика Николај: Чувари позајмљеног блага

Човек живи као да је све његово – а све му је само дато на чување. Душа носи благо које се лако изгуби кад се заборави да постоји и Господар који долази. Док се чека „још мало времена“, невидљиви лопови тихо односе оно највредније. А када дође час истине, остаје само питање: шта је сачувано, а шта неповратно изгубљено.