Јевр. 1, 10 - 2, 3; 7, 26 - 8, 2
ПАЗИМО ДА НЕ СКРЕНЕМО
”Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо да не скренемо”, (Јевр. 2, 1) опомиње нас свет апостол Павле. Јер, одувијек је на Христове сљедбенике свако насртао, а ни данас - као што знате и видите - није ништа боље ни друкчије, као што се ни сутра ништа набоље промјенити неће. Милиони и милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе; нико их не дира и нико их не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака фела секташка, да нас они ”уразуме” и да нас ”спасу”, како веле.
Хришћанство није вјера лагодности: крсте те ил' се крстиш, па продужиш да живиш како си живио. Наша вјера је вјера свједочења дјелима и сваковрсним одрицањима.
Није наше хришћанско трпљење и страдање без смисла и наде. Оно је осмишљено надом на спасење у окриљу Божијем, у неизрецивој и непојмљивој слави Његовој. ”Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду - вели нам свети Апостол - јер вама је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију примите оно што је обећано.”(Јевр. 10, 35 - 36)
Зато, браћо и сестре, ако мислимо да стојимо, пазимо да не паднемо. (1. Кор. 10, 12) Будимо чврсти, непоколебљиви; напредујмо непрестано у дјелу Господњем, знајући да труд наш није узалуд у Господу. (1. Кор. 15, 58) Њему се молимо да нас оснажи и вјере нам дода. (Лк. 17, 5) Амин.